Žitije svetog Save (odlomak) – Teodosije
Teodosije
Hilandarski kaluđer iz XIII veka. Istoriji je nepoznat, ali se zna da je bio drugi Savin biograf i da je bio Domentijanov učenik. Proglašen za prvog srpskog himnografa (napisao šest liturgijskih himni), prvi srpski romansijer (napisao „Život svetog Petra Koriškog“ i pohvalu Simeonu i Savi). Prvo „Žitije svetog Save“ napisao je Domentijan (učeni teolog) na zahtev crkve, ali je kasnije naređeno Teodosiju da napiše drugo žitije u kome neće biti detalja koji ne odgovaraju pravoslavnoj crkvi. Teodosijevo žitije je zapravo roman o životu Sv. Save koji je napisan slikovito, realistično, dobro povezano i dramatično.
Analiza odlomka
- Stefan Nemanja prikazan kao brižan otac koji čini sve da vrati svoga sina, ali se naslućuje i da je strog vladar koji se ljubazno ponaša.
- Vlastela je stigla na Svetu Goru i tamo se raspituje za Rastka, gde bi mogao biti. Rekli su im da je otišao u ruski manastir i oni požuriše pre nego što se zamonaši.
- Kad se sretoše rekli su mu da ih je poslao njegov otac, jer žali za njegovim odlaskom i želi ga nazad kod kuće.
- Iako im je rastko tražio da ga ostave i da ostane tu, oni ne mogoše jer ih je njegov otac poslao po njega. Oni ga se plaše, ali takođe ne žele Rastka na silu da vode, moraće ako im ne bude druge.
- Rastko se pretvori kao da će otići sa njima, a u sebi smišljaše šta da radi. Počastio ih bogatom večerom, a zatim ih odveo u crkvu na molitve, gde oni i zaspaše, što od puta što od večere. (to mu je i bio plan)
- Kad vide da je vlastela zaspala, ustade i ode sa igumanom da ga zavetuje sa Gospodom i on se odlikova činom sveštenstva.
- Kada je završio molitvu, obrija mu kosu i obuče ga u rizu. Izmenio mu je ime Rastko imenom Sava.