„Proljeća Ivana Galeba“ Vladan Desnica

„Proljeća Ivana Galeba“ Vladana Desnice je roman – esej!
Nastao je po principu asocijacije.
Slika kojih se seća junak.
U romanu se sučeljavaju dva plana:

• bolnička soba – lica koja u nju dolaze
• protekli  život junaka

Introspektivno  posmatranje.
Veliki broj likova (junaka) onako kako ih se junak seća.
Lepote oluja, noći, lepote prirode, počeo je da primećuje pomocu muzike, umetnosti.

Desnica oslikava sudbinu ostarelog umetnika, fioministe, koji zbog povrede ruke leži u jednoj provincijskoj bolnici. Lišen je svog umetničkog poziva i bolničke dane ispunjava sećanjima.

Junak se pita zašto zapravo pamtimo nebitne stvari u životu, a vrlo bitnih se tek ponekad setimo (šare tepiha).

Junak oseti kada će neke stvari pamtiti dugo, a koje ce samo proći.
Seća se i predstave “San letnje noći” i sva ostala sećanja letnjih noći proizilaze iz ove predstave.
“Lepotu oluje naučimo slušati kroz sinfonijske oluje;
Seća se bake koja je svirala klavir i pevala; i njegovu slabost prema tom instrumentu i njegovim žicama.
Čest gost u njihovoj kući bio je župnik iz nedalekog sela –  svi su bili fini prema njemu, i deda, i baba; samo ga junak nije voleo naročito.
I put u životu je zažalio dedu i bio mu je tako jadan – izdržao  je tolike bitke, a župnik ga je jednom rečju ponizio!
Stalno se iznova toga sećao – kada je pregledao dedina dokumenta, kada mu je deda umro – ni jedan jedini dan nije prošao da se ne seti toga.  Concert champerte, i u starosti se toga seća.