Tricikli – zanimljiva istorija na tri točka

Tricikli su prešli dugačak put od 17. veka do današnjih dana. Od prevoznog sredstva na tri drvena točka do jednog od omiljenih vozila za decu i odrasle, tricikli su “vozili” više od tri veka zanimljivu istoriju. 

Svako je dete oduševljeno triciklima i uživa u slobodi i samostalnosti koju ove jednostavne a zanimljive igračke pružaju. Danas postoji mnogo različitih modela tricikala, proizvode se u svim bojama, sa i bez dodataka za guranje ili tendom. Neki imaju dva prednja točka napred, a jedan pozadi (punoglavac), dok su delta tricikli sa jednim točkom napred i dva pozadi. Na tržištu su dostupni brojni modeli i tipovi tricikala za različit uzrast, a veliki izbor možete pronaći na sajtu Bebomanija.com, na primer. 

Međutim, malo ko zna da tricikli prvobitno nisu bili osmišljeni kao izvor zabave za decu. Verovali ili ne, mnogo pre nego što je otkriven i prvi bicikl, ljudi su probali da se voze na tri točka. 

Koliko znate o triciklima i interesantnoj istoriji ovog neobičnog vozila? Istraživali smo ko je zaslužan za ovaj izum, kako se razvijao kroz vreme i ko sve danas vozi tricikle. Pročitajte.

Ko je izmislio tricikl?

Prvi tricikl je bio izum nemačkog časovničara Stefana Farfiera. Kako je bio paraplegičar, dizajnirao je i napravio nešto što se danas smatra prvim zabeleženim dizajnom invalidskih kolica i tricikla. Zahvaljujući svojim mehaničarskim veštinama Farfier je 1655. godine sa uspehom konstruisao mašinu u kojoj su ručne poluge korišćene kao izvor snage. Izgledala je poput male kočije za jednu osobu, imala je drvene točkove – jedan napred i dva pozadi. Jednostavan mehanizam koji je bio povezan sa prednjim točkom omogućavao je da se poluga okreće i prenosi snagu na točak.

Tek će desetak godina kasnije (1789. godine) dva francuska pronalazača Blanšard i Magijer stvoriti mašinu na tri točka koja se pokreće na pedale. Odlučili su da je nazovu – tricikl. 

Prva generacija tricikala u Engleskoj

Pionir u istoriji tricikla u Engleskoj bio je Džejms Starli, proizvođač šivaćih mašina u Koventriju. Često se upravo njemu pripisuje da je pokrenuo maniju za triciklima u Britaniji, jer je razvio tzv. Koventri Lever tricikl 1876. godine. Njegov dizajn je bio jedinstven po tome što je imao dva mala točka na desnoj strani i veliki pogonski točak na levoj. Mesto za vozača je predviđeno između velikog i malih točkova, a izvor napajanja bile su ručne poluge.

Starli se nije zaustavio tu – nastavio je da razvija dizajn sve dok 1877. godine nije napravio jedan od prvih tricikala sa rotacionim lančanim pogonom (Coventry Rotary). U periodu od naredne dve godine u Koventriju se proizvodilo 20 vrsta tricikala, da bi do 1884. bilo preko 20 proizvođača koji proizvode preko 120 modela.

Od 1881. do 1886. u Velikoj Britaniji je napravljeno više tricikla nego bicikala. U pitanju je bio klasni fenomen – tricikli su bili skuplji, smatrani su otmenijim transportnim vozilom. Dok je muška populacija preferirala bicikle, žene koje su nosile dugačke haljine bile su više orijentisane na tricikle i kočije koje su pokretale ručnim ili nožnim pedalama. Čak je i kraljica Viktorija naručila par tricikala 1881. godine i tako doprinela njihovoj atraktivnosti.

Tricikli za ličnu upotrebu u 19. veku i početkom 20. veka dolazili su u nekoliko oblika, najčešće sa sedećim i uspravnim sedištima. Triciklizam je bio izuzetno popularan u to vreme u Engleskoj, pa su čak redovno organizovane ture, dnevne vožnje i godišnje trke. Zapravo, Birtanija je bila jedna od prvih zemalja koja je osnovala zvaničnu triciklističku asocijaciju.

