Prelomna tačka
Prelomna tačka predstavlja prag rentabilnosti.
- Jednostavan instrument, lako se primenjuje.
- Služi da pratimo globalne tokove rentabiliteta (prihodi, rashodi, obim, rezultat)
- Budući da njih pratimo – često se koristi od strane centralnog menadžmenta
- Velika upotreba u procesu planiranja.
Ne može se reći da je instrument za procenu profitabilnosti i rentabilnosti preduzeća.
Da li je bolje jedno preduzeće od drugog govori nam neto dobitak, a ne prelomna tačka.
Da bismo mogli da primenjujemo prelomnu tačku, moraju biti ispunjene određene pretpostavke:
- Prelomna tačka je instrument za kratkoročno planiranje i kontrolu
- Analiza prelomne tačke podrazumeva podelu troškova na fiksne i varijabilne
- Zasniva se na pretpostavkama o pavolinijskom kretanju troškova i prihoda
- Varijabilni troškovi se kreću proporcionalno obimu aktivnosti
- Fiksni troškovi su konstantni za izabrani raspon aktivnosti
- Obim proizvodnju jednak je obimu prodaje – ova pretpostavka ne odgovara realnosti. Možemo da izračunamo prelomnu tačku i kada dolazi do promene obima.
- Često se polazi i od toga da je asortiman fiksiran.
Prelomna tačka predstavlja onaj obim aktivnosti (obim proizvodnje i prodaje, može biti iskazan i količinski i vrednostno) na kome se izjednačavaju ukupni prihodi sa ukupnim troškovima. Na tom nivou rentabilnost preduzeća jednaka je nuli. Na tom nivou preduzeće je pokrilo fiksne troškove i do tog momenta nastale varijabilne troškove.
Prelomna tačka je onaj obim aktivnosti na kom se izjednačavju kontribucioni rezultat i fiksni troškovi, neto rezultat je jednak nuli.
Skraćeni bilans uspeha koji se koristi kod obračuna prelomne tačke:
- Prihodi
- Varijabilni troškovi
- Kontribucioni rezultat
- Fiksni troškovi
- Poslovni (neto) rezultat
- Stopa varijabilnih troškova = Varijabini troškovi / prihodi * 100
- Stopa kontribucionog rezultata = Kontribucioni rezultat / prihodi * 100
Stopa varijabilnih troškova = Varijabilni troškovi po jedinici / prodajna cena * 100
Stopa kontribucionog rezultata = Kontribucioni rezultat po jedinici / prodajna cena * 100
Ukupni prihodi = Ukupnim troškovi
Ukupni prihodi = Varijabilni troškovi + Fiksni troškovi
Prodajna cena * Količina = Varijabilni troškovi po jedinici * Količina + Fiksni troškovi
Prodajna cena * Količina – Varijabilni troškovi po jedinici * Količina = Fiksni troškovi
Količina * (Prodajna cena – Varijabilni troškovi po jedinici) = Fiksni troškovi
Količina = Fiksni troškovi / (Prodajna cena – Varijabilni troškovi) – obim gde je rezultat jednak nuli!
Prelomna tačka količinski = Fiksni troškovi / Kontribucioni rezultat po jedinici
Označava obim proizvodnje i prodaje gde su Ukupni prihodi = Ukupnim troškovima, kontribucioni rezutlat = fiksnim troškovima, rezultat = 0.
Ako proizvedemo jednu jedinicu iznad – zona dobitka i obrnuto.
Može se utvrditi uvek kada imamo samo jedan proizvod u asortimanu, ili širi, ali homogen.
Prelomna tačna vrednosno = Prelomna tačna količinski * Prodajna cena
Prelomna tačka * Prodajna = Fiksni / Kontribucioni * Prodajna cena
količinski cena troškovi rezultat po jedinici
Preloman tačka = Fiksni / Kontribucioni rezultat * Prodajna cena * 100
Vrednosno troškovi po jedinici
Prelomna tačka vrednosno =Fiksni troškovi/Procenat kontribucionog rezultata *100
Označava onaj obim aktivnosti vrednosno izražen gde su prihodi dovoljni da pokrijemo troškove. Prihodi veći od tog nivoa zona dobitka, i obrnuto.
