„Vetar“ Laza Lazarević
Laza Lazarević (1851-1891).
Psiholoska pripovetka.
Janko neženja; veliki uticaj majke; nije da nije hteo da ostane neženja, nego je sledio reči svoje majke – sve u svoje vreme!
Majka: ona ga je uvek milovala, nikad kritikovala. Njegova majka je bila majka sa principima, ponosom, uvek lako rešavala sve životne zadatke; nikad se nije šalila; uvek moralna; advokat po profesiji.
Jednom prilikom ga je nagovorila da se ženi i pritom nagovestila da nije bitno da li je devojka imućna, nego samo njena dobrodušnost, sreća i čestitost.
Susret sa devojkom: prvi pogledi upućeni ka njemu, bili su odlučujuci; on se znojio, topio i na kraju bio hladan kao ledenica.
Opis: crne, velike oči – i kao da je vetar duvao iz njih i cela leva strana mu se ukočila; plava kosa i obrve; srednjeg stasa ali snažnog.
Laza Lazarević – lekar po profesiji (9 objavljenih pripovetki) rođen tu – Šabac – Berlin (studirao) – Beograd – radio; idealizacija patrijalhalnog sveta; evropeizirao je srpsku književnost (tradicionalizam); bio je član Srpske akademije nauke i umetnosti (1881).
Dela: “Sve će to narod pozlatiti”, “Zaborav naroda na heroje ” (lik gubi nogu), “Prvi put s ocem na jutrenje”- majka vraća muža u život; vadi ga iz greha .
”Vertep”, “Švabica” i “Vetar” – obrađuje intelektulalce.
Janko studira u ministarstvu, zaposlen je i živi sa majkom; neoženjen je. Zadovoljan je time što je neženja; veruje u sudbinu – fatalista je – suprotno fatalizmu je čovekova volja.
Zato je on ostao neženja??? bio je fatalista .
Odnos majke prema Janku: na samom pčcetku, prikazana je vezanost Janka i njegove majke. Trudila se da održi svoj autoritet, i kada je već nešto loše učinio i kada je to svršeno – ona je razgovorom sa njim dokazala da je baš ono što je on uradio dobro.
Opis majke: prikazana kao velika žena, čvrsta, sa prostim pincipima, sa velikim samopouzdanjem; nije bilo nikakvog zadatka, ni pitanja života, koji je za nju bio težak i odmah ih je lako i prosto rešavala.
Slabo se šalila i kad-kad mazila Janka kao da je malo dete; uvek je pazila da ne izgovori reči koje bi ga povredile.
Prema njemu se odnosila sa brigom i nežnošću, kao prema detetu, iako je on već bio čovek u godinama.
Povremeno bi u razgovoru s njim ispoljavala želju da se oženi i ima decu.
Npr. kad mu kaže da bi on i Joca trebali da se žene, da novac nije problem, i da iako uzme za ženu sirotu devojku, to nije bitno, dok je srećna, draga i čestita.
Janko nema snage da sledi glas svog vlastitog oca i kada zna da istinski voli, jer majčin pogled kaže drugačije; imamo primer slabića – intelektualca koji je uzalud pokušavao da se otrgne od vlasti autoritativne, stroge majke.
Majka je ovde prikazana, kao kruto, nesimpatično stvorenje, koja se ne miri s tim da njenog dobrog sina neko odvoji od nje, ali ipak, ona je oličenje morala i dobrote; to vidimo u opisu iste; ona je ozbiljna ali blaga, nežna ali nikad preterano raznežena, duboko pobožna, i nikad se nije “klela u Boga”.
Ona svojim rečima možda iskazuje ono što zapravo želi da se desi, ali njen pogled govori drugačije; a ko bi drugi, do Janka, prepoznao značenje istog.
Majka za njega želi ženu, ali u dubini duše misli da se ta ljubav sina prema ženi može naglo ugasiti i proći. Tu su i pitanja da li njen sin zapravo zna šta radi ili je pak zbunjen.
Tu vidimo da majčin pogled apsolutno nije odluka njene sebičnosti i dvoličnosti, već sasvim suprotno – odluka njene visoke moralnosti, sposobnosti da se izdigne iznad svoje sebičnosti.
Majčina moralnost je možda kaznila Janka, možda on vise neće sresti takvu devoju, ali mu je podarila novo znanje; i savet na neki način – slediti glas srca i za njim uvek ici!
