Santa Maria della Salute analiza pesme – Laza Kostić

Santa Maria della Salute crkva je u Veneciji, kojoj je čuveni srpski pesnik Laza Kostić posvetio naziv i stihove u svom najpoznatijem, istoimenom delu. Santa Maria della Salute pesma je o kojoj retko ko nema izuzetno pozitivnu konotaciju, a mnogi stručni, ali i prosečni ljubitelji poezije saglasni su u tvrdnji da je ovo jedna od najboljih ljubavnih pesama ikada napisanih, posebno kada je reč o pesmama na srpskom jeziku.

Ne samo da je emotivna i da je u njenoj centralnoj radnji stvarna ljubav među Lazom Kostićem i Lenkom Dunđerski kojoj su posvećeni i filmovi i serije, već se ova pesma osvrće i na istorijske događaje, ima i momente rodoljublja, a iako napisana sa puno ukrasa pa se na prvo čitanje može učiniti nedokučivom, ova pesma u potpunosti dočarava veličinu i intenzitet emocije koju je Laza Kostić osećao prema, u vreme pisanja pokojnoj, Lenki Dunđerski.

Pisac: Laza Kostić

Književni rod: lirika

Književna vrsta: elegija

Tema: patnja, tuga i čežnja za umrlom dragom, Lenkom Dunđerski; molba Bogorodici za oproštaj; divljenje lepoti crkve Gospe od Zdravlja (spasa).

Santa Maria della Salute je ugledala svetlost dana 1909. godine, kada je objavljena, iako je Laza Kostić ovu grandioznu venecijansku crkvu posetio 20 godina ranije, neposredno nakon smrti Lenke Dunđerski. Mnoge stilske figure i ukrase Laza je upotrebio da bi oplemenio pesmu Santa Maria della Salute.

Santa Maria della Salute analiza pesme

Kako bismo u potpunosti uspeli da dočaramo sve lepote ove pesme, krenućemo od samog početka, od prve strofe, pa strofu po strofu, analiziraćemo lektiru i na taj način vrlo temeljno i u celosti obraditi ovo delo.

Santa Maria della Salute pesma – I strofa

“Oprosti, majko sveta, oprosti

što naših gora požalih bor,

na kom se, ustuk svakoje zlosti,

blaženoj tebi podiže dvor;

prezri, nebesnice, vrelo milosti,

što ti zemaljski sagreši stvor:

Kajan ti ljubim prečiste skute,

Santa Maria della Salute”

Kao što možemo pročitati, Laza Kostić pesmu otpočinje obraćanjem lirskog subjekta  “majci svetoj” -. Bogorodici. Nju moli da mu oprosti za to što je ranije žalio borove koje su Mleci sekli po Slovenskim šumama, njima gradeći Veneciju. Borovi na neki način simbolizuju i čitav srpski narod koji je ginuo braneći zapad (i sebe) od Turaka.

Laza se, videvši crkvu Santa Maria della Salute i njenu lepotu pokajao zbog svog ranijeg pesničkog protesta (pesma Duzde se zeni, 1979.) prema seči borova koji su poslužili da se  “blaženoj tebi” (Bogorodici) podigne dvor. Na kraju same strofe još jednom pokajnički naglašava kako žali za svojim pređašnjim uverenjima.

Santa Maria della Salute pesma – II, III i IV strofa

Delovi strofa:

“Zar nije lepše nosit lepotu,

svodova tvojih postati stub,

nego grejući svetsku grehotu

u pepo spalit srce i lub;”

*

“Oprosti, majko, mnogo sam strado,

mnoge sam grehe pokajo ja;”

*

“…sve je to s ove glave, sa lude,

Santa Maria della Salute!”

Drugom i trećom strofom lirski subjekt se takođe direktno obraća Gospi. Ovo obraćanje Bogorodici posebna je stilska figura koja je vrlo izražena u pesmi Santa Maria della Salute – apostrofa. Apostrofa je usklična stilska figura u kojoj se pesnik ne obraća publici, već govor okreće prema trećoj osobi – obično odsutnoj strani, apstraktnoj pojavi ili neživom predmetu. U ovoj pesmi reč je o Bogorodici.