Procenat marže sigurnosti = Obim aktivnosti – Prelomna tačka * 100
Obim aktivnosti
Procenta marže sigurnosti računamo na bazi količina (obim aktivnosti su količine, PT količinski izražena) i vrednosno (obim aktivnosti vrednosno, PT vrednosno).
Pokazuje za koliko procenata preduzeće sme da smanji obim aktivnosti a da ne udje u zonu gubitka.
Može i u apsolutnom iznosu da se izrazi:
MS = OA – PT
Prihodi = Prelomna tačka + Marža sigurnosti (apsolutno izražena)
Marža sigurnosti (apsolutno izražena) = Prihodi * Procenat marže sigurnosti
Neto rezultat = Kontribucioni rezultat * Procenat marže sigurnosti
Kontribucioni rezultat = Neto rezultat / Procenat marže sigurnosti
Marža sigurnosti = Neto rezultat / Kontribucioni rezultat
Moguće je izračunati i broj radnih dana koji je potreban za dostizanje prelomne tačke =
Broj radnih dana * Prelomna tačka
Obim aktivnosti
Prelomna tačka na denovnom nivou = prelomna tačka mesečno / 22
Prelomna tačka na mesečnom noviou = prelomna tačka godišnje / 12
Cilj preduzeća nije prelomna tačka, već da ostvarimo neki rezultat.
Bitniji je nivo aktivnosti za projektovani dobitak.
Obim aktivnosti = Fiksni troškovi + Ciljani dobitak * 100
Za ciljani dobitak Procenat kontribucionog rezultata
Ukoliko računamo u količinama umesto procenta kontribucionog rezultata, koristi se običan kontribucioni rezultat.
Grafikon prelomne tačke zasnovan na neto rezultatu:
Grafikon prelomne tačke zasnovan na kontribucionom rezultatu:
Prelomna tačka – instrument za planiranje rezultata. Da lako pokaže kako će različite promene uticati na prelomnu tačku, rezultat.
Diskrecioni fiksni troškovi – deo koji se u kratkom roku menja.
Grafikon rentabiliteta zasnovan na kontribucionom dobitku i obimu:
Stopa ciljanog = Ciljni dobitak * 100
Dobitka Ukupni troškovi
Metodi u procesu formiranja cena:
Metod troškova prerade
Pripada metodi troškova plus. Na iznos se dodaje iznos ukupnih troškova.
Troškovi plata, opšti varijabilni troškovi, opšti fiksni troškovi proizvodnje – troškovi prerade.
Koristi se kada vršimo uslužnu preradu: kupci sami nabavljaju, a mi samo vršimo preradu i sl.
Kalkulacija prodajne cene – metod troškova prerade:
|
ELEMENTI |
Troškovi, dobtak, prodajna cena |
| 1. Troškovi materijala | |
| 2. Troškovi prerade | |
| a) Troškovi plata
b) Opšti troškovi proizvodnje |
|
| 3. Proizvodna cena koštanja
(troškovi proizvodnje) . (1+2) |
|
| 4. Troškovi prodaje | |
| 5. Troškovi uprave | |
| 6. Komercijalna cena koštanja (3+4+5) | |
| 7. Dobitak na troškove prerade | |
| 8. Prodajna cena (6+7) |
Jasno istaknuto na šta obračunavamo dobitak – u ovom slučaju to su troškovi prerade. Obračun po standardnim troškovima, unapred su poznati troškovi.
Metod marginalnih troškova
Jedna od varijanti troškova plus. Polazi od toga da su proizvodi odgovori za varijabilne troškove, a svi troškovi zajedno su odgovorni za pokriće fiksnih troškova i doprinost rezultata. Zasniva se na kontribucionom prihodu. Izbegava alokaciju fiksnih troškova. Uključuje samo varijabilne.
Kalkulacija prodajnih cena – marginalni metod :
|
ELEMENTI |
T, D, PC |
| 1. Troškovi materijala | |
| 2. Troškovi plata | |
| 3. Opšti varijabilni troškovi proiz. | |
| 4. Proizvodna cena koštanja (1+2+3) | |
| 5. Varijabilni troškovi prodaje | |
| 6.Komercijalna cena koštanja (4+5) | |
| 7. Dobitak na pune varijabilne troškove (ili na komercijalnu cenu koštanja) | |
| 8. Prodajna cena (6+7) |
Velike opasnosti ako se koristi u dugom roku, a u kratkom kada preduzeće ne koristi u potpunosti kapacitete je najbolji metod.
