Nastanak i pojam sociologije

Mlada nauka, nastala početkom 19. veka (period društva u krizi). Sociologija se još naziva nauka društva u krizi.

 

Osnivač sociologije Ogist Kont – filozof, ali se bavio I prirodnim naukama. Osnovao je pravac pozitivizam. Podela nauka po Kontu:

 

Fizika – praktična, najviše se bavio njom, a na poslednjem mestu društvene nauke.

 

Pravo ime sociologije je „socijalna fizika“. Društvo čne ljudi I njihovi medjusobni odnosi. Ime sociologija je izvedeno iz latinske reči: societas što znači društvo I logos što znači nauka. Opšta teorijska I osnovna (fundamentalna) nauka o društvu sociologija, proučava društvo kao celinu.

Teorijskim naukama je cilj da dodju do saznanja.

 

Rajt Mils – filozof, sociolog, rekao je da sociologija ima sociološku imaginaciju – orudje sociologije – odvajanje globalnog od ličnog člana.

 

Berger I Kelner – sociologija u novom ključu otkirvanja skrivene istinitosti čovekove društvenosti.

 

Robert Merton – manifestne (vidljive) I latentne (nevidljive) funkcije u društvu.

 

Funkcije – pozitivne posledice.

Disfunkcije – negativne posledice.

 

Socijalni psiholozi govore o:

–         Nameravane funkcije,

–         Nenameravane funkceije.

 

Zadatak sociologije je vrlo konstruktivan, razumevanje sebe I drugih.