banner-2

Stručni ispit za razne profesije – evo šta treba da znate

Stručni ispit je važna stavka za sve ljude koji žele da naprave korak više u svojoj karijeri. Polaganje stručnog ispita je preduslov za napredovanje u raznim profesijama, počevši od oblasti medicine, preko prosvete i elektrotehnike, do arhitekture, građevinarstva, i raznih drugih sfera. Ono što stručni ispit ima kao glavni cilj, jeste utvrđivanje profesionalne osposobljenosti za obavljanje posla u određenoj profesionalnoj sferi.

Stručni ispit i državni ispit – koja je razlika?

Polaganje stručnog ispita se često meša sa polaganjem državnog ispita. Ipak, treba praviti razliku i razdvojiti ova dva, naizgled, vrlo slična pojma. Državni ispit polažu lica zaposlena u državnoj službi, odnosno u organima državne uprave. To podrazumeva ministarstva, sudove, javna tužilaštva, posebne organizacije i slično tome.

Stručni ispit se odnosi na samu struku, odnosno polaže se kao preduslov za zapošljavanje ili napredovanje u profesiji za koju se kandidat školovao. Polaganje stručnog ispita je neophodno u profesijama koje kao uslov za zapošljavanje i rad navode i stručni ispit, pored stečene diplome sa odgovarajućeg fakulteta.

Stručni ispit se u najvećem broju slučajeva polaže nakon obavljenog pripravničkog staža, kada se utvrđuje osposobljenost kandidata za dalje obavljanje posla u svojoj profesiji.

Stručni ispit za licencu nastavnika i vaspitača

U sferi prosvete se takođe zahteva više od diplome sa fakulteta, pa su prosvetni radnici u obavezi da polože ispit za licencu nastavnika, a put do nje vodi preko pripravničkog staža koji je propisan Pravilnikom o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. Pravilnik nalaže svakom kandidatu prolazak kroz Program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika čija je svrha sticanje dodatnih znanja, veština i sposobnosti neophodnih za uspešno obavljanje obrazovno – vaspitnog posla.

Program uvođenja u posao traje jednu godinu, a pripravnika tokom čitavog perioda obučava i priprema za samostalan rad mentor, koji je obično istaknut nastavnik ili vaspitač, sa licencom i najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti obrazovanja.

Nakon završetka programa, mentor podnosi izveštaj o osposobljenosti pripravnika za samostalno obavljanje posla obrazovanja i vaspitanja, nakon čega se vrši provera savladanosti programa pred komisijom, u prisustvu mentora koji podnosi svoj izveštaj o radu pripravnika tokom jednogodišnjeg programa.

Stručna komisija daje ocenu o savladanosti Programa u pisanoj formi, nakon čega kandidat koji je uspešno ocenjen stiče uslov za polaganje ispita za licencu nastavnika / vaspitača, odnosno za polaganje stručnog ispita.

Zahtev i dokumentacija za polaganje ispita za licencu

Ustanova u kojoj je obavljen pripravnički staž podnosi zahtev Ministarstvu za polaganje ispita za licencu, nakon isteka pripravničkog staža i uspešno savladanog programa, uz saglasnost pripravnika.

Dokumentacija uz zahtev treba da sadrži: overenu kopiju diplome o stečenom obrazovanju, rešenje o prijemu u radni odnos, izveštaj komisije o uspešno savladanom Programu uvođenja u posao, overena fotokopija indeksa ili uverenje fakulteta/više škole o položenim ispitima iz pedagogije i psihologije i dokaz o uplati troškova za polaganje ispita za licencu nastavnika ili vaspitača.

Ispit za licencu – važni delovi i tok ispita

Ispit za licencu se sastoji iz dva dela: pisanog rada i usmenog polaganja. Pisani rad podrazumeva pripremu časa za nastavnika, pripremu plana aktivnosti za vaspitača, odnosno pripremu eseja za stručnog saradnika.

Usmeni deo služi kako bi se proverile veštine, sposobnosti i znanja za izvođenje obrazovno-vaspitnog rada i metodike koju on podrazumeva, zatim osposobljenost za rešavanje određenih situacija koje su tipične u pedagoškoj praksi i poznavanje propisa iz oblasti obrazovanja i vaspitanja. Ispit počinje održavanjem časa, izvođenjem aktivnosti ili prikazom eseja u roku od 45 minuta dok usmeni deo traje 60 minuta.

Ispit za licencu vaspitača ili nastavnika obuhvata i proveru znanja iz pedagogije i psihologije, ukoliko kandidat nije položio ove predmete tokom osnovnih studija, kao i razgovor sa komisijom o održanom času. Mesto polaganja ovog ispita određuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.

