Čekajući Godoa Semjuel Beket – prepričana lektira i analiza drame
Čekajući Godoa je drama koju je napisao Semjuel Beket a govori o dve skitnice Vladimiru i Estragonu koji uzaludno čekaju da se pojavi misteriozni Godo. Ukratko prepričana lektira Čekajući Godoa i analiza drame koja često zna da zadaje probleme na časovima srpskog, pomoćiće vam da razumete smisao ovog dela koje mnogi nazivaju antidrama i tragikomedija u dva čina.
Pisac: Semjuel Beket
Književna vrsta: drama;
Vreme radnje: Neodređeno;
Mesto radnje: Neodređeno, pored jarka ispod nekog drveta;
Tema: apsurd ljudskog postojanja
Čekajući Godoa – analiza
Prvi čin – Čekajući Godoa
Drama Čekajući Godoa započinje Vladimirovim pojavljivanjem. On se sastaje sa svojim prijateljem Estragonom u nadi da će se pojaviti misteriozni Godo koji bi značio njihov spas. Oni počinju da vode besmislene razgovore sve dok Estragon ne počinje da izuva svoje cipele i da se žali na bol u nozi, dok ga Vladimir kritikuje:
“Vladimir: “Nikad ne zanemaruj male stvari u životu!”
“Kad u nadi vreme traćis, od nje i boluješ!”
“Eto šta ti je čovek – krivi cipelu, a greška mu u nozi!”
(Nakon skidanja cipele, i bola koji osećao u nogama)
Nakon izuvanja cipele javlja se pitanje šta raditi sada. Razgovaraju o događajima iz prošlosti, Svetom pismu i raznim temama sve dok ne ugledaju jedno stablo.
Estragon dolazi na ideju da se obese, ali nemaju uže. Vladimir predlaže da se on obesi prvi jer je teži. On ne želi da ostane sam ako se prvo obesi Estragon, a grana pukne kad on bude pokušao da se obesi. Ipak to ne čine. Njihov besmislen razgovor prekida Poco koji dolazi sa svojim slugom Likijem. Poco im objašnjava neke stvari kao i pojam sumraka i kako pada noć. Takođe im govori neke stvari o Likiju i oni traže od njega da pleše i misli. Liki pokušava, ali mu ne ide baš najbolje.
Nakon njihovog odlaska pojavljuje se Dečak koji radi za Godoa i on je neka vrsta pastira i glasnika. Govori im da Godo neće doći: “Večeras neće doći sigurno”. Vladimir i Estragon se rastaju i time se završava prvi čin drame čekajući Godoa.
Drugi čin – Čekajući Godoa
Početak drugog čina drame je sličan prvom. Vladimir se vraća na isto mesto, a nakon nekog vremena dolazi i Estragon. On trči i govori da ga juri desetak ljudi, da su ga tukli i da žele ponovo da ga istuku. Vladimir ga smiruje. Nakon nekog vremena Estragon želi da odu ali ga Vladimir podseća da čekaju Godoa i da zbog toga ne mogu da odu. Vladimir i Estragon se raspravljaju jer se Estragon ne seća ničega od prethodnog dana, a Vladimir pokušava da ga ubedi da su bili tu juče, kao i Poco i Liki.
Raspravu prekidaju upravo Poco i Liki koji se pojavljuju, ali se odmah nakon pojavljivanja sruše. Vladimir i Estragon im bezuspešno pomažu da ustanu. Kada im pomognu da ustanu saznaju da je Poco oslepeo, a Liki onemeo. Poco i Liki odlaze. Malo nakon toga dolazi dečak i opet im saopštava istu vest da će Godo doći sutra. Dečak i Vladimir razgovaraju i Dečak mu govori da ga se ne seća i da Vladimir nije bio tu juče. Vladimir pokušava da ga razuveri. Takođe, iz tog razgovora Vladimir saznaje da Godo ima belu bradu. Dečak odlazi.
