Putovanje Čajlda Harolda – prepričano delo

0

“Putovanje Čajlda Harolda” je veliki lirsko-epski spev Džordža Gordona Bajrona. Sastoji se od 2 dijaloga koje glavni lik Čajld Harold vodi sa svojim saputnicima.

Ovo delo nema karakterističnu fabulu, već je napisano kao putopis. Sačinjavaju ga opisi krajolika, utisci sa putovanja i susreta sa drugim kulturama. Putovanje ovde predstavlja pustolovinu samo po sebi i istovremeno je otpor ustaljenom životu na jednom mestu i to lošem mestu koje ubija duh pojedinca.

Ova poema je: “Roman bez zapleta, drama bez radnje” (P. S. Kohan) i sadržinu poeme čine preživljavanje, utisci i misli Čajlda Harolda.

Pisac: Džordž Gordon Bajron
Književni rod: epika
Književna vrsta: poema
Mesto radnje: Španija, Portugal, Albanija, Grčka, Turska, Italija
Vreme radnje: početak 19. veka

Putovanje Čajlda Harolda analiza dela

Čajld Harold živi monotonim aristokratskim životom i rešava da pođe na putovanje jer ga ništa više u takvom životu ne ispunjava. Za njega to putovanje predstavlja nešto poput hodočašća i to isključivo iz emotivnih razloga.

Jedna od njegovih najvećih želja jeste upravo apsolutna sloboda. Prvi stihovi poeme, koja bi mogla da se zove i “Hodočašće Čajlda Harolda”, mogli bi nas lako ubediti da glavni junak ne planira nikada da se vrati.

Čak iako nikoga ne ostavlja, Harold oseća tugu i setu dok odlazi iz domovine. Njega su svi odbacili, pa ne razume svog slugu i pratioca koji plaču za svojim porodicima. On ne oseća tu čežnju za drugim bićima, tačnije ne oseća ništa sem prolazne nostalgije.

Razgovorima koje Harold ima sa svojim saputnicima potenciraju se razlike između njih.  On je zapravo krenuo u nepoznato sa nadom da će otkriti nešto novo i pronaći emocije.

Motiv koji prožima celo delo jeste istorija jer je Džordž Gordon Bajron, kao i sam glavni lik, opsednut prošlošću i nastoji da približi nekadašnji sjaj mesta koje posećuje čitaocu.

Oživljavanje te slavne prošlosti zemalja primarni je motiv u prva dva pevanja. Zatim imamo poziv na ustanak i herojsku borbu protiv ropstva kao osnovnu političku težnju Čajlda Harolda.

U prvom i drugom pevanju Bajron je romantičar koji veruje u snove i ideale, i u tragovima se nazire čak i revolucionarna strana romantizma.

Zadnja 2 pevanja sadrže motive melanholije, žudnje za prirodom i poriv ka neobuzdanoj slobodi ličnosti i naroda. Tokom boravka u Veneciji nameću se i tzv. italijanski motivi – renesansa sa njenim umovima, Mletačka republika ali i sadašnji trenutak ropstva.

Bajron je ovo delo pisao čak 9 godina – od 1809. do 1818. godine. Primetna je razlika u pesničkom stilu među pevanjima jer je pisac imao višegodišnje pauze u pisanju.

Međutim, te pauze su bile opravdane – Bajron je pisao nakon što određene zemlje poseti u stvarnom životu. Svoja iskustva nakon putovanja prenosi na glavnog lika i pripovedača unutar svog speva – Čajlda Harolda.

Bajron postaje slavan pesnik nakon što su 1809. i 1810. objavljena prva 2 pevanja poeme. Za pisanje trećeg i četvrtog pevanja inspirisalo ga je to što je prisiljen da napusti Englesku.

Prvo pevanje

Prvi stihovi zvuče kao da je glavni junak zaista odlučio da se nikada ne vrati. Veseli se odlasku u Španiju i Portugaliju jer je čuo da su to mesta bogate istorije i šarenolike zabave. Međutim, razočara se u trenutku kada kroči u njih jer vidi stvarnu sliku tih zemalja.