Humber Cripper i Starley Psycho – nove generacije tricikala 

Tricikli proizvedeni od 1876. do 1884. godine, od kojih je najpoznatiji model pomenuti Starlijev Coventry Rotary, smatraju se triciklima prve generacije. Do 1885. godine pojavila se druga generacija tricikla čiji je tipičan primerak bio Humber Cripper. Ovaj model dobio je naziv po profesionalnom trkaču Robertu Kripsu. Imao je moderan dizajn – dva zadnja točka su uglavnom imala metar u prečniku, dok je prečnik prednjeg točka bio od 40 do 60 cm. Tricikli su težili oko 34 kg, dok su trkački modeli bili znatno lakši – proizvodili su se do 18kg težine.

Treća generacija tricikla je poput današnje, a jedan od prvih modela Starley Psycho pojavio se još u 19. veku, tačnije 1892. godine. Kod ovog tricikla svi točkovi su bili jednake veličine, imali su 71 cm u prečniku. Kako je do početka 20. veka razvijen sigurnosni bicikl sa vazdušnim gumama koji je pružao adekvatnu stabilnost većini vozača, tricikl je izgubio na popularnosti. Takođe, ako se izuzmu moderne komponente bicikla, može se reći da čuveno vozilo na tri točka u principu nije evoluiralo od početka 19. veka do današnjih dana.

Koji tipovi tricikla se danas najčešće koriste?

Premda je danas opšteprihvaćeno mišljenje da je tricikl namenjen isključivo mališanima, to ne može biti dalje od istine. Tricikli za decu su izuzetno popularni, ali nisu jedini dostupni tip ovog vozila na tržištu. Postoji mnogo različitih modela kako za decu tako i za odrasle, od uspravnih do ležećih tricikala koji se koriste kao prevozno sredstvo ili za rekreaciju.

Kada su u pitanju konvencionalni uspravni tricikli, razlikujemo delta i punoglavac modele. Tricikl sa konfiguracijom delta točka ima jedan točak napred i dva pozadi. Iako nudi veću stabilnost od bicikla, ovaj konkretan dizajn tricikla ima lošu dinamičku bočnu stabilnost. Prema tome, kod njih je povećana verovatnoća prevrtanja prilikom skretanja.

Punoglavac tricikli imaju dva točka napred i jedan pozadi. Ovo je manje popularan dizajn, ali nudi malo više stabilnosti prilikom skretanja ili prelaska preko neravnog terena. U svetu se voze i rikša tricikli, koji su se prvi put pojavili u Japanu 1860-ih. Prvobitno su vučeni peške, da bi im se kasnije dodale komponente bicikla. Moderne rikše imaju volan na prednjem točku, kao i dva zadnja točka koji podržavaju sedenje jednog ili dva putnika. Većina rikša tricikala opremljena je nadstrešnicom koja štiti putnike od sunca i kiše.

Kada su u pitanju tricikli za decu, uglavnom imaju jednostavniji dizajn u poređenju sa modelima za odrasle. Primera radi, nemaju kočnice i zupčanike, ali su dobar izbor za mališane uzrasta između druge i pete godine, jer ih pripremaju za vožnju bicikla. Okviri za dečje tricikle prave se od različitih materijala, uglavnom od plastike, metala i drveta, dok su točkovi obično od šuplje plastike ili čvrste gume.

Ne treba, naravno, zaboraviti ni električne tricikle koji se odlikuju svim karakteristikama mehaničkih modela i uz to su znatno snažniji. Posedovanje dodatnog izvora energije je posebno korisno kada morate da se vozite uzbrdo. 

Na kraju, važno je napomenuti da vozači tricikala moraju da poštuju ista bezbednosna pravila kao i biciklisti. Svako ko vozi tricikl uvek treba da poštuje saobraćajne propise, da daje signale rukom i da bude dobro obeležen za noćnu vožnju.

Uz sve prednosti tricikala i njihovu zanimljivu istoriju ne treba da iznenadi što ljudi vekovima unazad vole da se voze na tri točka. Ukoliko razmišljate da kupite tricikl za sebe ili dete, vrlo brzo ćete i sami otkriti nezamenljiv osećaj slobode i sve benefite udobne vožnje.

Korisni linkovi: https://bebomanija.com/product-category/tricikli-za-decu/  i Amazon.com