Zašto ljudi menjaju svoje telo – pod skalpel ili ne?

Mladalački izgled postignut hiruskim zahvatom je postao simbol za socijalni uspeh, a za to je, kako zaključuju stručnjaci, kriv XXI vek i novi sistem društvenih vrednosti.

Uvećanje usana, silikonske grudi, liposukcija, operacija nosa. I tako tržište plastične hirurgije raste. Veliki broj žena i muškaraca smatra da im estetska hirurgija poboljšava kvalitet života. Ljudi često kažu kako moraju nešto da urade kako bi sprečili starenje. Možemo li reći da operacija na kraju donosi zadovoljavajući ili nezadovoljavajući efekat?

Kompanija za estetsku hirurgiju objavila je godišnji izveštaj za 2010. godinu, koji jasno pokazuje da broj pacijenata vremenom raste. Trećina ženske populacije u starosti od 18 do 30 najčešće se opredeljuju za povećanje grudi.Porečima dr hirurga KBC Bežanijska kosa Damira Jašarovića „raste i broj muškaraca koji se najčešće odlučuju za zatezanje očnih kapaka. Ljudi su nesigurni u sebe, neki ne vole svoj izgled i žele da se promene. Ako će biti zadovoljniji zbog svog fizičkog izgleda zašto da to ne promene. Jeste da je prava lepota ona iznuta, ali i na ono spolja moramo da obratimo pažnju“.

Prvi postulat hirurgije jeste da se sa najmanjom intervencijom postiže najveći efekat. Ono što hirurzi najviše napominju pre početka saradnje jeste postoperacioni period kao I reakcije na operaciju. U Srbiji se razgovori između lekara I pacijenata snimaju u slućaju zaštite obe strane. Kako objašnjava dr hirurg  KBC Zemun Božana Radović uloga hirurga prvenstveno jeste uloga psihologa. Moraju pokušati da predvide koji pacijent može praviti probleme. Neko ko je dva puta operisao nos dolazi opet nezadovoljan, a vidi  se da se nos ne slaže sa konturom lica i da on zapravo projektuje svoje probleme na fizički izgled. Postoje i momenti kada lekari odbijaju da rade hiruske intervencije, ako znaju da će se pojaviti problemi posle dužeg vremena.

Sociolozi smatraju da je ova moda posledica individualizacije. U zapadnim zemljama gubi se tradicionalno vezivanje među ljudima. Identitet se sve manje definiše kroz porodicu ili pripadnost nekoj profesionalnoj grupi. Posledica toga jeste činjenica da naš izgled signalizira ko smo. Žene i muškarci smatraju da će povećati svoje šanse na „tržištu venčanja“ samo ako pomognu majci prirodi. Moda takođe igra veliku ulogu. Odeća koju nosimo postala je prozirna, naše obline nemilosrdno stavlja u prvi plan. Estetska hirurgija je, zahvaljujući medicinskom napretku postala sigurnija i jeftinija. 

Prošle godine je na francuskom tržištu objavljena igrica  “Miss Bimbo” koja omogućava ženskim korisnicama da vode virtuelni život igrajući se “silikonskim lepoticama” I tako se poistovećivati sa njima. Sedamdeset posto žena od 25 – 45 godina je odmah bilo zaluđeno “svojim novim ja”. Kako objasnjavaju psiholozi, estetskoj hirurgiji vrlo često podležu one osobe koje teže da izgledaju kao likovi iz igrica, ne bi li svoj život doveli do savršenstva, poput onog u virtuelnom svetu.

Hirurgijom se može popraviti estetski nedostatak ili poboljšati odnos prema sopstvenom telu, ali žene koje u intervencijama vide šansu da ponovo osvoje partnera, greše. To je potvrdilo čak 97% muškaraca.

Možda jeste istina da su krivi mediji u kojima konstantno gledamo idealna tela češće nego realne ljude. Mladalački izgled je postao simbol za socijalni uspeh, a za to je, kako zaključuju stručnjaci, kriv XXI vek i novi sistem društvenih vrednosti. Na nama je da li ćemo privlačiti pažnju okoline svojim silikonima i dozvoliti da svi budemo preslikane ličnosti iz magazina, ili ostaviti majku prirodu da diktira našu sudbinu.