adl adl

Koji specijaliteti i običaji su karakteristični za domaću kuhinju

0

Obedovanje je u srpskoj tradiciji od davnina bio poštovan ritual. Posebno se vodilo računa da porodica bude na okupu tokom najznačajnijeg obroka, ručka. Zato je upravo ovaj obrok i bivao često najobimniji. Po čemu se to izdvaja i koji su običaji karakteristični za domaću kuhinju?

domaca kuhinja

U današnje vreme, kako su ljudi većinom u žurbi, često se događa da se ne poštuje ovaj ritual, mada i dalje postoje porodice koje običavaju da obeduju u svečanoj atmosferi makar jedan dan u nedelji i to obično nedeljom.

Verovatno je osnovna životna namirnica u Srbiji hleb, barem nekada bio. Domaćice su se utrkivale koja će napraviti ukusniji hleb. Mesio se za doručak, a ukoliko se pojede, neretko se dešavalo da se mesi novi za ručak.

Doručak u Srbiji je posebna priča. U većini seoskih domaćinstava se taj običaj zadržao i danas: prvo čašica domaće rakije, pa onda bogato meze uz nezaobilazni tzv. beli mrs (sir i kajmak). Ako uz to dodamo i obaveznu salatu poput: mladog luka, rotkvica, kiselog kupusa, turšije, ajvara i ostalih specijaliteta srpskih domaćica, apsolutno je jasno zbog čega se često čuje da se u Srbiji najbolje jede.

Najčešće piće naših predaka je bila voda, i to izvorska, a kasnije bunarska. Danas ne možemo reći koje je omiljeno, ali zna se da Srbi najviše vole pravu domaću rakiju. U našoj zemlji se rakija priprema od različitih vrsta voća, a svakako je najpoznatija šljivovica, koja je dobila naziv po istoimenom srpskom selu koje ju je prvo brendiralo. Uz to, u Srbiji se proizvode zapažene količine domaćih vina.

Srpske domaćice su nekada razvlačile kore za pite, a filovi su bili različiti: od jabuka, šljiva, višanja, pa do sira, zelja, mesa.

Pre glavnog jela, u većini srpskih kuća se služi domaća supa ili čorba. Tajna čuvene domaće supe koja, kako se verovalo leči sve boljke, jeste u dugom kuvanju na tihoj vatri. U nju se obično dodaje zelen, ponegde povrće i zakuvava se domaćim rezancima ili knedlama. Čorbe su ne tako guste, ali bogate povrćem i mesom.

Uticaj drugih kultura je možda najprisutniji kod glavnih jela. U Srbiji se najčešće priprema i jede roštilj (pljeskavice, ćevapi, ražnjići i slični specijaliteti), ali i: musaka, ćufte, đuveč, mućkalica, sarma, svadbarski kupus, podvarak, pasulj na razne načine, paprikaš…

Kobasice su još jedan od specijaliteta srpske kuhinje, uz: ajvar, ljutenicu, čvarke, slaninu, švarglu…

Kada je reč o slatkišima, srpske domaćice su nekad obavezno uz ručak pripremale i slatkiš. Danas, kao što rekosmo je sve manje tih običaja, ali zato savremene domaćice imaju mogućnost da kupe kolač ili tortu koju žele. Međutim, što bi naše mame i bake rekle: „Nije to to, dok ga sama ne pripremiš!“ Pa ipak, u Srbiji se najčešće pripremaju razne vrste pita (a najčešće sa jabukama), štrudle, knedle, palačinke, kitnikes, vanilice, tulumbe, orasnice, oblande, krofne…

I još jedno vrlo bitno obeležje srpskih domaćica jeste priprema zimnice i ostavljanje kupusa za zimu. U mnogim porodicama je to poseban ritual i dalje. Čak iako na svakom koraku možete da kupite specijalitete poput: ajvara, pečenih paprika, ljutenice, pindžura, raznih vrsta džemova i kompota, pa čak i turšije i kiselog kupusa, ukus se bitno razlikuje od onoga kada dobijete po koju teglu od rođaka sa sela.

Ostavite komentar