Gvoždje

Najviše se koriste:

–         O₂

–         Si

–         Al

–         Fe

 

Po zastupljenosti je na četvrtom mestu. U zemlji se nalazi u obliku rude. Najvažnije rude gvoždja su:

–         hematit Fe₂O₃

–         magnetit Fe₃O4

–         limonit Fe₂O₃

–         siderit FeCO₃

 

Postoje dva postupka za dobijanje gvoždja, u visokim pećima I elektro pećima, iste hemijske reakcije u oba postupka. Koks se koristi kao gorivo I kao redukciono sredstvo. U prvoj se koristi topao vazduh, dok se u drugoj koristi električna struja. Faze dobijanja:

 

–         priprema sirovine(rude), drobljenje, odstranjivanje vlage

–         ubacuje se koks u peć(pokretnom trakom) kada se zapali onda se ubacuje ruda sa topiteljima(snižavaju temperaturu topljenja, odstranjuje nečistoću. Kvarc, dolomit, minerali), pa opet koks, a zatim opet ruda sa topiteljima I tako sve dok se ne napuni peć. Pri vrhu je temperatura oko 800-1200 stepeni.

–         Zagrejan vazduh prolazi kroz slojeve, suši ih, topi, zagreva te slojeve u peći.

–         Proizvodnja sirovog gvoždja.

–         Naizmenično ispuštanje zgure(topitelji I nečistoće, drugo ime troska) I sirovog gvoždja na svakih 3-4 sata.

 

Dnevno se proizvede oko 1000t sirovog gvoždja. Proizvodi visoke peći su:

–         Sirovo gvoždje, 3-4%C u vidu grafita. Koristi se za livene peći, za izradu cevi.

–         Belo gvoždje, ugljenik je hemijski vezan. Koristi se za proizvodnju čelika.

–         Zgura, troska – smeša topitelja I nečistoća, za izradu veštačkog kamena, specijalne vrste cementa, izradu opeka, izolaciju.

–         Gasovi, N₂, CO, CO₂, CH₄, H₂.