U dugom roku moraju da budu pokriveni svi troškovi. Ali, može ona da obezbedi i to pokriće. Dobitak mora da pokrije fiksne troškove i rezultat.
Prednosti primene metode marginalnih troškova:
- Primena se zasniva na kontribucionom pristupu koji podrazumeva da su varijabilni troškovi donja granica za formiranje prodajnih cena, dok kontribucioni dobitak predstavlja pravu meru pokrića fiksnih troškova i stvaranja neto rezultata preduzeća.
- Primena ovog metoda nudi jedan diferenciran pristup formiranju prodajnih cena. To znači da njegova primena omogućava formiranje čitave skale prodajnih cena od nivoa varijabilnih troškova do nivoa prodajne cene koja se zanisa na punim troškovima.
- Primenom ove metode izbagava se alokacija fiksnih troškova koja je uvek arbitrarna. Rast fiksnih troškova po proizvodu je glavni uzročnih netačnosti prodajnih cena, koje se zanisvaju na metodi punih troškova.
- Marginalni metod je od naročitog značaja u uslovima kada preduzeće ne koristi u potpunosti svoje kapacitete. Tada je moguće ostvariti povećanje rezultata i sa prodajnim cenam ispod punih troškova. Uz uslov da je donja granica varijabilni trošak.
Nedostaci primene metoda marginalnih troškova:
- Ukoliko se cene formiraju na nivou varijabilnih troškova, postoji realna opasnost od zanemarivanja potrebe pokrića punih troškova u dugom roku.
- Posebna opasnost da ukoliko specijalne porudžbine prerastu u stalnu proizvodnju da prodajne cene koje su bazirane na varijabilnim troškovima povuku i prodajne cene drugih proizvoda iz asortimana naniže.
- Prilikom primene ove metode ne treba izgubiti iz vida mogućnost da druga konkurentska preduzeća mogu imati niže varijabilne troškove i formirati prodajne cene koje su ispod naših varijabilnih troškova.
Koji dobitak uključujemo u kalkulaciju?
Stopa ciljnog = ciljni dobitka + fiksni troškovi * 100
Dobitka ukupni varijabilni troškovi
Metod stope prinosa
Dobitak se ne obračunava kao procenat na odgovarajući iznos troškova, već u skladu sa ciljnim prinosom. To je i osnovna razlika sa metodom troškova plus.
Razlika kako izračunavamo dobitak po jednom proizvodu (procenat na ukupne troškove – kod punih troškova).
1. Prinos na angažovana sredstva = Planirani ukupni troškovi
( planirana angažovana sredstva) koeficijent obrta
2. Iznos dobikta = Planirana angažovana sredstva * planirana stopa prinosa
Broj jedinica proizvoda
To je iznos dobitka koji uključujemo u kalkulaciju.
Kalkulacija prodajne cene – metod stope prinosa:
| ELEMENTI | T, D, PC |
| 1. Troškovi materijala | |
| 2. Troškovi plata | |
| 3. Opšti troškovi proizvodnje | |
| 4. Proizvodna cena koštanja (1+2+3) | |
| 5. Troškovi prodaje | |
| 6. Troškovi uprave | |
| 7.Komercijalna cena koštanja (4+5+6) | |
| 8. Dobitak | |
| 9. Prodajna cena (7+8) |
Dobra je zato što nas obavezuje da respektujemo ciljni prinos. Najveća mana je obrt. Kako angažovana sredstva vezati za pojedinačne proizvode.
***
Drugi slučaj – target costing, target pricing način za određivanje cena
TC (data) – ciljni dobitak = ciljni troškovi
Cena se formira na tržištu, cilj je dobitak koji želi da ostvari. Kada su postojeći troškovi veći od ciljnih postoji problem.
U prvoj fazi razvijamo plan proizvodnje, zatim prepoznajemo koliko su kupci spremni da plate, u trećoj fazi projektujemo koliko ćemo dobitka ukalkulisati, i na kraju troškove koji su iznad ciljnih svodimo na nivo ciljnih!