Vladimir i Estragon ponovo žele da se obese, ali opet nemaju uže. Dogovaraju se da se rastanu i da će doći ponovo sutra, ali će poneti uže. Ipak ostaju na istom mestu. Tako se i završava drugi čin drame Čekajući Godoa, a ujedno i drama.
Čekajući Godoa likovi
Glavni likovi u drami Čekajući Godoa su Vladimir i Estragon, a pored njih se pojavljuju i Poco, Liki i Dečak.
Vladimir
Vladimir je skitnica i najbolji prijatelj Estragona. Fizički je razvijeniji pa često u različitim situacijama brani svoga prijatelja Estragona. Takođe je inteligentniji i obrazovaniji pa često mora prijatelju da objašnjava mnoge stvari.
Estragon
Estragon je druga skitnica u drami i znatno je fizički slabiji od Vladimira a takođe i mnogo gluplji. Upravo zbog toga je često pod zaštitom svog najboljeg prijatelja.
Poco
Poco je bogat čovek, ali pre svega izuzetno pametan. U drami se pojavljuje sa svojim slugom Likijem, a glavne junake uči mnogim stvarima.
Liki
Liki je Pocov sluga. On je već star i mnoge stvari ne može da uradi tako da se trudi da verno služi gospodaru kako bi ga on zadržao. Ranije je znao da pleše, čita i misli ali je vremenom i to zaboravio da radi.
Dečak
Dečak je Godoov glasnik i pastir, radi za Godoa kao i njegov brat. Svaki dan je dolazio i obaveštavao Vladimira i Estrogana da će Godo doći sutra.
Čekajući Godoa citati koje vredi pročitati
“Ne pitaj me ništa! Ne govori ništa. Ostani sa mnom!“
„Jesam li te ikada ostavio?”
“Pustio si me da odem.”
“Ko izdrži ono što je nateže, izdržaće i ono što je lakše.”
”Suze ovoga sveta su jedna stalna količina. Čim jedan počne da plače, neko drugi negde prestane. Isto vam je i sa smehom.”
“Vladimir: Treba samo da počnemo iz početka.
Estragon: Zaista, to mi ne izgleda mnogo teško.
Vladimir: Teško je početi.
Estragon: Može se početi od čega bilo.
Vladimir: Jest, ali se treba odlučiti.
Estragon: Istina.”
“Hajde da se prepiremo
Hajde da se zapitkujemo
Hajde da se grdimo!
A sad hajde da se pomirimo – to je zabava!
Kako vreme brzo prolazi kad se zabavljamo.”
“Vladimir: Onda idemo?
Estragon: Idemo.
(ostaju na mestu)”
Zaključak dela
Drama ili antidrama Čekajući Godoa je jedno konfuzno delo u kome se u suštini ništa ne dešava. Dijalozi su veoma zbunjujući, sa mnogo ćutanja između. Osnovni motiv drame je čekanje, ali ne čekanje u bukvalnom smislu te reči, već čekanje da se glavnim junacima nešto dogodi u životu jer im je život isprazan i ništa se ne dešava. Njihovo čekanje u stvari predstavlja besmislenost i apsurd ljudskih postupaka.
O Semjuel Beketu, piscu dela „Čekajući Godoa“
Semjuel Beket rođen je 13.04. 1906. godine u Irskoj u Forskoku kod Dablina. Po profesiji je bio profesor moderne književnosti. Za vreme Drugog svetskog rata pridružuje se pokretu otpora u Francuskoj, a nakon rata počinje da piše na francuskom jeziku.
U većini svojih dela prikazuje probleme modernog života i daje krajnje pesimističnu sliku sveta. Mišljenja je da je ljudski život igra viših sila i da je čovek sveden na jednostavno iščekivanje spasa.
Njegova najpoznatija dela su: “Čekajući Godoa”, “Završetak igre”, “Maluon umire”, “Marfi”, “Moloj”. 1969. godine dobija Nobelovu nagradu. Umire u Parizu 22. decembra 1989. godine.