Komisija na ispitu

Licenca za nastavnike i vaspitače se dobija polaganjem stručnog ispita pred komisijom koju obrazuje ministar. Komisiju čine predsednik i četiri člana, koji su stručnjaci za oblasti iz kojih se polaže ispit za licencu vaspitača i nastavnika.

U sastav komisije ulaze: predstavnik odgovarajućeg fakulteta ili više škole, dva predstavnika Ministarstva – prosvetni savetnik i pravnik, dva predstavnika Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja – psiholozi, pedagozi ili defektolozi. Članovi komisije moraju posedovati najmanje isti stepen obrazovanja koji je potreban za nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika.

Komisija ocenjuje sve delova ispita, a konačna ocena je opisna – “položio” ili “nije položio”. Kandidat sa ocenom “položio” je kandidat koji je savladao sve delove ispita i stekao pravo na dobijanje licence. Ovim se stručni ispit za licencu nastavnika i vaspitača uspešno završava.

Polaganje stručnog ispita za medicinske sestre

Medicinska delatnost spada u red onih čije obavljanje zahteva polaganje stručnog ispita. Zahtev za polaganje stručnog ispita za medicinske sestre, kao i druge zdravstvene radnike (doktore medicine, doktore stomatologije, zdravstvene saradnike i diplomirane farmaceute) podnosi se nakon obavljenog pripravničkog staža.

Kako se podnosi zahtev za polaganje stručnog ispita?

Prema Pravilniku o pripravničkom stažu i stručnom ispitu zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, način podnošenja zahteva se razliku u odnosu na nivo stečenog obrazovanja.

Medicinski radnici i saradnici sa visokom školskom spremom podnose pismeni zahtev ispitnoj komisiji koju formira ministar nadležan za poslove zdravlja pri ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja. Uz zahtev za polaganje stručnog ispita se prilaže overen prepis diplome sa završenog fakulteta i overena pripravnička knjižica.

Kandidati sa višom i srednjom školskom spremom podnose isti zahtev komisiji koju obrazuje ministar nadležan za poslove zdravlja, pri Zavodu za javno zdravlje. Uz zahtev i pripravničku knjižicu, dostavlja se i overen prepis diplome o završenoj odgovarajućoj školi. Zahtev se podnosi najkasnije 30 dana pre polaganja stručnog ispita.

U oba slučaja, posedovanje diplome neke strane obrazovne institucije zahteva nostrifikaciju od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Takođe, kandidatkinje su dužne da prilože i fotokopiju izvoda iz matične knjige venčanih, ukoliko se njihovo prezime u trenutku podnošenja zahteva za polaganje stručnog ispita razliku u odnosu na ono koje je upisano u diplomi.

Kako izgleda stručni ispit za medicinske radnike i ko čini komisiju?

Stručni ispit za medicinske sestre i druge zdravstvene radnike se sastoji se iz dva dela – opšteg i posebnog. Opšti deo podrazumeva proveru osnovnih znanja o ustavnom uređenju i propisima o zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju, medicinskim sredstvima i lekovima, penzijskom i invalidskom osiguranju i radnim odnosima.

Poseban deo se odnosi na proveru osposobljenosti zdravstvenih radnika za samostalno obavljenja poslova zdravstvene delatnosti, odnosno preduzimanje stručno-medicinskih mera, postupaka i aktivnosti u radu.

Stručni ispit se polaže javno, pred ispitnom komisijom, koja se sastoji od predsednika i članova komisije. Za svaku od navedenih kategorija zdravstvenih radnika (doktor medicine, doktor stomatologije, diplomirani farmaceut i diplomirane farmaceute medicinske biohemičare) se obrazuje posebna ispitna komisija, kao i za zdravstvene saradnike sa visokom školskom spremom i  zdravstvene radnike sa stečenim visokim obrazovanjem.

Svi članovi ispitne komisije moraju da imaju najmanje isti stepen školske spreme kao i kandidat koji polaže stručni ispit. Podrazumeva se da svaki od članova ima položen stručni ispit, kao i pet godina rada u struci. Deo stručnog ispita za doktore medicine, doktore stomatologije, diplomirane farmaceute i diplomirane farmaceute – medicinske biohemičare, ispituju ispitivači primarijusi.

Uspeh kandidata na stručnom ispitu komisija ocenjuje sa “položio” ili “nije položio”, a odluka o oceni se donosi većinom članova ispitne komisije. Nakon uspešno završenog stručnog ispita, kandidatima se izdaje Uverenje o položenom stručnom ispitu, koje potvrđuje da su kandidati osposobljeni za odgovorno obavljanje medicinskih poslova i preduzimanje svih neophodnih mera koje ova delatnost podrazumeva.

Stručni ispit arhitektura i srodna zanimanja

Polaganje stručnog ispita za arhitekte regulisano je Pravilnikom o polaganju stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije, građenja i energetske efikasnosti i o izdavanju i oduzimanju licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i odgovornog planera.