On izrazito lepo u II strofi, kako to samo ovako veliki pesnik ume, nastavlja da nabraja argumente zbog kojih je promenio svoje mišljenje, pa navodi kako je bolje što su borovi iskorišćeni za izgranju ovako lepe crkve, nego za grejanje “svetske grehote” ili “tonjenje o brodu”.

U trećoj strofi, Laza nastavlja da se pokajnički obraća Bogorodici u čiju je čast sagrađena crkva Santa Maria della Salute, ali prvi put pominje i kajanje za ostale grehe koje je počinio tokom života.

Navodi i svoje mladalačke snove koje je java slomila, kao i sve svoje čežnje koje su sada samo prah, naglašavajući pritom kako je “mnogo strado”, aludirajući na taj način na nesrećne delove svog života i na to da je, na neki način, otplativši deo “kazne” zaslužio oproštaj Bogorodice.

Četrvrtom strofom Laza Kostić dočarava čitaocima kako je bio zatrovan, podmuklo i ne svojom voljom, pa je zato činio grehe. Iako nije bilo voljno, sve je to dolazilo iz njegove “glave lude” , što priznaje na samom kraju četvrte strofe.

Santa Maria della Salute analiza – V i VI strofa pesme

Delovi strofa:

“Tad moja vila preda me granu,

lepše je ovaj ne vide vid;”

*

“– svu večnost za te, divni trenute! –

Santa Maria della Salute”

U petoj i šestoj strofi pesme Santa Maria della Salute Laza Kostić “osvetljava”, do tada prilično mračnu pesmu. Na samom početku V strofe pojavljuje se vila koja predstavlja njegovu dragu, ali je Kostić tako ne naziva eksplicitno u samoj pesmi, već jednostavno – vilom. Onom koja simbolizuje neverovatnu lepotu i posebnu magiju.

Pesnik u čitavoj petoj i šestoj strofi opisuje blaženstvo koje je lirski subjekt osetio kada ju je ugledao, naglašava kako mu je vila zalečila sve rane, ali “težoj rani nastade brid, šta ću od milja, od muke ljute, Santa Maria della Salute”, naglašava Kostić osvrćući se već ovde na tužan kraj ove ljubavne priče. Kostić svoju vilu bliže dočarava, najviše u VI strofi, gde piše kako se u njoj mešaju “jad i slad, čemer i med”.

Hiperbolične slike koje dominiraju u ovoj poetskoj celini dočaravaju kako je lirski subjekt bio izbezumljen lepotom i svetlošću koje je vila (njegova draga) unela u njega i kako je obasjala njegov život.

Santa Maria della Salute analiza pesme – VII, VIII i IX strofa

Delovi strofa:

“Oh, slatka voćko tantalska roda,

što nisi meni sazrela pre?”

*

“Dve se u meni pobiše sile,

mozak i srce, pamet i slast”

*

“…utekoh od nje – a ona svisnu”

Četvrta poetska celina sastoji se od VII, VIII i IX strofe pesme, a u njoj je vidno unutrašnje propitivanje u piščevoj glavi. Na samom počektu – očigledna je i neverica, pa se lirski subjekt pita kako baš njega da snađe sva ta lepota i divota.

U ovoj poetskoj celini izraženo je i kajanje zbog okolnosti, pa subjekt pita “…što nisi meni sazrela pre?”. Ovo je samo jedno od retoričkih pitanja kojima Kostić ulepšava retorsku estetiku pesme. On opisuje i osećaj koji je imao kada su se u njemu pobile dve sile – mozak i srce; pamet i slast, ali na kraju je mozak prevagnuo, te pesnik piše kako je “..utekoh od nje – a ona svisnu”, gde dolazi do trenutka kada je njegova muza i ljubav preminula.

