banner-2

Brzo čitanje – Teorija relativiteta u ispitnom roku

Bolonja stvarno diktira vrtoglav tempo – čitaj, piši, čitaj, odgovaraj, čitaj, još malo čitaj, polaži, čitaj i ako stigneš čitaj. Bilo kako bilo čitanju nikad kraja. Nove knjige, obavezna literatura, skripte, hrestomatije, dodatna literatura, odakle poći? Ali nije tu više ni samo „Bolonja“, sada je tu već i pitanje opšte informisanosti i kulture – zar ne znate da morate svakodnevno čitati gomilu članaka online i offline samo da biste uhvatili korak s vremenom (kojeg, btw, nikada dovoljno). Ako kojim slučajem i volite ono što studirate i učite, bilo bi dobro da malo i istražite to polje, produbite znanje ili pročitate neku studiju na datu temu. Ah da, treba držati korak i sa tehnološkim napretkom za koju god profesiju da se opredelite, svaki update je važan i bilo bi dobro da barem ponekad aktivno učestvujete osim što u svakoj raspravi o takvim novinama samo nemo klimate glavom razmišljajući u panici kako morate što pre to da pročitate, makar to samo bila nova knjiga nekog naprasno popularnog autora za kojeg vas do malo čas i nije baš bilo briga.

Devojka koja čita u biblioteci

Stvar sa čitanjem jeste što, ma koliko mi to voleli i uživali u onim retkim momentima slobodnog vremena kada se možemo potpuno prepustiti navodjenju nekog nama već dragog autora, ovi zimski dani ne idu nam u prilog (a i nije baš da postoji godišnje doba koje nam ide u prilog kada je učenje u pitanju, zar ne?). Jednostavno je, toplota doma, prigušena svetla, preplavljenost osećajem ušuškanosti dok posmatrate zimske čarolije kroz prozor, nizak pritisak i horizontala nepovoljno utiču na naše čitalačke sposobnosti i, eto, nismo ni počeli a tekst se već bluruje, magli, slova tope i u sledećem trenutku dižete svoju zgužvanu facu sa nesuđene vam knjige. Razočarani u sebe i svoju principijelnost, dovodite u pitanje svoju rešenost da uopšte završite taj fakultet, ali brzo vi to sebi oprostite i onda ipak sve ostavite za sledeći pokušaj.

Da, znam, poznato mi je to sve. Smešno je to što se nikada ne zapitamo, u čemu je problem i da li mi uopšte i znamo da čitamo. Da, da, razumem, davno ste naučili da „čitate kako piše“, ali mali je broj onih koji znaju da se bave čitanjem – da se izvešte i iskoriste ovu neverovatnu veštinu kao temelj svog uspeha. Jer, ruku na srce, teško je zamisliti uspeh na bilo kom polju bez pripreme za isto – što će reći bez literature. I to pozamašne.

I tako dani prolaze. Obavezna literatura ima 598 stranica. Da, da, 598, dobro ste vi sve to izračunali, oduzeli ste sve stranice sa predgovorom, sadržajem, i spiskom literature na kraju svakog poglavlja. Ko zna, možda se zadesi (Daj Bože!) da nekih poglavlja nema u ispitnim pitanjima, pa uspete to redukujete i na 550! Sad samo da sednete da počnete da čitate….i tako ste počeli. I tako ide, prva strana, druga…treća kreće…treća—-treća…treća..sad se čini kao da se font usitnio pa ima da se čita i više nego što je bilo na početku – da Bog sačuva! Da niste skeptik, pomislili biste da su neke mračne sile u pitanju – razume se, sve angažovane u nameri da vas obeshrabre da pročitate vražiju knjigu.

I tako ste na jednom pasusu od svega 4reda, iskreni da budemo, već poslednjih 15 minuta. Čitate vi to onako tehnički,sričete uporno, ali nikako da pročitate. To vam je kao ona situacija kada nenadano naletite na onu preeuforičnu poznanicu(koju regularno zaobilazite u radijusu od oko kilometar) i nađete se u nezavidnoj ulozi slušaoca dok klimate glavom i slušate tom prvi njene epopeje sa žurke od prethodnog vikenda, ali je ne čujete. Vaša sposobnost da zakamuflirate svoju nezainteresovanost u ovom slučaju je zadivljujuća i može se meriti uspehom, jer ste sebe poštedeli nepotrebnog ispiranja mozga. ALI, kamufkaža u čitanju teško da može biti uspeh, šta više! Što veći otpor pružate, vaše šanse su sve manje. I tako se čitanje jedne obične knjige od 500tinak stranica pretvori u osvajanje Mont Everesta! Bukvalno se tako osećate, težina u plućima, teško dišete, hronično ste iscrpljeni, konstantno na ivici da odustanete i bez ikakve ideje šta vas još čeka tamo napred. Minuti postaju sati, sati dani, dani nedelje…svakako, onda počnete da krivite literaturu, proklinjete autora, a onda i sve one koji su ikada pomislili da baš to mora da se pročita.