Dočekuju ga jad i beda ljudi koji trpe Napoleonovu vlast. Shvata da realna situacija nije ni približna očaravajućoj prošlosti o kojoj je slušao.

“Putovanje Čajlda Harolda” Laku noć

Jako je bitno izdvojiti ovaj lirski fragment koji se nalazi između XIII i XIV strofe prvog pevanja u poemi “Putovanje Čajlda Harolda”. “Laku noć” je fragment posvećen upravo trenutku kada se pesnik sprema za odlazak u nepoznato.  Za razliku od ostatka dela Putovanje Čajlda Harolda odlomak se sastoji od 10 strofa sa po 8 stihova:

#1 Opraštanje od domovine obuhvata dosta motiva: plave vode, vetrove, valove i sunce. Tuga zbog napuštanja domovine izražena je ponavljanjem reči “zbogom”. “Laku noć” u naslovu znači želju da domovini ‘bude miran san’, tj. da ostane u miru i spokojstvu.

#2 Naredni dan donosi promenu jer je sve dalje i dalje od kuće i vidi more i nebo, ali ne i “majku zemlju”. I nekada je bio sam, ali se sada Čajld Harold oseća još usamljenije jer su “njegovi dvori osuđeni na propadanje” i od putovanja očekuje da ga ispune novim i boljim osećanjima i doživljajima.

#3-5 Slugu kog je poveo sa sobom obuzima tuga, ali glavni junak misli da se on samo plaši talasa i jakog vetra pa pokušava da ga ohrabri. Ovaj mu kaže da je to ustvari tuga “što mi mila majka osta, što napustih oca svog”.

#6-7 Kao i kod sluge, i kod pratioca primećuje istu tugu – on pati za svojom ženom i ocem koji su ostali jecajući. Harold je za sobom ostavio samo praznu kuću i psa, što znači da njemu u tom trenutku usamljenost nimalo ne smeta.

#8-9 Čajld Harold ne veruje nikome – sve je lažno i varljivo, bez trunke ljudskosti i morala. Niko za njim nikad ne plače, pa tako ni on ne žali za onim što je otavio.

#10 Na kraju pesme se obraća svom brodu i odlazi u susret pećinama i pustinjama koje će mu pružiti nove doživljaje i još jednom ponavlja “Rodna zemljo – Laku noć!”.

U ovoj pesmi se stapaju lirski subjekt, Čajld Harold i pesnik Bajron. Pisac je slugu zapravo vratio sa puta jer je patio za porodicom. Pesmom “Laku noć!” glavnom liku predstavlja način da se oprosti od svoje domovine.

Drugo pevanje

U drugom pevanju preovladava motiv prirode i njene lepote što daje izvanredne opise pejsaža. Čajld Harold putovanje nastavlja u Albaniji i oduševljava se kulturom tih ljudi.

Nakon Albanije, ide dalje u Grčku koju je najviše voleo i za koju je imao najveća očekivanja. Ali, i ovde doživljava razočarenje kada ga dočeka porobljena zemlja i ostaci prošlosti uništeni lokalnim ratovima. Nekadašnji sjaj i slavu zamenilo je ropstvo i glavni junak želi da se bori protiv njega jer mrzi ograničavanje sloode.

Pokušava da podstakne ljude na pobunu, borbu i herojski ustanak; i to sve iz emotivnih razloga. Zgražava se načina na koji se postupa kako prema ljudima, tako i prema starim spomenicima i svedocima neke ranije kulture.

Treće pevanje

Nakon duge pauze, Bajron nastavlja poemu “Putovanje Čajlda Harolda” posle njegovog povratka iz Švajcarske, Nemačke i Belgije.

Celo putovanje je proveo u nostalgiji jer oseća tugu prema sadašnjim i prošlim vremenima.

Takođe, priseća se Vaterlua i Napoleonove sudbine; nakon čega ga put nosi do severne Italije.

