Drvo

Elementi: C, O, H, N (50%, 43%, 6%, 1%).

Jedinjenja: celuloza, hemiceluloza, lignin, tanin, mineralne materije, voda smole, skrob.

Celuloza, više se nalazi u stablu nego u granama, više celuloze ima starije drveće, postoji kao strukturni polisaharid, predstavlja skelet.

Lignin daje toplotnu moć, više ga ima u granama, daje elastičnost.

Mineralne materije, najmanje pepla daje vrsta „Ariš“, a najviše kesten.

Voda, sadržaj varira, ali postoji u svakoj biljci.

Smole predstavljaju obavezan deo četinara, izuzev Jele i Tise, to je rastop kiselina i eteričnim uljima, sadrže tečni deo terpentit i čvrsti kolofonijum. Kolofonijum služi za dobijanje lakova, papira. Terpentin za lakove, lekovi, mirisi.

Tanin predstavlja supstancu koja služi za štavljenje kože, da bude elastičnija, najviše ga ima u hrastu, kestenu.

Fizička svojstva drveta:

Zapreminska masa, izražava se u g/cm³. Veću masu imaju hrast, ortah, mahagoni, tisa. Manju masu imaju jela, topola, beli bor.

 

Vlažnost ili higroskopnost, drvo upija vlagu, ovo je negativna osobina. Drvo nabubri, kada se suši sklono je pucanju i deformaciji.

Mehanička svojstva drveta:

• tvrdoća, najmanju tvrdoću imaju smreka, bor a najveću hrast, šimšir. Poželjno kod parketa, nepoželjno u stolariji.
• čvrstoća
• elastičnost je sposobnost drveta da se vrati u prvobitno stanje. Suvo drvo je elastičnije od sirovog, pravilno gradjeno je elastičnije.
• Žilavost je otpor prema udaru neke sile. Listopadno drveće je žilavije, sa starošću žilavost se smanjuje.

Estetska svojstva drveta:

• boja, prirodni ton na površini, od žućkaste do crne.
• tekstura
• finoća
• trajnost, što duže zadrži svojstva, osobine i izgled u prirodnom nepromenjenom obliku.