adl adl

Volontiranje – moderno ropstvo ili naša obaveza?

0

Ukoliko nemate novca da doprinesete nečijem lečenju SMS porukama, ni viška jastuka da donirate Svratištu za nezbrinutu decu, volontiranje je jedan način da pomognete svojoj zajednici, učinite nešto lepo za nekog drugog, i uz to dobijete korisno radno iskustvo u nekoj organizaciji. Pitanje je da li ponekad ovo ode predaleko? Pročitajte naše mišljenje u nastavku teksta.

volontiranje žena i dete

Ovaj članak ne želi da vas obeshrabri ni odvrati od volontiranja, niti da kaže kako je volontiranje beskorisno ili nepoželjan deo stvarnosti. Ovde posmatramo samo način na koji neki poslodavci, ili preciznije organizatori volontiranja koriste rad svojih volontera.

O pravnim aspektima volontiranja i kako da se zaštitite tokom volontiranja možete pročitati na ovom linku.

Zašto volontiramo?

Nema sumnje da je volontiranje izrazito nesebičan akt. „Trošimo“ svoje vreme radeći nešto što nije od neposredne koristi za nas same. Postoje razni načini volontiranja, kao što postoje i različite organizacije koje volontere traže.

Retko koji studenti imaju priliku da steknu praktično iskustvo tokom svojih studija. Volontiranje pruža mogućnost studentima da steknu iskustvo koje može ili ne mora da ima veze sa njihovom strukom, ali im u svakom slučaju može biti od pomoći pri budućem traženju zaposlenja.

Poslodavci više cene studente koji su se za vreme studiranja angažovali na projektima van fakulteta, nego one koji su samo čitali knjige i jurili visok prosek.

 

Možete volontirate „sezonski“, odnosno za neki festival ili događaj koji se odigrava jednom godišnje, i traži volontere da pomognu na samim dešavanjima. Postoje i dugoročna volontiranja, poput onih u Crvenom krstu ili Svratištu za nezbrinutu decu, gde su volonteri gotovo „zaposleni“, i tokom cele godine  pomažu u radu te organizacije.

Kakav god bio način rada, rad je uvek neplaćen, što je i definicija volontiranja. Često volontere traže i organizacije ili kompanije koje nemaju sredstva da zaposle stalne radnike, i tim putem prevodioci često nalaze volontiranja i prakse.

Ali volontiranje je, da ne kružimo suviše, dobra volja same osobe. Ja biram kako ću da provedem svoje slobodno vreme, i ako želim da ga doniram u dobrovoljne svrhe, to svakako mogu učiniti. Razlozi za volontiranje mogu biti najrazličitiji, ali ja znam koji su i zašto volontiram.

Do koje mere su volonteri obavezni da rade?

U poslednje vreme sve više se javlja trend korišćenja volontera za razne, čak veoma stručne, poslove. Od njih se očekuje ne samo znanje profesionalca, već i radna etika istog.

S jedne strane je to razumljivo – ako si se obavezao na nešto, trebalo bi to obećanje i da ispuniš. S druge strane, mnogi onda postavljaju pitanje „Ali šta sa ostalim obavezama?“

Ukoliko smo učenici ili studenti, sasvim je razumljivo i očekivano da nam te studije oduzimaju najviše vremena i budu nam primat, a da se volontiranjem bavimo tokom onog vremena što ostane. Ipak, neki poslodavci očekuju da njihovi volonteri njima budu na usluzi u bilo koje doba dana, u svakom trenutku, od jutra do sutra.

Ne samo da se od volontera očekuje da budu svakodnevno dostupni, prema njima se ponaša kao da su jeftina radna snaga – a kad kažemo jeftina, mislimo besplatna.

loš šef

Da li se to stvarno dešava?

Iz ličnog iskustva mogu da prepričam jedan događaj; imena i detalji se ne pominju iz očiglednih razloga.

Na sastanku grupe za brejnstorming tokom jednog volontiranja, trebalo je između ostalog da vidimo novi sajt koji je sastavila devojka volonter, koja još uvek studira. Sajt je izgledao prilično dobro, već uobličeno, ali je devojka priznala da nije stigla mnogo da radi na njemu, jer je morala da uči za ispit.

Zatim se izvinila. Više puta. A onda još jednom, pošto je glavna šefica nedvosmisleno pokazala nestrpljenje što se devojka usudila (ne d’o Bog) da ne stavi pravljenje tog sajta ispred svih ostalih obaveza.

Šefica je takođe, veoma rečito, iskazala razočarenje što sajt ne izgleda onako kako je zamislila, na šta je devojka objasnila da je to dizajn koji je veoma teško izvesti i koji zahteva mnogo vremena i truda, što je dovelo do ponovnog izliva nestrpljenja i ubeđivanja sa devojkom (koja je ovde profesionalac u toj oblasti) da može i mora uraditi sajt onako kako je dogovoreno.

Ova anegdota je ispričana kao jedna ilustracija, i svakako postoje dve strane ove priče.

Da li je šefica u pravu? Devojka se ipak obavezala na ovaj posao, na taj određeni dizajn, na rok za izradu. Ukoliko je shvatila da neće uspeti, mogla je da javi unapred, ili da u najgorem slučaju preda nekome drugom taj zadatak.

Ali da li je u redu, da li je etički pravilno očekivati savršenstvo od devojke volontera? Ako je šefica želela savršeno profesionalan sajt, zašto nije unajmila pravog profesionalca, a ne studentkinju? Ako nemaju sredstava za to, zašto se ponaša tako naprasito prema devojci koja joj besplatno čini uslugu?

Da li je volontiranje moderno ropstvo?

U zavisnosti od slučaja, od organizacije i organizatora, vi ćete možda više vremena provesti na zadacima za volonterski rad nego za vaše studije; niko vas ne plaća; i dalje imate šefa koji se prema vama ponaša onako kako želi; a ukoliko se pobunite očekivaće vas govor á la „Mi tebi činimo uslugu jer dobijaš iskustvo.“

Ovo je veoma siva situacija, u kojoj nema ni crnog ni belog odgovora. Svakako postoje organizacije koje se prema svojim volonterima zapravo ponašaju kao da su volonteri – mladi ljudi koji žele da pomognu i urade nešto vredno sa svojim vremenom. Svesni su da volonteri njima čine uslugu, jer bi se bez njih cela organizacija urušila.

Uz to, ne možemo ignorisati uticaj kapitalističke filozofije, koja nalaže da bi trebalo izvući što više iz neke situacije, potrošiti što manje a dobiti što više para. Mnogim mladima je teško, čak nemoguće, da se bilo gde zaposle bez prethodnog iskustva, a gde da ga steknu ako ne – na neplaćenim volontiranjima.

Ovde je na šaljiv i slikovi način prikazan odgovor na pitanje: Da li treba da radim besplatno?

Ipak, nađe se povremeno i takav nalagodavac koji će zauzeti stav da on vama čini uslugu, i da bi samim tim trebalo da taj rad stavite iznad svega, pa i iznad studija, a kada se izvinite upravo tim svojim obavezama, koje svakako nisu naivne, oni viču na vas i izbacuju vas.

Da li se vama desio neki takav momenat?

 

Ostavite komentar