Desanka Maksimović „Tražim pomilovanje” analiza dela
“Tražim pomilovanje” je zbirka pesama koju je napisala Desanka Maksimović i objavljena je 1964. godine. U ovoj zbirci se nalazi preko 60 pesama i tematika im je vrlo specifična s’ obzirom da se Desanka Maksimović pretežno bavila ljubavnom poezijom. Pročitajte ovde analizu lektire Tražim pomilovanje, ukratko prepričano kroz celine, gde se prožima sama fabula.
Tematsko bogatstvo ove zbirke čini je uvek aktuelnom – kako u trenutku istorije o kome peva, tako i u trenutku čitanja.
Iako su i ove pesme pune emocija, radi se o drugačijim emocijama. U pitanju je rodoljubiva poezija, jer pesnikinja u ovoj zbirci vodi ‘diskusiju’ sa “Dušanovim zakonikom”.
Nakon što je pročitala ovaj dokument, pesnikinja je počela da saoseća sa onima koji pate te joj se rodila ideja da povede lirsku diskusiju sa ovim zakonskim aktom. Ona želi da bude glas svoga naroda.
Pri analizi ovog dela treba imati na umu da je “Dušanov zakonik” ocenjen kao poprilično surov, barem kada je o kažnjavanju reč.
Pisac: Desanka Maksimović
Književni rod: Lirika
Književna vrsta: Rodoljubiva poezija
Mesto radnje: Srbija
Vreme radnje: 14. vek
Tema: Lirska diskusija sa “Dušanovim zakonikom”
“Tražim pomilovanje” analiza
Desanka Maksimović, u suštini, ovom zbirkom se obraća caru. Pesme su sačinjene od reči punih topline i nade, kao i razumevanja. Pesnikinja zapravo traži oproštaj od svih, pa i od samog cara jer je i on poprilično nesavršen.
Analiza zbirke pesama “Tražim pomilovanje” pokazuje odnos ‘malog čoveka’ i vremena u kojem živi; ali i odnos pojedinca i istorije.
U svakoj od pesama postoje 2 glasa: jedan je glas cara koji je doneo pomenuti akt, a drugi je glas same pesnikinje. One pesme koje se odnose na cara počinju sa “O”, dok one koje predstavljaju glas pesnikinje počinju sa “Za”.
Pesme sa paradigmom “O” prikazuju carsku volju, kazne i milost. Predstavljaju pesničko viđenje carske volje bila ona pravedna ili ne, jer je to caru dopušteno. U tim primerima najviše ima nemilosrdne surovosti prema onima koji su se ogrešili o carsku volju.
Pesme koje u naslovu sadrže “Za” izložene su molbe pesnikinje kojima ona traži milost i praštanje za: sebra, svrgnute, zemlju kuda vojska prođe, ismevače, kaluđera, važne, vojnička groblja, pijanice, neshvaćene, bogove, sedam gladnih godina, itd..
Neke od najupečatljivijih pesama su: Proglas, Za sebra, Za neshvaćene, Za vojnička groblja, Za nerotkinje, Za pesnikinju i O praštanju.
U gotovo svakom stihu prepoznajemo izrazitu dobrotu i duh humanizma koji je karakterisao Desanku Maksimović.
Uvodna pesma – Proglas
U ovoj pesmi car Dušan daje reč o svom zakonu. Svojom strukturom “Proglas” daje kompletnu formu davanja zakona.
Pesnikinja ovde ističe poverljivost i poštenost zakona kao najbitnijeg dokumenta koji se mora poštovati. Takođe, ona navodi kako bi ona sprovela zakon i kako bi on izgledao, tj. koga bi ona optužila i kaznila.
Od sebara se razdvajaju vlastela i prvosveštenici kojima će se blaže suditi “nego što u zakonu stoji”. Svi ostali „biće surovo kažnjeni po zakonima mojim, ali ne surovije nego što u zakonu stoji”.
“Tražim pomilovanje” za sebra
Sebri predstavljaju obične i napaćene ljude koji su neprimetni, koji žive da bi preživeli. Desanka Maksimović saoseća sa svakim od njih jer je poznato da su oni vekovima bili ugnjetavani.
Kao argumente u njihovu korist navodi njihovu plemenitost i poštenost, kao i to da su oni uvek bili i ostali verni svojoj državi.
Car pripadnike ovog društvenog sloja kažnjava vešanjem, dok pripadnike vlastele za isti greh kažnjava samo posipajem pepela.
Pesnikinja je ganuta položajem u kojem su sebri bili i njihovom sudbinom koja se nalazi u rukama boga, vlastelina i cara.
