Inflacija

Monetarna neravnoteža kada je veća količina novca u opticaju od potrebne količine. Pojam inflatio znači nadimanje, rast. Preterano povećanje količine novca (novčane mase) bez odgovarajućeg rasta robnih fondova.

Uzroci inflacije:

1. ekspanzija (rast) budžetskih raskohda (nisu finansirani iz poreza, prihoda, veliki budžetski deficit)
2. preterana emisija novca (štampanje novca)

Podela i vrste inflacije

Vrste inflacija možemo podeliti po više kriterijuma.

Uzročno posledične veze inflacije:

• Inflacija tražnje je rast cena usled veće tražnje za robama od ponude tj. brže rastu kupovni (novčani) od robnih fondova. Veća emisija novca i veće zarade (nominalno).
• Inflacija troškova, povećanje troškova proizvodnje i brži rast plata (cena rada) od produktivnost.
• Strukturna inflacija, uzork je neuskladjenosti izmedju sektora u privredi.
• Uvozna inflacija, brži rast uvoznih cena, raste cena sirovina, energije na svetskom tržištu.
• Psihološka inflacija, inflatorna očekivanja stanovništva. Stanovništvo pretvara novac u robu, dragocenosti, valute.
• Inflacija izazvana socijalno – političkim uslovima – prelazak na tržišne uslove privrednog i slobodnog formiranja cena (delovanje P i T)

Prema intenzitetu:

• jednokratna inflacija (kratkog veka trajanja)
• hronična inflacija (dugoročna)

Prema dejstvu:

• aktivna inflacija (slobodna)
• neaktivna inflacija (prigušena, kontrolisana)

Prema nameri:

• nameravana inflacija (rezultat monetarne politike, da bi se osnivala proizvodnja)
• nenameravana inflacija (rezultat ekonomske nužnosti). Stihijska, spontana.

Prema poreklu:

• endogena inflacija (unutrašnja)
• egzogena inflacija (spoljna), dolazi iz inostranstva putem robne razmene.

Posledice inflacije mogu biti višestruke, dok su antiinflacioni programi nešto sasvim drugo. Ipak, pođimo redom, kako bismo do detalja razumeli važnost nastupanja inflacije i posledice koje inflacija može imati kako na ekonomski sistem države, tako i na društvo i sve ostale uzročno posledičnim vezama.

Posledice inflacije

• Preterana emisija novca čime se povećava količina novca u opticaju.
• Rast (povećanje) cena.
• Smanjuje se kupovna moć novca.
• Povećavaju se troškovi života.
• Neracionalna potrošnja (lična, investiciono budžetska, iznad ostvarenog dohotka, materijalne mogućnosti).
• Povećava se sklonost ka zadovoljavanju.
• Smanjuje se akumulacija.
• Smanjeni izvoz.
• Socijalni efekti.
• Poremećaj valutnog sistema.
• Odliv kapitala u inostranstvo.

Antiinflacioni programi koji se mogu primeniti

Kada su u pitanju antiinflacioni programi, izdvajaju se dve najvažnije stavke. Različite su u svojoj osnovi, a imaju interesantne nazive:

Ortodoksni (restriktivna monetarna politika)

On podrazumeva uravnoteženje državnog budžeta. Takođe, pod ortodoksnu tj. restriktivnu monetarnu politiku, potpada i uvođenje promenljivog (fluktuirajućeg) kursa, kao i smanjenje novčane mase.

„Šok terapija“

Pored ortodoksnih mera tzv. šok terapija je antiinflacioni program kojim se zamrzavaju cene, plate, fluktuirajući devizni kurs. Zamenjuje se za fiksni devizni kurs (vezuje se za neku čvrstu valutu).