Pivo, više od pića

0

Pivo je omiljeni napitak studenata na žurkama, blejama, koncertima i proslavama. Realno, što zbog osvežavajućeg karaktera, što zbog pristupačne cene. Međutim, ono je znatno više od osveženja i pristojne cene, pivo ima priču. Pivo je istorija.

Pivo, više od pićaKada se kaže pivo, pomisli se na hladnu flašu ili kriglu napitka zlatne boje i bele pene, koji osvežava. Iiii, verovatno još na fudbal. Sa druge strane, kada se kaže vino, najčešće se pomisli na fensi vrste sireva, večere, odela, napuvane Francuze i elegantne čaše, koje pri jačem pritisku palca i kažiprsta pucaju. Uz to, često se pomisli i na somalijerstvo, odnosno na one ljude koji izgovaraju rečenice poput: „Hmm, da, daaa, buke je naglašen na nepcima sa priukusom maline, mmm perhfekssiooun!“

Naravno, ne upućujemo nikakvo neprijateljstvo prema vinu, naprotiv volimo ga, ali ono nije jedino piće koje ima svoje majstore i poznavaoce. Naše, gore pomenuto pivo, je takođe predmet detaljne studije o stvaranju što kvalitetnijeg, ukusnijeg i prestižnijeg piva. Takođe, pored više različitih vrsta piva koja postoje, postoje i načini njegove degustacije, prilika u kojim se pije, kao i pravilnog sipanja i ispijanja.

Šta je pivo zapravo?

Postoji ta neka, usvojena definicija piva, koja kaže da je pivo slabo alkoholno piće, koje se proizvodi u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode (čak 90%) i pivskog kvasca. Međutim, pivo nije apsolutno „pravno“ uređeno kao što je to slučaj sa vinom za koje postoje usvojene konvencije o imenu, pri čemu se primera radi, za vino „Vranac“ tačno zna šta predstavlja, bilo da je crnogorski, makedonski ili bilo koji drugi, već je pivo u tom smislu dosta nejasnija kategorija. Ono što je ipak najbitnija karakteristika, jeste da se pivo proizvodi od žitarica. I da je ukusno, naravno, a nepostojanje konkretnih pravila o definisanju neke vrste piva u jednoj ili drugoj državi, daje mogućnost majstorima piva da budu kreativni i stvaraju nešto novo i unikatno.

Gde i kako je pivo nastalo?

Pivo korene vuče još iz starog Vavilona, pri čemu se pivo proizvodilo u domaćinstvima 7000 godina p.n.e., i to u vidu 16 različitih sorti, od ječmenog slada i pšenice, a najčešće su ga proizvodile žene. Međutim, zbog nekorišćenja, danas neizbežnog hmelja, ukus tog piva je bio kiseo, pa su dodavali druge vrste biljaka radi poboljšanja ukusa. Egipćani su utvrdili koja bi zrna ječma bila najkvalitetnija za dobro pivo, nekih 2000 godina p.n.e., da bi tek mnogo vekova kasnije (otpr. 12 vek n.e.) hmelj prvi počeli da upotrebljavaju Rusi u doba Novgorodske Rusije, što je bila svojevrsna revolucija u proizvodnji piva.

Istorija piva

Osnovne vrste piva

Osnovna podela piva bi bila definitivno na Ale (Ejl) i Lager piva, koji je znatno popularniji, kako u svetu tako i u Srbiji, u kojoj zauzima čak 90% proizvodnje. Ale se dobija takozvanim gornjim vrenjem, na višoj temperaturi, ali kraćim trajanjem, stvarajući nešto slabiji ukus, i izgled piva koji je najčešće bez pene. Pije se toplije, i boje koje može imati su izrazito tamna, crvenkasta, do tamno zlatne. Ono je gušće i mutnije nego Lager pivo, a obzirom na to kakav je način proizvodnje, ono omogućava više eksperimentisanja sa ukusima i aromama. Ova vrsta piva je najpopularnija u Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD-u.

Lager se dobija donjim vrenjem, koje traje duže pri nižoj temperaturi i proizvodi piva punog i gorčeg ukusa, visoke gaziranosti i stabilne pene. Ima šarenoliku strukturu, od tamne do sjajno zlatne. Među najpoznatijim su češki, nemački i holandski Lageri.

