Nebojša Radović od FON-a do preduzetništva

4

Nebojša Radović, poznatiji kao Eniac, priča nam o svojim uspesima. Od školovanja do preduzetništva.

Nebojša Radović

Reci nam nešto više o sebi, čime se baviš? Kako si započeo karijeru?

Ćao svima, zovem se Nebojša Radović, mada me dosta ljudi na webu zna i pod pseudonimom Eniac. Diplomirani sam inžinjer informacionih sistema na Fakultetu organizacionih nauka i vlasnik male agencije za Internet marketing Eniax. Prve kontakte sa webom imao sam neke 2001. godine, kako je u Ivanjici, odakle sam, nešto teže bilo pristupiti netu ranije. Krenuli si prvi sajtovi, te smo tako tokom 2002. godine drug iz Arilja i ja pokrenuli zabavni magazine zurka.co.yu. To je ujedno i prvi projekat na kom sam radio. Od toga je kasnije krenulo sve.

Koliko je teško bilo pronaći vremena za sve, a usput za privatni život?

Kada hobi, posao i studije spojite u jedno onda i nije toliko teško naći vreme. Lagaću ako kažem da uvek imam vremena za sve što poželim, ali jednostavno pre ili kasnije se naviknete na tempo i onda se sve nekako lakše uklopi i podnosi. Društvene mreže u veliko meri pomažu da se deo nekih ovih aktivnosti, kao što je komunikacija sa prijateljima, znatno efikasnije odvija.

Diplomirao si na FON-u; kakva su tvoja iskustva i mišljenje o ovom fakultetu? Kako gledas na obrazovanje u Srbiji uopste?

FON je super fakultet, pre svega zbog profila ljudi koje okuplja. Proaktivne mlade osobe koje se ne stide da preuzmu odgovornost i pokrenu nešto super. Pogledajte samo koliko organizacija imate na FONu, koliko sadržaja, a i Puškice i FONForum su nešto što većina fakulteta i dan danas nema. To je ono što čini da se toliko priča o ovom fakultetu, a i činjenica je da se nešto brže reformiše u odnosu na druge članice Beogradskog univerziteta. Drago mi je da sam ga završio, super je to iskustvo i gomila znanja koje pokupite usput vam značajno pomognu kasnije. Ne zaboravite ni sjajnu mrežu kontakata koju tamo ostvarite, 10 godina po završetku našeg fakulteta gotovo u svakoj firmi u Srbiji imate nekog od kolega. Malo ljudi o tome razmišlja ali to je ozbiljna prednost.

Obrazovanje u Srbiji sa druge strane je tema za sebe o kojoj bismo mogli naširoko da pišemo. Spomenuo sam da se FON brzo reformiše, ali i dalje je to presporo u ono što se dešava na strani – manje bubanja, a više prakse i praktičnih primera.

Šta za tebe predstavlja diploma, da li ti je omogućila ono čime se sada baviš?

Diploma mi je dala neverovatnu količinu samopouzdanja, koje mi je malo nedostajalo tokom studiranja. Lepo je kad shvatite da ste izgurali nešto što se ne resave za jedno veče već zahteva višegodišnji trud. To vas učini jačim i da krila da idete dalje. Nažalost, za sad mi diploma nije značila puno, ali razlog je pre svega to što sam počeo da radim pre završetka faksa. Odatle, diploma je došla u toku radnog odnosa i nije mnogo toga promenila, ali svakako je činjenica da sam studirao FON a ne neku privatnu višu školu i značila da me ozbiljnije gledaju na prijemu za posao.

Kakvo je tvoje mišljenje o poslovnim školama, MBA studijama, biznis treninzima?

Kažu da čovek krene da stari kad prestane aktivno da uči, i u potpunosti se slažem sa tim. Znanja nikad dosta, pogotovu onogo koje može da napravi razliku u vašem svakodnevnom životu. I ako mi obrazovanje nije toliko pravilo razliku u poslovanju do sada, to ne znači da sam sa diplomom stao i sa obrazovanjem. Jednostavno, čovek treba da se usavršava dok za to ima vremena i finansija, ulaganje novca u edukaciju je nešto najbolje što sebi možete da priuštite. Pogotovu kada su u pitanju MBA studije i poslovne škole, koje zaista prave razliku kada su u pitanju ljudi koji sui h završili i oni koji nisu. Nažalost taj vid obrazovanja kod nas je tek u povoju.

Koliko su korisni? Konferencije, seminari? Posećuješ li ih? Kvalitet, u Srbiji i u inostrantstvu?

Pisao sam dosta o tome, jer se u jednom trenutku odlazak na konferencije sveo na druženje sa ljudima sa kojima radite i prožderavanje, pa vam to u situaciji kada imate 10 i više konferencija godišnje bude suvišno. Činjenica je da su konferencije većim delom tu za upoznavanje drugih ljudi i sklapanje poslova ali kada su u pitanju domaće konferencije treba ih vrlo pametno planirati i posećivati. U suprotnom gubite vreme. U inostranstvu je nešto druga priča, sklapanje poslova je znatno teže kako su konferencije i 10x veće od ovih domaćih, ali se zato ni sadržaji ne stavljaju u drugi plan pa imate puno toga da čujete. Treba svakako posećivati i domaće i strane, pogotovu ako ste tek ušli u posao, to vam podigne malo vidljivost i otvori gomilu vrata. Pazite samo da ne preterate 🙂

“Završi i pali” očigledno nije tvoj moto, planiraš li jednog dana odlazak u inostranstvo, šta je ono što te veže? Misliš li da se u  Srbiji zaista može uspeti?

