Koncept troškova, prihoda i rezultata
Troškovi su računovodstvena kategorija. To su vrednostno izražena trošenja ekonomskih dobara, proizvodnih činilaca u cilju stvaranja proizvoda i usluga, njihove prodaje i ostvarivanja rezultata po tom osnovu.
Komponente troškova:
- U osnovi je uvek količinska komponenta, koja predstavlja utrošak, trošenje i materijalnih i nematerijanih dobara. Materijal se lakše prepoznaje ( to mogu biti kilogrami, metri, …), mašine – postepeno se troše, zavisi od metoda amortizacije kolika je količinska komponenta.
- Trošenja su uvek povezana sa stvaranjem učinaka – troškovi nastaju zbog učinaka, koji predstavljaju rezultat poslovnog procesa – nabaviti, proizvesti, prodati. Učinsi su: nedovršena proizvodnja; alati, mašine za sopstvene potrebe; gotovi proizvodi. Posoji problem kod povezivanja poreza, taksi sa učincima. Troškovi se mogu definisati i kao vrednosno izražena trošenja bez kojih učinci ne bi mogli da nastanu.
- U osnovi, pored količinske nalazi se i cenovna komponenta. U ulozi cenovne komponente pojavljuju se nabavna cena. Kog gotovih proizvoda cenovna komponenta je prodajna cena, samo za prodate proizvode, dok za proizovde na skladištu i nedovršenu proizvodnju važi cena koštanja.
Ukupni troškovi – bavi se finansijsko računovodstvo, klasa 5. analitička vrednost.
- Možemo pratiti opterećenost prihoda
- Da pratimo i poredimo između različitih perioda
- Da pratimo kretanje strukture ukupnih troškova.
Govori se o ukupnim troškovima različitih segmenata, o ukupnim varijabilnim i ukupnim fiksnim troškovima.
Prosečni troškovi – odnos imeđu odgovarajućeg koncepta ukupnih troškova i odgovarajućeg obima aktivnosti, u odgovarajućem periodu. Može da se odnosi na različite vrste troškova: prosečni troškovi materijala, plata radnika u proizvodnji, prosečnih troškova upravljanja, prodaje, marketinga, itd.
prosečna prosečni komercijalna
cena + neproizvodni = cena
koštanja troškovi koštanja
Marginalni troškovi predstavljaju promene u ukupnim troškovima koje nastaju kao posledica dodavanja ili oduzimanja jedne jedinice aktivnosti. Jedinica aktivnosti može biti i grupa proizvoda, grupa operacija na jednom proizvodu, jedan proizvod, u dugom roku izgradnja celog pogona.
Odnos između prosečnih i marginalnih troškova – varijabilni i fikni mogu biti prosečni, a marginalni su dodatni. Ne mogu jedni menjati druge. Varijabilni torškovi su najbolja aproksimacija marginalnih, pošto na određenom nivou aktivnosti nastaju samo varijabilni troškovi.
Promene prihoda koje nastaju kao dodavanje ili oduzimanje jedne jedinice aktivnosti predstavljaju marginalne prihode.
Sa stanovišta načina postupanja sa troškovima, obračuna, postoje:
- Troškovi po vrstama – kriterijum za podelu je predmet potrošnje, koji su troškovi nastali i u kom iznosu. U nadležnosti su finansijskog računovodstva.
Troškovi materijala za izradu, troškovi ostalog materijala; troškovi goriva i energije; troškovi zarada izrade; troškovi amortizacije; troškovi proizvodnih i neproizvodnih usluga; troškovi finansiranja, troškovi poreza, taksi i doprinosa; ostali troškovi.
- Troškovi po mestima – u kom segmentu preduzeća su nastali. Mesto troškova je uži orgainzacioni segment preduzeća u okrivu koga se obavljaju homogeni poslovni (grupa mašina, proizvodna linija, pogon sa tri proizvodne linije). Bitni su iz razloga kalkualcione prirode – tačnost kalkulacije, za potrebe odlučivanja, potreba kontrole.
- Troškovi po nosiocima – dobija se odgovor na pitanje koliko košta jedna jedinica proizvoda, komercijalna cena koštanja.