Uslovi za polaganje stručnog ispita

Stručni ispit za arhitekte i srodna zanimanja mogu da polažu kandidati sa stečenim obrazovanjem na master akademskim studijama, odnosno osnovnim akademskim studijama ili strukovnim studijama, i srednjim obrazovanjem arhitektonske, mašinske, elektro, tehnološke ili neke druge tehničke struke. Izlasku na polaganje stručnog ispita mora da prethode najmanje dve godine radnog iskustva u struci.

Ukoliko se stručni ispit polaže za inženjera za energetsku efikasnost zgrada, uslov za izlazak na polaganje stručnog ispita je najmanje četiri godine radnog iskustva u struci i završena obuka iz oblasti energetske efikasnosti zgrada – kako propisuje Inženjerska komora Srbije.

Ukoliko je stručni ispit uslov za obavljanje poslova u oblastima prostornog planiranja, pravo polaganja imaju kandidati sa završenim odgovarajućim akademskim studijama na geografskom fakultetu (prostorno planiranje), arhitektonskom, građevinskom, saobraćajnom ili šumarskom fakultetu (pejzažna arhitektura), kao i drugim tehničkim fakultetima, uz najmanje dve godine radnog iskustva u izradi prostornih planova. Ovi uslovi važe i kada je reč o stručnom ispitu kao uslovu za rad u oblasti urbanističkog planiranja.

Delovi i tok stručnog ispita

Kada je u pitanju stručni ispit arhitektura i srodna zanimanja zahtevaju polaganje opšteg i posebnog dela.

Opšti deo ispita obuhvata:

  • ustavno uređenje Republike Srbije, odnosno poznavanje sloboda, prava i dužnosti građana naše zemlje, poznavanje ekonomskog i socijalnog uređenja, teritorijalne organizacije države i njenih organa
  • radni odnosi, koji obuhvataju proveru poznavanja pravila o zasnivanju radnog odnosa, ugovora o radu, radnom vremenu, odsustvima sa posla, zaradi, pravima i obavezama zaposlenih i slično.
  • upravni postupak, odnosno poznavanje načela upravnog postupka, dokazivanja u upravnom postupku, poznavanje rešenja i žalbi i drugih važnih segmenata iz ove oblasti.

Posebni deo ispita je uže fokusiran na struku i sastoji se iz pismenog i usmenog dela. Pismeni deo obuhvata izradu stručnog rada – projekta, odnosno elaborata energetske efikasnosti, dok drugi deo podrazumeva odbranu rada i proveru poznavanja zakona, propisa, standarda i normativa u vezi sa izradom tehničke dokumentacije i građenjem objekata, kao i propisa u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade planskih dokumenata, itd.

Pomenuti stručni rad obuhvata dokumentaciju koju je kandidat izradio tokom obavljanja poslova iz struke, odnosno dokumentaciju koja je izrađena prema temi zadatoj od strane stručne komisije. Odbrana stručnog rada zahteva prezentaciju i stručno obrazloženje rešenja sadržanih u njoj.

Podnošenje zahteva za polaganje stručnog ispita i komisija

Zahtev za izlazak na stručni ispit se podnosi Inženjerskoj komori Srbije pismenim putem. Uz zahtev se prilaže i obavezna dokumentacija koja uključuje izvod iz matične knjige rođenih, overen prepis diplome o stečenom obrazovanju, potvrda poslodavca o stečenom radnom iskustvu u oblasti struke, zatim spisak planskih dokumenata koje je kandidat izradio ili u čijoj je izradi učestvovao – overen od strane privrednog društva.

Nakon dostavljanja sveobuhvatne dokumentacije i zahteva za polaganje stručnog ispita, kandidat od Komisije dobija potvrdu o ispunjenosti uslova za izlazak na ispit, kao i sve neophodne podatke o mestu i datumu i vremenu održavanja ispita. Komisija je formirana od strane ministra nadležnog za poslove urbanizma i građevinarstva, a čine je predsednik i dva člana, od kojih svaki ima zamenike.

Kao i kod većine drugih stručnih ispita, i ovde se rezultati ispita ocenjuju sa “položio” ili “nije položio”. Po dobijanju ocene “položio”, kandidat dobija uverenje o položenom stručnom ispitu.

Pored navedenih profesija, polaganje stručnog ispita zahtevaju i druge oblasti poput elektrotehnike, bezbednosti i zaštite na radu, bibliotekarstva itd. Gore opisane procedure za polaganje stručnog ispita i dobijanje licenci su u najvećem broju slučajeva istovetne procedurama za druga zanimanja, a za sve informacije o određenoj licenci i načinu polaganja ispita proverite raspoložive podatke na sajtu odgovarajućeg ministarstva.

Podeli