Svaka od ovih vrsta piva ima jako puno podvrsta, koja se bukvalno ne mogu ni nabrojati, pa vam uz ovu osnovnu podelu piva, dajemo i podelu piva prema temperaturi služenja:

  1. Pilsner (tip Lagera, zlatne boje, hmeljastog ukusa, sa oko 5% alkohola) – 0° C
  2. Lageri (kao uopštena kategorija, u proseku) – od C do 9° C
  3. Ale-vi (kao uopštena kategorija, u proseku) – od 7° C do 11° C
  4. Stouti (tip tamnog Ale piva, kafeno-čokoladnog ukusa) – od 8° C do 13° C
  5. Stari Ale-vi – na sobnoj temperaturi.

Način degustacije piva i ocena kvaliteta

Kao što smo rekli, vino nije jedino piće koje ima svoju posebnu metodu degustiranja, procene kvaliteta, provere arome i ukusa. Takve odlike ima i pivo, a mi vam predstavljamo kako da najbolje osetite sve čari ovog napitka.

  1. Prostor bi trebalo da je dovoljno osvetljen radi ocene bistrine i boje piva uz izolovanost od ometajućih mirisa sa strane.
  2. Čaša mora da bude čista, bez ogrebotina, veće debljine stakla i takve veličine da u nju stane vaš nos dok uzimate gutljaj piva, kako biste uspeli da osetite njegov miris. (čaša sa stalkom ili krigla je idealna za degustaciju kako ne bi došlo do podizanja temperature piva, vašim rukama)
  3. Pre degustacije ne bi trebalo da jedete prezačinjenu hranu, a bilo bi dobro i da nemate pomenute ometajuće mirise poput parfema, ili ukoliko je degustator žena, ruž za usne.
  4. Pre degustacije, proverite rok trajanja, i da li slučajno ima taloga u boci.
  5. Proverite temperaturu piva rukom, a u odnosu na vrstu piva koju probate, idealna temperatura varira prema pomenutoj podeli u tekstu.
  6. Po otvaranju proverite kakva je gaziranost, količinom pene.
  7. E sad, majstorija sipanja piva, jeste poznato klizanje tečnosti niz staklo čaše (koja mora biti dovoljno velika da stane celo pivo), a tek posle 2/3 popunjene čaše, počnite sa ispravljanjem kako bi se dobila i pena, koja je izuzetno važan sastojak piva. Pena ima ulogu izolatora od pregrejavanja, održava potrebnu gaziranost piva, i važan je sastojak određivanja ukusa samog piva.
  8. Nakon sipanja piva, ispravite leđa i lakat dignite u nivou ramena.
  9. Čim je pivo sipano u čašu, to je pravi trenutak za proveru mirisa (slično kao i sa vinom), jer sastojci vrlo brzo ispare. Da li je u pitanju aroma slada, limuna, cveća ili pokošene trave, možda?
  10. Za razliku od vina, pivo se ne mućka u ustima već se pije u velikim gutljajima. Zato, otpijte gutljaj i uporedite odnos temperature, arome i zapenjenosti.
  11. Isti odnos uporedite pre i posle gutljaja. Sačekajte 15-ak sekundi i ponovo pokušajte da odredite ukus nakon još jednog većeg gutljaja. Da li je sladunjav ili suv, i da li se zadržava u ustima ili nestaje?
  12. Još jednom ponovite mirisanje piva, nekoliko minuta od otvaranja, i uzmite i treći gutljaj, pa uporedite rezultate.
  13. Pošto su ispijanjem piva i osećanjem mirisa, čula nadražena, potrebno je da pojedete nešto poput neslanog krekera ili još jednostavnije, malo hleba.
  14. Kada su čula „resetovana“, još jednom u krug ponovite ceo postupak.

Za one koji ozbiljnije žele da ocene određenu vrstu piva, mogu slediti metod određivanja kvaliteta po Fredu Ekhartu:

  1. Izgled (maksimum 3 boda):
    • ocena izgleda i stabilnosti pene
    • sediment na dnu flaše
    • izgled piva u čaši
  2. Miris (maksimum 4 boda):
    • opšti miris, buke, miris hmelja,
  3. Ukus (maksimum 10 bodova):
    • kvalitet hmelja
    • odnos slada i alkohola
    • karakter piva
    • ukus koji ostaje u ustima
    • gustoća
  4. Opšti utisak (maksimum 3 boda)
  5. Ukupno 20 bodova.

Ovim postupcima ćete uspeti da razaznate vrste piva o kojima smo pričali, i da ocenite koje vam najviše odgovara, a svakako svoje rezultate proverite sa odlikama svih vrsta piva, i utvrdite koliko ste vešti degustatori.

Javite nam rezultate. 🙂

Ostavite komentar