Santa Maria della Salute analiza – X-XIII strofa

Delovi strofa:

“…kad mi se ona odonud javi,

ko da mi se Bog pojavi sam”

*

“Dođe mi u snu.”

*

“Starija ona sad je od mene,

tamo ću biti dosta joj mlad”

*

Lirski subjekt je u petoj, pretposlednjoj, poetskoj celini potpuno pometen, zbunjen i slomljen. Za razliku od početka pesme, koja je sve do ovog dela bila izuzetno realistična, nakon smrti ljubavi lirskog subjekta, pesma počinje da bude nadrealna,  a u njoj kreću da se pojavljuju pojmovi kao što su snovi, javljanja s onog sveta, kao i transcedentne pojave (“kroz nju sad vidim, od nje sve znam”).

Sve ove pojave, odnosno posete “preminule drage” (arhetipski motiv koji je vrlo korišćen u romantičarskom periodu pesništva), lirskom subjektu donose ljubav, lepa osećanja i milinu. Ona se pojavljuje u njegovom snu, a u dnevniku Laze Kostića možete pročitati kako je i sam zaista imao snove u kojima se pojavljivala Lenka Dunđerski, a koji su bili sredstvo ispoljenja prigušenog bola.

Na kraju ove poetske celine subjekt primećuje kako će razlika u godinama, na nebu, nakon njegove smrti, biti obrnuta, jer tamo će ona biti starija od njega, a možda će ih bez obzira na to tamo očekivati sreća – jer tamo svih vremena razlike ćute.

Analiza pesme Santa Maria della Salute – poslednja poetska celina – XIX strofa

Deo strofe:

“U raj, u raj, u njenzin zagrljaj!”

Optimizam o susretu preminule drage i lirskog subjekta na onom svetu, ovde doživljava vrhunac. Pa iako smo i dalje pod utiskom patnje i bola iz prve polovine pesme, na kraju ona dobija sasvim posebno “olakšanje” i radost, jer je lirski subjekt siguran u sjedinjenje sa dragom na onoj strani.

Santa Maria della salute – stilske figure i jezički ukrasi

S obzirom na to da je Laza Kostić jedan od najboljih srpskih pesnika, ne čudi što je Santa Maria della Salute, puna stilskih figura i veličanstvenih jezičkih ukrasa.

Tako je, na primer, nezadovoljan ponudom strandardnog srpskog rečnika i jezika, željan istraživanja i otkrivanja novih stvari, Laza stvorio sasvim nove reči (kovanice): ugod, svit, kajan, gled, zalute, beznjenica. Nasilne i besmislene kovanice nazivaju se kalamburi.

Metafore takođe su česte u ovoj pesmi, a predstavljaju skraćena poređena. Primer metafore u Santa Maria della Salute: “slatka voćko”, “divna mi svanu”.

Hiperbole koje predstavljaju izraz snažnih osećanja, a ne čudi što ih u ovoj pesmi ima izuzetno mnogo, na primer: “raj u plač briznu”, “ganuše zvezde”. Puno je još stilskih figura koje se u manjoj meri pojavljuju u ovoj pesmi, kao i zanimljivih motiva.

Pesma je ispevana u oktavama (strofe od 8 stihova), sa izuzetkom od 2 strofe: VI (nona- devet strofa) i XIV strofe koja je ostala bez refrena.

Laza Kostić i Lenka Dunđerski – ljubavna pozadina pesme Santa Maria della Salute

Petrarka je imao svoju Lauru, Puškin Nataliju, a Laza Lenku. Romantizam su obeležili pesnici na najrazličitijih krajeva sveta, a svaki od njih imao je tu jednu ženu koju su voleli bezuslovno, a neretko i idealistički i utopijski. One su bile njihove muze.

Inspirisale su ih na stvaranje i pisanje nekih od najlepših stihova sveta. Oprečna su mišljenja teoretičara književnosti i pisaca kada je reč o tome koliko realni život umetnika, pa i njegove ljubavi, treba vezivati i spominjati kada je reč o njegovom umetničkom delu.

