Uvod u nauku o bankarstvu

Osnovni zadatak nauke o bankarstvu je da istražuje ulogu, značaj i postojanje banaka. Tri osnovne komponente nauke o bankarstvu su:

• bankarski sistem(SAD model, nemački model, japanski model),
• poslovne banke(predstavljaju osnovne jedinice, želimo da vidimo funkciju bankarskih operacija),
• bankarske poslovnice.

Nauka o bankarstvu je mikroekonomska disciplina.

 SAD model

Tri osnovne karakteristike SAD modela su:

• razlikuje poslovno(komercijalno) i investiciono bankarstvo,
• teritorijalna ograničenost,
• jača uloga finansijskih berzi.

Investicione banke su institucije koje pružaju finansijske usluge povezane sa emisijom hartija od vrednosti(vlasničkih i dužničkih), trgovine hartija od vrednosti i vlasničkog i tržišnog prestruktuiranja kompanija.

Objašnjenje za odvajanje poslovnog i investicionog bankarstva:

• obezbeđenje sigurnosti poslovnih banaka,
• konflikt interesa,
• sprečavanje centralizacije finansijskih sredstava i na bazi toga izražen društveni uticaj.

Stepen razvoja u smislu veličine i uticaja banaka do kraja 20. veka bio je relativno skroman. Zbog toga u SAD dominiraju finansijske berze(finansijska tržišta).

Ocena  položaja bankarskog sistema se daje na bazi dva kriterijuma:

• eksterna kontrola,
• eksterno finansiranje(preko finansijskih berzi).

Oba kriterijuma se odnose na pristup preduzeća izvorima finansiranja i njihovoj eksternoj kontroli. Impuls sa finansijskih tržišta daje inicijativu za smenu menadžmenta.

 Nemački model

Nemački model je model „univerzalne banke“. On objedinjuje investicionu i komercijalnu banku. Zastupljen je poslovni koncept „Hausbank“ po kome jedno preduzeće ima jednu banku koja je jedan od njegovih najvećih akcionara i zadovoljava najveći deo njegovih potreba za eksternim finansiranjem. Ovde se eksterno finansiranje i eksterna kontrola odvijaju preko banke.

 Japanski model

Japanski model je blizak nemačkom modelu. „Keiretsu“ industrijski konglomerat predstavlja unakrsno akcionarstvo. Eksterno finansiranje ide preko glavne banke u sredini Keiretsua. Eksterna kontrola ide i preko banaka i preko berze.

 Finansijski sistem zasnovan na bankama ili berzama

Finansijski sistem može biti zasnovan na bankama ili na berzama. Onaj koji je zasnovan na berzama daje relativno bolje rezultate u periodima boljeg ekonomskog okruženja i privredne ekspanzije, a pogotovo pogoduje razvoju novih privrednih grana i delatnosti. Sa druge strane, sistem koji je zasnovan na bankama pruža stabilne izvore finansiranja, dobar je za razvoj dugoročnih odnosa sa klijentima i daje performanse u periodima nepovoljnog ekonomskog okruženja i privredne regulacije.

Implikacije bankarskog sistema:

• Ukoliko kompanije manje koriste emitovanje akcija kao svoje izvore finansiranja i ako su postojeće akcije u rukama banaka i skromnog broja pojedinaca onda će širi slojevi stanovništva posedovati veoma malo akcija i celu ušteđevinu će držati kod banke – način na koji stanovništvo štedi.
• Penzioni sistem – penzioni fondovi nemaju mogućnost da drže veću količinu akcija u portfoliu oskudne ponude akcija. Prikupljena sredstva će morati da plasiraju u finansijske aktive koje nose prinos koji potencijalno neće biti dovoljan njihovim klijentima kada se budu penzionisali i izdržavali od njega. Zbog toga će država morati da preuzme na sebe finansiranje penzionog sistema u onim finansijskim sistemima koji su zasnovani na bankama.