Prvi svetski rat – napad na Srbiju 1915. i povlačenje srpske vojske, stvaranje solunskog fronta

2

Prvi svetski rat – napad na Srbiju 1915. i povlačenje srpske vojske, stvaranje solunskog fronta.

Početkom oktobra 1915. napadaju udruženim snagama Nemačka i Austrougarska, pod vodjstvom nemačkog feldmaršala Makenzena, proslavljeni vojskovodja na zapadnom frontu, na zahtev cara Viljema prelazi na Balkan. Ovaj put napadaju sa servera što dovodi do herojske odbrane Beograda 1915. pre svega prestonica je bila bombardovana velikim kalibrom sa leve strane Save i Dunava, najviše strada civilni deo Beograda. Srbi odgovaraju sa Vračara, najviša tačka, ali ih otkrivaju, veliki gubici. Sutradan pokušavaju da predju reku, ali velika odbrana sa obale, prva dva dana potopljeno je oko 50 čamaca, glavne borbe na adi ciganliji i velikom ratnom ostrvu. Posle nekoliko dana žestoke borbe, neprijatelj zauzima Čukaricu, Topčider, Banovo brdo. Beograd posle ovoga više nije mogao biti odbranjen, ali je odbrana morala da traje bar jos dan dva, da bi se što teže prepustila prestonica, pitanje časti i da bi se izvelo povlačenje južno od Dunava i Save, kako bi se nesmetano prošlo. Ovo je uspešnpo sprovedeno pod vodjstvom majora Dragutina Dimitrijevića, poznat i po čuvenom govoru. Srpska vojska  se povukla. Makenzen viteški postupa, podigao je spomenik i Austrougarima, ali i Srbima na Topčideru, pokušavao je da opkoli i porazi neku veću formaciju, ali ne uspeva,Srbi se brane i povlače u pravcu juga. Srbija traži od saveznika, što oni odbijaju. Zbog toga komanda odlučuje da se povlači polako ako mora, bar do Soluna, a da zatim nastavi rat makar na tudjoj teritoriji, ali da Srbija ostane u ratu.

Bugarski napad

Krajem oktobra Bugari napdaju Srbiju, presecaju Moravsko Vardarsku dolinu, dalje povlačenje u tom pravcu bilo je nemoguće. Jedino da probiju na jugozapad. Krajem novembra glavnina srpske vojske bila je na Kosovu i Metohiji. Jedino je vojvoda Mišić bio da se pruži otpor do granice mogućnosti, ali ne i ostali. Smatralo se da će doći do poraza a zatim i kapitulacije, što treba izbeći. Makar i ratovati na tudjoj teritoriji. Jedino dalje rešenje bilo je povlačenje do Albanije(Albanska golgota (golgota je brdo iznad Jerusalima gde se dogodilo jezivo stradanje) decembar – januar 1916.). Povlačenje je bilo preko visokih, ledenih planina, išli su bez odeće, obuće, hrane. Mnogo ljudi je umrlo. Kralja Petra su vojnici na rukama preneli. Napdani od divljih Albanskih plemena. Esad paša je imao želju da bude sahranjen u Parizu sa Srbima. Posle nekog vremena uspeli su da se domognu obale, gde su ih čekali saveznički brodovi koji su transportovali ljude do bliskog ostrva Krf. Mnogo je ljudi i tamo umrlo i sahranjeno na ostrvu, ili su bacani u more (plava grobnica).

Brzo su se Srbi oporavili, posle mesec dana, uz hranu, lekarsku pomoć, hteli su da povrate svoje. Oporavljena srpska vojska je transportovana do Soluna, a severno od Soluna nastao je Solunski front (jer je balkanski probijen). Srpska vojska držala je centralni deo fronta. A levo i desno bili su saveznici (Britanci, Francuzi, Italijani, Rusi i Grci). Prostirao se od Jadranskog do Egejskog mora, 700 – 800 kilometara.

Komentari2 коментара

  1. „Ovo je uspešnpo sprovedeno pod vodjstvom majora Dragutina Dimitrijevića…“ Nije major Dragutin Dimitrijević, već major Dragutin Gavrilović. Dragutin Dimitrijević je bio kapetan Dragutin Dimitrijević Apis, vođa organizacije „Crna ruka“ koja je ubila kraljicu Dragu i kralja Aleksandra Obrenovića.

  2. … ne samo da je Apis organizovao ubistvo kralja već je njegov čovek bio Gavrilo Princip, a „Crna ruka“ je vedrila i oblačila još dugi niz godina i učestvovala u svakoj destabilizaciji države

Ostavite komentar