“Tražim pomilovanje” za neshvaćene
Desanka Maksimović u pesmi “Za neshvaćene” traži pomilovanje za one koji ne umeju dobro da se snađu u svakodnevnom životu, što dovodi do toga da ih drugi ljudi ne shvataju.
Neshvaćeni su zbog toga veoma nesrećni i pesnikinja smatra da oni jedinu utehu pronalaze u svojim mislima i “u tami svoje sobe”. Naziva ih “trovačima sopstvenih duša” jer su to duše zatvorene, oprezne i vrlo nepoverljive.
Ovi ljudi čak i kad se raduju, ne veruju da im se to dešava jer se plaše emocija zato što im izazivaju nesigurnost i uznemirenost.
“Tražim pomilovanje” za vojnička groblja
Ovo je još jedna refleksivna pesma u kojoj pesnikinja govori o vojničkim grobljima u tuđini, koja ne smeju biti zaboravljena (iako jesu), te i za njih traži podmilovanje.
Vojnička groblja su pusta, pa čak iako deluju uređeno zapravo su sumorna i ubijaju dušu. Autorka se direktno obraća caru i moli za malo pažnje prema onima koji su dali živote za otadžbinu.
Ova molba je univerzalna jer nisu zaboravljena samo groblja carevih vojnika, već i vojnika koji su vekovima stradali a sahranjivani su kraj puta i pod bregovima.
Desanka Maksimović nas na ovaj način opominje na dug prema prošlosti i prema onima koji su zaslužni za ono što jesmo.
“Tražim pomilovanje” za nerotkinje
Nisu zaboravljene ni žene koje ne mogu da rode decu, ma koliko sanjale o njima. Pesnikinja je svesna da su one nesrećne i da ih kroz život prati osećaj praznine.
Pored praznine, one su obeležene osećajem promašenosti, razočaranja i izgubljenosti.
Tu neostvarenost nadoknađuju time to se posvete drugim stvarima poput rada ili provoda i uživanja. One zapravo žive u svetu snova i mašte i naterane su na to zato što nisu dale caru vojnike.
O praštanju
Zajedno sa uvodnom pesmom “Proglas” ova pesma čini okvir cele zbirke. Ovde car obrazlaže odsustvo praštanja iz zakona.
Car smatra da će klevetnici jedva dočekati neko njegovo praštanje pa će ga proglasiti za slabića. On je zarobljen zakonima koje propisuje sam.
“I mada vladam po milosti boga, nisam bog da praštam” je stih koji interpretira carevu ogradu od mogućnosti praštanja.
Važni citati
“Tražim pomilovanje za zgužvane misli
Za one koji su se izgubili
i svoje srce stisli.
Za one koji klecaju pod teretom svog bremena
I koji ne znaju da za sve treba vremena
Za one koji hoće da na prečac postignu mnogo.
Tražim pomilovanje za one koji beže od života
I koji su zaslepljeni idejom
Da postoji divota
Jedino izvan naše planete
Za one koji beže kao dete
Kad se pred njima ukaže problem
Kojem u oči treba pogledati
Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumeju
Nije zato što ne umeju
Već zato što su se udaljili od sebe
I što njihovo srce težak teret grebe
Što su ga sami sebi natovarili.”
O piscu
Desanka Maksimović se bavila pisanjem poezije od 1920. (kada su objavljene njene prve pesme u časopisu Misao) pa sve do 1992. godine (kada je objavljena njena poslednja zbirka “Zovina”). Objavila je oko četrdeset knjiga poezije, proze i putopisa.
Ostala je upamćena po ljubavnoj poeziji tihih emocija i kamernog tona i po rodoljubivim pesmama poput “Krvave bajke” ali i zbirke pesama “Tražim pomilovanje”.
Temu ljubavi obogaćuje nizom motiva poput ushićenja, radosti, strepnje, strahovanja, itd. Ljubavna poezija je u celini ispovedna i pesnikinji je, po njenom priznanju, najbliža bila poezija osećanja.
Takođe, vrlo česta je bila i tema prirode, ali to nije čisto deskriptivna pesma već se prepliću ljubav i priroda. Ovaj deo njene poezije svedoči o njenoj snažnoj ljubavi prema prirodi. Motiv smrti koji je ovde prisutan ne znači da je smrt pretnja već da je sasvim prirodna i izvesna.
Rodoljublje se takođe nalazi u dominantnijim temama i predstavlja njenu ljubav prema zavičaju, zemlji i narodu.
Život i smrt kao teme prožimaju sva tematska područja poezije Desanke Maksimović. Za nju život predstavlja fenomen koji ima svoj prirodni početak, trajanje i kraj – sve se rađa, živi i umire.
