O trolovima i trolovanju
Ovo je jedna kratka priča o RPG igri koju svi igraju sa manje ili više uspeha a zove se – život. Zapravo, o izbegavanju nevolja i problema u istom.
Zamislite da ste igru skoro počeli, još uvek ste niskog nivoa. Idete tako šumom i ispred vas se nađe neki oveći trol. Trol je glup i možete lako da ga obiđete. Put će biti nešto duži ali siguran. Međutim, trol kod sebe ima neki lep prsten. Ili ogrlicu. Ili tako nešto kako to već ide. Tek se upoznajete sa igrom i taj predmet što svetli vas privlači, iako nemate baš puno napitaka za HP a trol ima oveću toljagu. Šta ćete uraditi? Pa napašćete trola, naravno. Uvek postoji load game ako nešto krene naopako. A šta ako igrate najtežem nivou težine bez mogućnosti učitavanja? Pa, onda bi možda bilo pametno zaobići trola jer morate celu igru iz početka ako vas ubije. Pravi život se igra na tom nivou težine, i još bez mogućnosti kretanja iz početka.
Šta će loš igrač uraditi? Nešto će ga vući, neće moći da izdrži da ne napadne trola. Verovatno će ga pobediti, ipak je to početak igre. Međutim, to će ga koštati dosta HP napitaka, polomljene opreme i ostalih troškova koji će da ga uspore na početku igre. Taj svetleći predmet koji je uzeo od trola će jedva pokriti sve troškove. Loš igrač na kraju ostaje na istom kao što je bio pre borbe sa trolom, samo sa par zuba manje i više izgubljenog vremena nego da je otišao okolnim putem oko trola. Zbog toga je možda zakasnio na razgovor sa nekom bitnom osobom u obližnjem selu ili će imati problema sa žvakanjem neke bitne travke kasnije. Možda će ortaci tog trola da ga sačekaju kad sledeći put bude u šumi da mu izbiju još koji zub. U svakom slučaju, otežao je sebi posao u budućnosti i usporio se bez potrebe.
A dobar igrač? On će da zaobiđe trola. Uvek može da se vrati po njega kad bude ojačao. Dobar igrač će onda da nastavi svoju igru. Da napreduje. Zaboraviće na trola. U jednom trenutku, ovaj igrač će ponovo prolaziti kroz istu šumu i opet će primetiti trola. Ali, dosta je vremena prošlo i naš igrač je napredovao, mnogo je jači nego kad je bio u ovoj šumi prošli put. U međuvremenu je spasao dve princeze, ubio nekoliko zmajeva i sprečio invaziju na lokalno kraljevstvo. Naš trol je postao previše sitna riba za njega. Taj svetleći prsten koji trol ima igraču u ovom trenutku ne znači ništa, on ima gomilu boljih. Igrač će se sažaliti na trola, pustiti ga da živi svoj život i nastaviti svojim poslom gde ima mnogo većih i ozbiljnijih problema.
Šta je moja poruka? Ukratko, ne obazirite se na trolove. Ne tražite probleme tamo gde ih nema. Svaka bespotrebna borba koju vodite vas skreće sa puta i odvlači od glavne misije. Na kraju, kad nešto postignete, pogledaćete dole i videti trolove koji su nekad izgledali strašni i opasni kako su potpuno nebitni likovi sad. Jednostavno ste postali viši nivo. Ali ako ulazite u beskrajne sukobe sa njima, posotji mogućnost da tu zauvek ostanete, ili da steknete ožiljke kojih nećete moći da se otarasite tako lako.
Za kraj, ko prepozna referencu iz naslova ima pivo 🙂