Četvrto pevanje

Ovo pevanje Džordž Gordon Bajron je pisao za vreme svog šestogodišnjeg boravka u Italiji, pa primećujemo menjanje stila unutar speva jer stihovi obiluju “italijanskim” motivima. Čajld Harold ovde potpuno preuzima osobine autora i jasno se vidi da autor zapravo opisuje sebe i svoja osećanja.

U Veneciji provodi vreme razmišljajući o umetnicima i umetnosti ove zemlje, a pored toga možemo primetiti i opise netaknute prirode i lepih građevina Italije.

‘Svetska bol’ koju oseća Harold tera ga na razmišljanje o vlastitom životu, pa ovim pevanjem dominira osećaj samoće zato što junaka hvata melanholija dok misli o protraćenoj mladosti.

Čajld Harold – Analiza lika

Lirski subjekt u poemi je Čajld Harold, ali iza njega stoji sam Bajron. Kako je ceo svoj život bio materijalno obezbeđen zato što potiče iz ugledne porodice, nije navikao na rad.

Upravo ta dokolica u mladosti navela ga je da uzbuđene potraži u drugim stvarima. Na početku su to bile zabave, društva i žene zbog kojih je bio u centru mnogih skandala.

Ali kada mu je nerad dosadio, Harold je rešio da krene u avanturu i ode u nepoznate zemlje o kojima je čuo samo lepši deo. Od njih je očekivao mnogo, a dobio malo.

Tokom putovanja doživljava velika razočarenja i ona rezultiraju melanholijom i tugom. U tom trenutku je njegovo jedino osećanje bol koja se okomila na čitav svet.

Bol je jedina romantičarska osobina kod njega i čini ga junakom. Ona ga podstiče na borbu i herojstvo, ali Harolda čini usamljenim čovekom koji je totalno otuđen od ljudi.

Međutim, ni bekstvo mu ne donosi mir, zato što Harold ipak ne može pobeći od svog najgoreg neprijatelja – sebe samog.

Nadimak Čajld (childe – eng. štitonoša, perjanik) sasvim odgovara njegovom liku jer on pokušava da bude junak, iako su njegove osobine sušta suprotnost heroizmu i neustrašivosti. Baš zbog toga Harold postavlja nove kriterijume i zbog njega kasnije neki drugi književni junaci nose epitet “bajronistički”.

Takvi junaci i pored plemićkog porekla i bezbrižnog života osećaju otuđenost od sveta i potpuno su okrenuti svojim osećanjima. Poput Geteovog Vertera, i oni osećaju “svetsku bol”.

Važni citati

U zadnjoj strofi pesme “Laku noć” Harold se obraća svom brodu:

“S tobom hitro ću, moj brode,

Proći preko burnih vala;

Ne brinem kud puti vode,

Kad do mog ne teku žala.”

Harold je i strastveni putnik:

“Gde se planine dizale, tu su mi bili prijatelji;

Gde se okean valjao, tu na njemu beše mu dom;

Gde se širilo plavo nebo i žarka klima,

Imao je strast i moć da luta; pustinja, gora, pećina,

Pena okeanskih talasa, bili su mu društvo;

Govorili su zajedničkim jezikom,

Jasnijim od knjiga na jeziku njegove zemlje –

Knjiga koje je isto napuštao

Zarad listova prirode koji su se osunčani ogledali u jezeru.”

O piscu

Sigurno se čuli za Bajronovog “Don Žuana”. Ovaj pisac rođen je u Engleskoj 1788.godine i proputovao je celu Evropu.

Džordž Gordon Bajron je jedan od najpoznatijih evropskih predstavnika romantizma i utemeljivač je pojmova poeme i lirskog subjekta.

Odnos ovog pisca prema umetnosti i stvarnosti odredilo je njegovo aristokratsko poreklo. Pisao je lirsku poeziju, poeme, drame, a po njemu je nazvana i jedna pesnička struja – bajronizam.

Mnogi su ga osuđivali zato što je bio veliki zavodnik, a postoje priče da je bio čak i sa rođakom.

Ostavite komentar