Novi sistem obuke vozača, za i protiv

Već nekoliko godina kruži priča kako na snagu stupa novi zakon o obuci vozača i polaganju vozačkog ispita. Do sada se sve zadržavalo samo na priči, ali konačna odluka je doneta 25. maja ove godine, i stupa na snagu nakon isteka pet meseci od njenog objavljivanja, tačnije 25. 10. 2012.

Čim u javnost procuri informacija da na snagu stupa novi zakon, broj polaznika u auto školama se drastično povećava. Svi bi da iskoriste poslednji voz i steknu mogućnost za upravljanje motornim vozilom. Osnovni razlog na koji se ljudi pozivaju jeste cena, koja će se, neosporno, znatno uvećati nakon stupanja ove odluke na snagu.

Mnogi od nas vide samo veći iznos novca koji će morati da izdvoje, ali niko se ne zapita, iz kog razloga je do tog povećanja došlo. Retko ko razmišlja šta je i da li postoji nešto dobro u ovim novinama. Šta je to što je pruženo budućim vozačima, da li je to kvalitetnija obuka, bolje znanje i vozačke sposobnosti, ili je to pak zaista samo novi razlog kako ljudima izvući koji dinar više iz džepa?

Da ne bi nešto osporavali pre nego što smo potpuno upoznati sa prednostima i manama novog sistema, trebalo bi da se malo pozabavimo onim što nam novi način obuke može pružiti.

Ono što se želi postići novim načinom obuke jesu sposobniji vozači, sigurniji putevi, smanjen broj saobraćajnih nesreća. Što je, složićete se, u intresu svih nas. Broj novih vozača na ulicama Srbije u poslednje tri godina dostiže brojku od 200.000, što je velika cifra u odnosu na broj stanovnika. Logično pitanje koje se postavlja, da li su to zaista sigurni vozači? Prema podacima MUP-a vozači sa probnim vozačkim dozvolama u poslednjih godinu dana izazvali su 2.199 saobraćajnih nezgoda, u kojima je 45 osoba izgubilo život.

Kako bi se obezbedila veća sigurnost vozača, obuka je zamišljena tako da budući vozači najpre moraju odslušati 30 časova teorije, plus 10 časova praktičnih vežbi, nakon čega polažu ispit. Ako uporedimo sa ranijim sistemom, kada se ovaj test polagao bez ikakvih časova, uglavnom učenjem napamet testova koji se neprestano ponavaljaju, stepen znanja sa kojim kandidati sedaju za volan je znatno veći. Na ovaj način, upoznati sa osnovnim pravilima u saobraćaju, mogu više da se koncentrišu na samu vožnju, ali i da se lakše snađu u određenim situacijama.

Tek kada je prvi stepenik uspešno savladan budući vozači  mogu početi svoju obuku vožnjom na ulicama. Tu nema puno razlike, i dalje se obuka odnosi na 20 – 40 časova.

Treći deo obuke, koji je potpuna novina, jeste polaganje prve pomoći. Tek nakon dobijenog sertifikata o položenom ispitu iz prve pomoći kandidat je u mogućnosti da izađe na polaganje vozačkog ispita.

Što se razlike u samom praktičnom ispitu tiče, kandidat je taj koji sam slučajnim izborom, između više ponuđenih, bira trasu kojom će  voziti.  Pritom, tačno je naznačeno koje su to vežbe koje je potrebno odraditi na poligonu, kao i one koje je potrebno odraditi pri samoj vožnji na ulicama. Takođe je propisano da sam ispit ne sme trajati kraće od 25 mnuta, ukoliko se radi o motornom vozilu B kategorije.

Nakon sagledanih svih novina koje su predviđene, pitanje se samo nameće – da li one mogu biti besplatne? Kako bi  sistem počeo da funkcioniše potrebno je najpre obezbediti savremenu opremu i učinioce, zatim obučene i licencirane instrukture i predavače, izgraditi odgovarajuće poligone. Logičan odgovor jeste: ne.

Ukoliko cenu obuke uporedimo sa zemljama u okruženju, gde se kreće od 500 – 1.000e, ili sa zemljama Evrope, od 1.200 – 1.700e, uviđamo da je kod nas i dalje taj iznos znatno manji. Predviđa se da će cena sa dosadašnjih 15.000 – 30.000 dinara skočiti na oko 80.000 dinara. Ali,  u drugim zemljama je i životni standard znatno viši. Pa, je svakako prosečnom srpskom građaninu pored svih drugih troškova, teško da izdvoji ovaj iznos. Da li treba prihvatiti niži kvalitet obuke, radi nižih cena?

Bilo kako bilo do ove promene će doći, pa stoga ukoliko želimo da dođemo do dozvole ovaj novac ćemo morati da izdvojimo. Možda je najbolje rešenje da se pre cene sagleda ono što dobijamo. Pitanje je da li ćemo, nakon vremena koje je potrebno da sistem zaživi, dobiti kvalitetniju obuku, sigurnije vozače na ulicama Srbije, i znatno smanjen broj saobraćajnih nesreća?

Ono do čega će nova pravila sigurno dovesti jeste i drastično smanjen broj auto škola. Propisano je da škole mogu raditi i sa tri licencirana instruktora. Pored troškova koje će morati da podnesu kako bi se prilagodile novom načinu radu, samo najvećima će ovo biti isplativo.

Ipak, i dalje je moguće obuku izvršiti po starim pravilima. Ukoliko se upišete u neku od auto škola do 25. oktobra, i pritom pre časova praktične obuke, odnosno do 25.10. položite teorijski deo, nećete biti u obavezi da polažete test prve pomoći. U suprotnom bićete u obavezi da ovaj test položite pre samog vozačkog ispita, koji možete polagati bilo kada ako sa obukom završite do 25. januara 2013. Ukoliko, pak, zbog prebukiranosti auto škola ne uspete da svoju obuku privedete kraju do 25. januara, sve ćete morati od početka, što iziskuje nove troškove.