Vrste državnih organa

Po oblicima delatnosti:

–         zakonodavni (parlament)

–         upravna ili izvršna

–         sudska

 

Prema posedovanju fizičke sile:

Oružani i civilni organi donose odluke o primeni prava i sankcija bez primene sile, ali o tome kako će se sila primeniti.

Oružani, vojska i policija. Vojska štiti teritorijalni integralitet (državnu granicu od agresora), raspolaže svim sredstvima naoružanja. Vojna hunta, latino amerika, vojna lica, generali preuzimaju nadležnosti civilnih organa. Militarizovana država, vladajuća klasa ne može da opstane bez upotrebe sile.

Policija, lakonaoružana i lako pokretna sila. Stara se o unutrašnjem redu i miru. Policijska država, preuimanje nadrčežnosti.

U demokratskim državama civili upravljaju oružjem.

 

Po oblastima delatnosti:

–         ministarstva

–         saobraćaj

–         kultura

–         nauka

–         unutrašnji poslovi

 

Po teritorijalnoj nadležnosti:

–         centralni

–         lokalni

Centralni donose odluku za celu državu iz centra, a lokalni zavise od administrativne podele pokrajni.

 

Po načinu osnivanja:

–         demokratski

–         nedemokratski (na vlast, nasilnim putem).

Birokratki organ dolazi na vlast postavljanjem nedemokratskih organa.

 

Po obimu državne vlasti

–         suvereni, najviši organ, donosi najvažnije odluke

–         izvršni, sprovode u delo odluke suvereno tj i politički (vladaju društvom) i stručni (udruženja pojedinaca koja obavljaju vlast, sudije, zavod z statistiku).

 

Po broju državnih sližbih lica, inokosni, jedan čovek donosi odluke, zborni, odluke se donose glasanjem.

 

Opštinski sud je mesno nadležan za rešavanje sporova o nepokretnostima koje se nalaze na njegovom područku, za teritoriju cele republike.