Moj odlazak u inostranstvo biće vezan isključivo za nastavak školovanja, jer mislim da je to nešto što treba svaka mlada osoba da uradi. Kao što sam spomenuo kod nas postoji jako malo kvalitetnih MBA studija, a Master na FONu nisam našao previse korisnim. Inostranstvo je cool jer ti dan neku novu vrednost u životu i gomilu sjajnog iskustva, ali bilo bi lepo kada bismo se na kraju svi vratili i napravili od ove naše državice lepo mesto za život.

Što se tiče uspeha, svuda je moguće uspeti samo je pitanje koliko vam je truda za to potrebno. U Srbiji verovatno nešto više nego na zapadu, ali je i manja konkurencija i nije teško doći u centar pažnje ako ste dobri u onome što radite.

Studiranje, posao, odustajanje, prvi novac?

Studiranje je bilo zabavno jer sam i sam sumnjao u svoje mogućnosti. Nisam razmišljao o odustajanju jer su ponuđene alternative bile znatno lošije. Bio sam svestan da me jedino fakultet drži u Beogradu još neko vreme, a ovaj grad sam brzo zavoleo i poželeo da ostanem u njemu. Prvi novac je došao znatno pre toga, pa sam i prvi deo školarine platio od svog novca – rezali su se diskovi, pravi sajtovi i to je u srednjoj školi bilo dovoljno da plaćam svoj mobilini telefon i kupujem nove delove za računar. Posa

Preduzetništvo ili plata?

Preduzetništvo, jer plata vrlo teško može da prati i tempo vašeg ličnog napretka. Ako ste vi uradili 20% više u drugom mesecu teško da ćete dobiti i toliko veću platu, kada dođete do nivoa da radite 40% više onda ćete možda i poželeti da promenite posao, ili u gorem slučaju radite manje, jer vas ne plaćaju više. Onda stajete i sa napretkom, postajete nekonkuretni itd. Preduzentištvo sa druge strane je velika odgovornost, trka za koju morate u svakom trenutku da budete spremni, al ii vrlo lepa prilika da pogurate ovo društvo napred. Fale nam preduzetnici, ljudi koji će kreirati poslove i zapošljavati ljude, premalo je pravih poslova, previše državnih i to nas ozbiljno usporava.

Kako vidiš sebe, menadžer ili lider?

Teško je to reći, a verovatno bi bilo i pretenciozno da kažem za sebe da ću biti lider za 5 godina. Trudiću se da budem bolji svakako, a bez menadžerskih sposobnosti teško da ću uspeti da napravim nešto ozbiljnije. Tako da odgovor neka bude menadžer, a vreme neka pokaže svoje.

Koji je tvoj najveći privatni, a koji poslovni uspeh?

Privatni svakako završetak faksa, a pravi poslovni uspeh se tek čeka. Bilo je tu dosta dobrih stvari, Facebook aplikacija za Grand kafu, Arigato.rs, Njuz.net i slični, ali ili nisam sam u toj priči ili nije toliko bitno da bi bilo predmet hvale. Čekamo neku veću stvar.

Vodiš jedan od najuspešnijih i najuitcajnijih blogova u Srbiji, koliko je to doprinelo tvom uspehu? Preporučuješ li blogovanje studentima?

To je verovatno najveći krivac za moj uspeh. Razlog je u povećanju vidljivosti svega što radim. U jednom trenutku došao sam do situacije da gotovo 10.000 ljudi prati sve što ja radim putem bloga i twittera a to je ozbiljan kada se bavite nekim poslom. Ako znate sve to da iskoristite, a da ne budete previše gramzivi i alavi već da uvek odete korak dalje u svemu što radite to zna vrlo lepo i da se vrati. Preporučujem svakome da piše na bilo kojoj platform, Facebooku, Twitteru ili blogu, pažnja vam neće sigurno škoditi.

Za kraj, tvoj savet mladima, kako da ostanu dosledni i uporni u svojim ciljevima i postignu uspeh poput tvog?

Neka nikada na prestaju da uče, neka se ne stide da pitaju i neka uvek budu spremni da odu korak dalje. Ujedno zabava mora uvek da bude deo svega što radite jer vas ona održava u životu. Nisu uvek sve stvari zabavne, ali onda se potrudite da takvi budu ljudi sa kojima radite. Trudite se i da se okružite pozitivnim ljudima jer pozitiva i ljudi koji su bolji od vas guraju da brže napredujete. Budite strpljivi – kažu da mladi i novac ne idu zajedno i to je zapravo jedna velika istina. Birajte uvek izazove pre novca, jer oni će vas učiniti jačim i dati podlogu da onog trenutka kada budete spremni za nešto veliko, to zaista i uradite.

Komentari4 коментара

  1. Pingback: Obrazovanje u Srbiji - vrste, nivoi i zvanja nakon završetka

  2. Pingback: Intervju - Ivan Minić @burek

  3. Pingback: KSON – Konferencija studenata organizacionih nauka

  4. Pingback: Projekat „Vruća stolica“

Ostavite komentar