Majmuni ekonomisti

Kako je moguće da su ljudi loši u upravljanju novcem, kad smo mi sami izmislili monetarni sistem? Šta bi se desilo kada bi neka druga vrsta upravljala našim novcem, recimo majmuni?

Iako je delovalo da će ovo biti uvredljivi tekst o ekonomistima, koji su svojim odlukama uticali na propast miliona života, a u kojem ću ih porediti sa majmunima, to zaista nije tema teksta. Majmuni zalužuju više poštovanja, oni zapravo, u nekim kognitivnim sposobnostima ozbiljno nadmašuju ljudske kapacitete.

Upravo to je zanimalo naučnika Kitha Čena, koji je došao do ideje da nauči gomilu majmunčića da koriste novac. Njegov izbor pao je na vrstu majmuna zvanu Kapućin koji savršeno oslikava principe ljudskih potreba, a to je da su potrebe neograničene. Naime, većina misli koji se mota po glavicama ovim slatkim krznenim lopticama su hrana i seks (što se može reći i za podosta ljudi), mogli biste da ih hranite dok ne bi povratili i vratili se po još hrane (opet se može povući paralela sa ljudima, doduše za piće).

Treniranje majmuna – instrumentalno uslovljavanje

Najveći izazov bio je naučiti ih da diskovi koji su bili korišćeni kao novac imaju vrednost. Zato što bi kapućin ubrzo izgubio interesovanje za predmet koji ne može da pojede ili poje*e.

Treniranje se sastojalo od toga da kad god bi majmunu dali novčić, pokazali bi mu i neku hranu. Kad god je majmun vratio novčić, dobio bi hranu. Ovaj proces trajao je nekoliko meseci dok nisu ukapirali da novčić ima vrednost.

Majmuni su imali izbor između 2 dobra, a ako bi mu dali 12 novčića, njegovo budžetsko ograničenje, i onda ponudili žele kocke ili jabuke, on bi predao novčiće onom istraživaču koji je imao preferirano dobro.

Okej, majmuni su naučili da, ako daju novčiće, dobijaju hranu. Ali da li su stvarno razumeli princip razmene? Istraživači su onda uveli promene cena. Šta se desilo kada bi Marcel svoju omiljenu hranu, žele kocke, umesto 3 dobijao 2 komada za jedan novčić (znamo šta sve majmuni mogu da rade kad pobesne)?

Iznenađujuće, reagovali su potpuno racionalno. Kada bi cena dobra rasla, kupovali bi manje, a kad bi cena pala, kupovali bi više. Ponašajući se po najosnovnijem zakonu ekonomije; cena dole – tražnja gore, koji, izgleda, ne važi samo za ljude.

Iracionalni test

Majmuni su položili racionalni test, a šta je sa iracionalnim? Sada su im ubacili 2 opcije:

1. Pokažu im komad hrane, i u zavisnosti od bacanja novčića, dobili bi samo taj prikazani, ili bi dobili još jedan bonus komad.
2. Pokažu im dva komada hrane, i u zavisnosti od bacanja novčića, dobili bi oba, ili bi im oduzeli jedan.

U oba slučaja dobili bi isti broj u proseku, ali je prvi slučaj predstavljen kao potencijalni dobitak, a drugi kao potencijalni gubitak. Šta se desilo?

Možda mislite da je ovo preveliki izazov za mali majmunski mozak. I mislite da će uvek da biraju lika koji im dođe sa 2 komada hrane umesto jednog. Zapravo ne, kad su skapirali da bi ponekad onaj sa 2 komada zadržao jedan, a onaj sa jednim dodao još jedan kao bonus, većinom su birali lika sa jednim komadom. Racionalni majmun ne bi pravio razliku jer u proseku dobija istu količinu, ali ovi iracionalni majmuni pate od averzije prema gubitku. Za njih je nezadovoljstvo od gubitka jednog komada bilo veće od zadovoljstva dobijenog jednog komada.

Pa eto, majmuni nemaju pojma i nećemo da im dajemo pare, ovi naši ekonomisti ipak vrede. Ili ne?

Slični eksperimenti sa ljudima, koji su Danielu Kanemanu doneli nobelovu nagradu, pokazali su gotovo identične zaključke o iracionalnim odlukama među ljudima.

Majmunski Rock ‘n’ Roll

Jednog dana, majmun koji je ušao u komoru za testiranje je, umesto da potroši svoje resurse, bacio sve novčiće nazad u kavez. To je izazvalo haos i opštu pomamu za novčićima. Kad se prašina slegla, video je jednog majmuna kako prilazi drugom i daje mu novčić. Da li je ovo altruistični majmun ili prvi majmun zelenaš? Ono što su istraživači upravo videli nije bilo ni jedno ni drugo.

Nakon par sekundi od transakcije majmuni su se bacili u akciju, seksualnu akciju. Da, to je bio prvi slučaj prostitucije među majmunima.

Tada je istraživačima palo na pamet da potpuno uvedu novac u živote majmuna. Ali ideja o majmunskom kapitalizmu (ili socijalizmu) nikad nije zaživela, jer bi novac nepopraviljvo uticao na njihovu socijalnu strukturu.

Verovatno su bili u pravu. Ako su majmuni bili tako nastrojeni prostituciji, zamislite koliko brzo bi svet bio prepravljen majmunskim ubistvima, terorizmom, ratovima zbog nafte, prodajom buđavog mesa, izrabljivanjima mladunaca u fabrikama i svetskih ekonomskih kriza pohlepnih bankara, pardon, majmuna.