Prepisivanje, da ili ne?

Na mnogim fakultetima mogu se čuti brojne polemike među studentima na ovu temu. Kada pogledate malo šire, to je u stvari tema koja bi trebalo da interesuje sve nas, studente. Da li imamo izgrađen stav povodom ove teme?

Ekonomski fakultet u Beogradu početkom školske 2011/2012. godine organizovao je akciju pod nazivom ,,Ne prepisuj!˝.  Profesori i asistenti  ovog fakulteta, u želji da studentima ukažu na važnost ove akcije, poručuju: Zapisuj, potpisuj, dopisuj, otpisuj, ali ne prepisuj.

Nevažno da li si i sam jedan od onih koli prepisuju, ili si u prilici da pomogneš svojim kolegama ili prijateljima, zar ne bi trebalo svi da postavimo sebi pitanje: ,, Da li ćemo na taj način zaista sebi učiniti uslugu?˝

Postoje ljudi koji su veoma vešti u tome, položili su mnogo ispita na ovaj način, služili se najrazličitijim sredstvima, i uspeli da ne budu uhvaćeni. Koliko god to neko smatrao dobrim ili lošim, njima svaka čast, na hrabrosti i mogućnosti da tako nešto ostvare, jer i za to su potrebne neke veštine. Ali, sa druge strane, daleko od toga da to smatram opravdanim.

Upis na fakultet je bila lična želja svakog od nas, trebalo bi da smo tu zbog sebe, iz želje da nešto više naučimo iz oblasti koja nas zanima, kako bi nam to kasnije pomoglo u poslu.

Problem jeste što nas na fakultetima  svakog dana obasipaju morem informacija, možda one sve jesu bitne, ali prosto nije moguće pored toliko stvari zapamtiti to sve. I to je jedan od razloga što će neki studenti posegnuti za nedozvoljenim sredstvima i voditi  se rečenicom  ,,Samo da se ja dokopam diplome, zašto bih se mučio i gubio vreme na nešto što mi nikada neće tražiti kad se zaposlim˝. Jer, složićete se, studentski život ipak nisu samo puka predavanja, učenje i polaganje ispita. Postoje mnogobrojne stvari koje nas zanimaju. A,  gde su tu prijatelji, izlasci i slične stvari koje upotpunjuju  slobodno vreme.

Ipak, smatram da se treba voditi onom starom da se svaki trud na kraju isplati, iako on zahteva malo više truda i utrošenog vremena. Jer, mnogo  je veća satisfakcija kada znaš da si sam nešto doveo do kraja i to na pravi način. A i niko ne garantuje da nam baš neka od tih „nebitnih˝ sitnica neće nekada zatrebati! 🙂