„Hana“ Oskar Davičo

Hana je centralni motiv.
Težište je na buđenju ljubavi i najava strasti.

Ljubav prema Hani bez premca, svemoćna, dolazi iznanada.

Probudila je novo osećanje u njemu. Ona je ujedno i oličenje tela.

Ljubav koju oseća prema njoj, čini ga potpuno ispunjenim, ona mu zapravo predstavlja smisao života, “ljubav je tako sama”.
Dolazi do promene i preobražaja bića, prikazana je unutrašnja praznina.
U životu je prošao sve, ali sada je došla ona, koju voli. Njena ljubav je toliko snažna da “sa dna mora izvlaci brodolomce”.
Socijalni motiv, izdeljenost sveta na:

• kolenobice, bogati, sigurni u sebe; ne poznaju strah I neizvesnost, jer imaju sve!
• nikobice, obicni, anonimni ljudi; patnici, stradalnici; *bolesni I prebijeni – “krv su pljuvali ali su voleli život.

Motiv strasti, ljubavi – zbog nje je spreman na sve, motiv zene.
Motiv smrti, osvete I bunta.
Ljubav prema ženi se jednači sa ljubavi pema zemlji, strasno, sunovratno.

Kraj poeme, smisao zivota nije u sebičluku, već je poenta deliti zivot sa drugima, sećati se, trajati!