Ugovor o delu: Karakteristike, porezi i zloupotrebe

Da li ste se ikada zapitali da li bi ugovor o delu bio odgovarajući izbor za vaše profesionalne potrebe? Naime, ovaj ugovor je poseban način angažovanja radnika van uobičajenog radnog odnosa.

Po Zakonu o radu, ovakav ugovor omogućava poslodavcu da zaposli nekoga za određene poslove koji nisu deo redovne delatnosti firme. To može biti nešto poput pravljenja ili popravke nečega, ili neki poseban fizički ili intelektualni rad.

Takođe, ugovor o delu se često koristi za ljude koji rade u umetnosti ili kulturi, ali mora da bude u skladu sa specifičnim pravilima za te oblasti, ako takva pravila postoje.

Ova fleksibilna forma angažovanja pruža različite mogućnosti, ali ko snosi odgovornost za poreze i doprinose? Otkrijte sa nama šta treba da znate o ugovoru o delu i kako se nositi sa potencijalnim zloupotrebama.

Koje su glavne karakteristika ugovora o delu?

Prva i osnovna karakteristika ugovora o delu je da se radi o angažovanju koje ne podrazumeva klasičan radni odnos. Drugim rečima, osoba koja obavlja posao ne postaje redovan zaposleni u firmi ili instituciji.

Dalje, bitno je naglasiti da se ovaj ugovor sklapa isključivo za poslove koji nisu osnovna ili primarna delatnost poslodavca. Ovo znači da se ugovor o delu ne može koristiti za angažovanje na poslovima koji su redovan deo poslovanja poslodavca.

Što se tiče sadržaja poslova, ugovor o delu se obično odnosi na konkretne zadatke kao što su izrada ili popravka predmeta, ili pak izvođenje određenih intelektualnih zadataka koji zahtevaju samostalni rad.

Jedan od važnih aspekata ugovora o delu jeste njegova formalnost. Zakon propisuje da se ovaj ugovor obavezno zaključuje u pisanom obliku, što doprinosi većoj pravnoj sigurnosti oba ugovorna partnera.

Na kraju, vredi spomenuti da, u slučaju angažovanja u sferi umetnosti ili kulture, ugovor o delu mora biti usklađen sa posebnim kolektivnim ugovorom koji važi za osobe koje samostalno deluju u ovim oblastima. Ovo osigurava da se poštuju specifičnosti i prava ljudi koji rade u ovim sektorima.

Koji su osnovni elementi ugovora o delu?

Ugovor o delu pruža slobodu u dogovaranju prava i obaveza jer Zakon ne donosi precizna pravila o njegovom sadržaju.

Osnovne informacije koje se obično nalaze u ovom ugovoru uključuju sledeće:

• Podatke o poslodavcu (onome ko naručuje posao) i izvršiocu (onome ko ga obavlja),
• Datum zaključenja ugovora,
• Opis posla koji treba obaviti, i
• Iznos novčane naknade.

Naknada, kao važan deo ugovora, obično se isplaćuje nakon završetka posla. Svakako, izvršioc ne smatra zaposlenim i da se naknada ne smatra zaradom.

Pored ovih osnovnih elemenata, ugovor o delu može sadržati dodatne detalje kao što su:

• Lokacija i način obavljanja posla,
• Obaveze naručioca u vezi s materijalom,
• Pravo naručioca da nadgleda rad i daje uputstva,
• Obaveza izvršioca da upozori na eventualne nedostatke,
• Uslovi za raskid ugovora.

Rok za obavljanje posla nije obavezan, ali se može dogovoriti u skladu s vrstom posla. Drugim rečima, ugovor o delu nema zakonski ograničen vremenski period trajanja, već važi dok se dogovoreni posao ne završi.

Mada neki izvršioci možda misle da imaju prava kao zaposleni, kao što su godišnji odmor ili bolovanje, to nije slučaj jer takva prava ne proističu iz ovog ugovora.

Ko je odgovoran za obračun i uplatu poreza i doprinosa?

Ako je naručilac posla preduzetnik ili firma koja ima zaposlene, porez i doprinosi se obračunavaju i plaćaju od strane poslodavca. U takvom slučaju, poslodavac, odnosno naručilac posla, treba da izračuna poreze i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje, ako je obavezno.

Ove obaveze se zatim osobi koja obavlja posao istovremeno sa isplatom naknade uplaćuju na odgovarajući račun.

Međutim, ako je naručilac posla fizičko lice bez zaposlenih, obaveza plaćanja poreza i doprinosa prelazi na izvršioca posla. Ovo bi trebalo da imate na umu kako biste mogli da izračunate dogovorenu naknadu, jer iz ćete iz nje morati da platite poreze, te da prijavite i platite svoje obaveze državi.

Koje su moguće zloupotrebe ugovora o delu u praksi?

U praksi se neretko dešava da dođe do zloupotrebe ugovora o delu. Poslodavci, odnosno osobe koje naručuju posao, često koriste lažne ugovore o delu za zadatke koji po svojoj prirodi ne bi trebalo da budu obuhvaćeni ovim tipom ugovora.

Osim toga, često se dešava da kombinuju ugovore o radu i ugovore o delu kako bi angažovali istu osobu za iste poslove koji su deo osnovne delatnosti poslodavca.

Očigledno je da takva praksa krši zakonske odredbe, posebno kada postoji stalna potreba za radom konkretnog lica u dužem vremenskom periodu. Međutim, kako objašnjava advokat iz Novog Sada Srđan Popović, bitno je naglasiti da naziv ugovora ne određuje pravnu prirodu odnosa koji se njime uspostavlja. Umesto toga, suština pravnog odnosa je ono što zahteva pažljivo razmatranje.

Još jedan oblik zloupotrebe ogleda se u promeni naziva radnih mesta u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova. Ovim postupkom poslodavci pokušavaju da prikriju ponovljeno obavljanje istih poslova, dodatno izbegavajući zakonske propise.

Sve ove prakse predstavljaju ozbiljne zloupotrebe ugovora o delu. Bez obzira na oblik zloupotrebe, važno je preduzeti odgovarajuće korake kako bi se tome stalo na put. Svi radnici zaslužuju da se njihov rad pravilno vrednuje, uz poštovanje zakonskih okvira koji štite njihova prava.