Teorija komparativnih prednosti Davida Rikarda

Predstavnik je klasične škole. Zalagao se za liberalizam – naučni pravac u spoljnoh trgovini.

1827. napisao je delo ,,Princip plitičke ekonomije i oporezivanja„. Smatrao je da je radna snaga jedini činilac proizvodnje. Van granica kretanje radne snage nije moguće. Poznavao je ponudu kao činilac tržišta. Zalagao se za specijalizaciju u proizvodnji. Kritikovao je teoriju apsolutnih prednosti Adama Smita. I one zemlje koje nemaju apsolutnu prednost u proizvodnji nekog proizvoda mogu da se pojave na spoljnom tržištu. Do 1935. Rikardova teorija je bila prihvatljiva u oblasti spoljne trgovine. Tvrdio je da će obe zemlje ostvariti dobit, ali nije znao na koji način će se izvršiti raspodela.