adl adl

Strajsend efekat

0

Desila vam se nekada neka neprijatnost koju ste želeli da sakrijete? Neko je objavio neku tajnu o vama i želite da je zataškate? Da li je to uopšte moguće uraditi kada neželjene informacije dođu u javnost, odnosno na Internet, ili će stvar postati samo još gora?

Počnimo od primera. Zamislite da ste u određenoj meri poznata javna ličnost, ili jednostavno poslovna osoba koja drži do svog pažljivo izgrađenog ugleda. A onda se desi da nešto iz vašeg privatnog života procuri u javnost, pojavi se na Facebooku ili nekom sličnom sajtu. U pitanju može da bude čak i neka izmišljena priča ili slika uhvaćena van konteksta.

Sigurno ste nekada imali kontakta sa ovakvim slučajevima, bilo da su se desili vama, nekom poznaniku, ili što je mnogo verovatnije nekoj poznatoj ličnosti. Pitanje koje se postavlja je šta učiniti kako bi se šteta svela na najmanju moguću meru.

Zataškavanje je ono šta će većina ljudi refleksno pomisliti, i pokušati da uradi. Međutim, to nije tako jednostavno. Kao što je nekada bilo nemoguće sprečiti lokalne tračeve da se šire po selu, tako je danas nemoguće sprečiti tračeve da se šire po Internetu. Čak je primećen i fenomen da pokušaj zataškavanja određene informacije često ima upravo suprotan efekat.

Ta pojava ima i svoj naziv, Strajsend efekat, po Barbari Strajsend. Naime, nakon što je jedan fotograf slikao kuću poznate glumice, ona je odlučila da ga tuži zbog kršenja privatnosti. Kao rezultat tužbe broj ljudi koji su videli kako njena kuća izgleda i gde se nalazi postao je mnogo veći nego pre same tužbe, usled publiciteta koji je ceo slučaj dobio u medijima. Ukratko, Strajsend efekat je fenomen da sam pokušaj zataškavanja određene pojave dovede do mnogo veće pažnje i rasprostranjenosti širenja informacije nego što bi ta pojava dobila sama po sebi.

Šta je uzrok Strajsend efekta? Najverovatnije ljudska priroda, inat, zabranjeno voće koje je najslađe. Kada čujemo da se o nečemu priča i da neko želi da to sakrije od nas veoma često dobijemo želju da saznamo o čemu se radi, iako nas to možda ne bi uopšte zanimalo da nije došlo u žižu interesovanja i da nisu uloženi veliki napori kako bi se zataškalo.

Koji je onda najbolji potez ukoliko se nađemo u sličnoj situaciji, da imamo potrebu da nešto sakrijemo od drugih? Sve zavisi koliko ljudi već zna za to i koliko brzo mislimo da vesti mogu da se prošire ukoliko neko ko nije dobronameran primeti da je nama stalo do toga. Nije bitno da li je u pitanju luksuzna vila u Los Anđelesu ili neka sitna neprijanost za koju ne želimo da nam prijatelji saznaju, bitno je kolika je ciljna grupa koja je zainteresovana za to i koliki njen deo uprkos našim merama može doći do informacije.

Veoma često je najbolji potez upravo ne činiti ništa, pustiti da stvari prođu svojim tokom i pokazati da nas to zaista i ne dotiče previše. Uostalom, svakog čuda tri dana dosta.

Ostavite komentar