Eto, iskoristiću priliku da vas pitam, da li vi uopšte znate da čitate?

Naizgled tako jednostavne i odavno savladane , određene tehnike u čitanju prave razliku izmeđju pasivnih učesnika i šampiona. I kao i sve dobre stvari u životu, zahtevaju trening i usavršavanje, samo ovog puta na sreću možete se prepustiti profesionalcima u ovoj oblasti koji već 20 godina uspešno pomažu ljudima sa svim problemima u učenju da se usavrše i ostvare sve svoje intelektualne ciljeve.

O, da postoje! I to rade izuzetno! A epilog bi bio taj da možete udvostručiti i utrostručiti brzinu čitanja. Evo primera, šta kažete na to da zapravo možete čitati 200 stranica u satu?! Da tu obaveznu literaturu možete pročitati i dva puta u danu i to OD KORICE DO KORICE!?

Već narednog dana možete pročitati i onu davno zaboravljenu dodatnu literaturu ili, ne daj Bože, svojevoljno istraživati određen predmet online ili u biblioteci. Da, zvuči fantastično, moćno i čini vam se da ste možda u nekim SiFi filmovima videli junake koji su imali ovako genijalnu sposobnost, ali istina je da je naš mozak jedna beskonačna fabrika mogućnosti i veština koje se realizuju samo onda kada ih negujete i primenjujete- a to u potpunosti zavisi od vas. To nije stvar nadarenih ljudi koji se sa time radjaju i zapravo je lako dostupna, potrebna je samo jedna doza odlučnosti i malo samodiscipline.

Jedinstveni program Brzog čitanja, čuvenog Tonija Buzana, pod okriljem Edukativnog centra „FINESA“, godinama uspešno pomaže pamćenje tokom čitanja, razumevanje i koncentraciju,razvija produktivnost i efikasnost i pruža kvalifikovanost da savladate svako štivo s kojim se nađete na megdanu. Dakle, krajnji cilj seminara nije samo kvantitet nego i kvalitet, razumevanje i usvajanje pročitanog.

Na samom početku seminara suočićete se sa svim onim lošim navikama i greškama prilikom čitanja koje ste poneli iz ranog detinjstva – one će biti preispitane i otpisane –a na njihovo mesto usadiće se neke nove, zdrave i efikasnije tehnike kojima ćete moći vi da upravljate, a ne one vama –znate li da možete čitati dva reda istovremeno?

A sa takavim tehnikama, ni zimski san, ni ta tri ljuta ispita što vam se smeju u brk, nemaju nikakve šanse! Zato bez odlaganja, moliću – nema više izgovora. Ne čekajte hajdučki sastanak da biste promilili iza te fotelje, ispred TV-a sa knjigom zaglavljenom negde izmedju naslona i sedišta – ne krivite je! Ispravite svoje loše navike i upotpunite svoj akademski uspeh odmah!

Knjigu i olovku u ruke i pravac u „Finesu“ – a za malo veće entuzijaste, one koji sve to mogu i sami imam predlog, pročitajte knjigu „Brzo čitanje“ autora Tonija Buzana i usudite se da sve to probate i sami. Knjiga „Brzo čitanje“ je jedina knjiga za koju ne preporučujem da je čiatate od korica do korica. To je knjiga koja se čita SPORO. Da, sporo. U smislu da svaku tehniku, selektivno rimenjujete na tekst koji već čitate ili učite za ispit. Nakon uvežbane tehnike i provere rezultata, možete da nastavite dalje. Ovaj način usvajanja tehnika je sjajan, i mnogi su uspeli.

Vi koji biste ipak voleli da kormilo prepustite profesionalcima, i nestrpljivi ste, želite rezultate odmah, dovoljna su vam svega dva dana – toliko seminari brzog čitanja traju i održavaju se vikednom, od 09h do 18h, a vaš vodič i predavač je gospodin Branislav Maričić koji će se vašem uspehu radovati koliko i vi – jer u Finesi se ljudi sreću samo sa jednom vizijom – vašeg uspeha i napretka. Tamo ste uvek dobrodošli!

Podeli