Ipak, ljubav Laze Kostića i Lenke Dunđerski, kao i njena povezanost sa ovom pesmom je neupitna, a toliko je poznata da ne možemo da završimo sa analiziranjem pesme Santa Maria della Salute, a da vas ne uvedemo u njihovu priču.  

Laza Kostić i Lenka Dunđerski

Jelena Lenka Dunđerski bila je vrlo obrazovana, često je putovala, govorila je više stranih jezika (nemački, francuski i mađarski), obožavala je da čita i posećuje pozorište, svirala je klavir i izvanredno pevala. Sve ovo događalo se u drugoj polovini XIX veka, kada je ovako obrazovana žena bila velika retkost, a mnoge dame o svemu što je Lenka imala, u to vreme, samo su sanjale.

Laza Kostić, o čijoj biografiji ćete više saznati nakon analize pesme, Lenku je upoznao kada je imao 51 godinu, a ona 21. Bio je prijatelj njenog oca, a njihova ljubav je zbog razlike u godinama bila nemoguća.

Postoje mnogi dokazi i svedočanstva iz prošlosti o tome kako Lenka, bez obzira na razliku u godinama, nije bila ravnodušna prema Kostiću, pa je čak u jednom trenutku svojoj majci rekla kako “bi njen budući prosac morao da bude isti kao on (Laza)”.

Njihova ljubav, iako ne u formi formalne veze, a kamoli braka, ipak je neosporna. Prva pesma koju je Laza Kostić posvetio Lenki Dunđerski je “Gospođici L.D.”. Pesnik se, kako bi se suzdržao i udaljio od Lenke, oženio bogatom miradžikom Julijanom Palanački, a sa njom odlazi na medeni mesec u Veneciju.

Tamo saznaje kako je Lenka Dunđerski iznenadno umrla od tifusne groznice u Beču, a skrhan od tuge i bola, Laza Kostić odlazi u crkvu Gospe od spasa – Santa Mariu della Salute. Delo Santa Maria Della Salute Laza Kostić pisao je tek nakon 8 godina, a u celosti pesmu je objavio 15 godina nakon ovog trenutka. Santa Mariu della Salute mnogi nazivaju najlepšom ljubavnom pesmom istorije srpke književnosti. Ovo je labudova pesma (poslednja) Laze Kostića.

Santa Maria della Salute film Zdravka Šotre

Ukoliko želite da vizualizujete ovu pesmu i ljubavnu priču – odgledajte Santa Maria della Salute film i seriju u režiji i po scenariju Zdravka Šotre. Film je premijerno prikazan 2016. godine, a serija je emitovana na javnom servisu tokom 2017. godine. Danas ih lako možete pronaći na internetu.

Lazar Laza Kostić – o piscu

Laza Kostić zasluženo pripada nekim od najcenjenijih pesnika koje je Srbija imala. On je rođen u Kovilju, naselju koje pripada opštini Novi Sad, 12. februara 1841. godine. Kostić je umro u Beču 26. novembra 1910. godine.

Laza Kostić doktorirao je prava na Peštanskom univerizetu, a nakon toga njegova pravna karijera išla je ulaznom putanjom – bavio se advokaturom, postao veliki beležnik i predsednik suda, a sve ovo trajalo je osam godina, da bi se nakon toga čitavog života bavio književnošću.

Tokom svoje karijere kao književnika, Laza Kostić bavio se i novinarstvom i politikom – i to veoma angažovano i žustro. Laza Kostić je svojevremeno bio urednik i osnivač mnogih listova (među kojima je i čuvena Srpska nezavisnost), vođa i jedan od osnivača “Ujedinjene omladine”, a i vrlo blizak saradnik Svetozara Miletića – jednog od najznačajnijih srpskih političara  u Austrougarskoj ovog vremena.

Laza Kostić je bio vrlo uticajna ličnost svog doba, čest govornik na mnogim skupovima i poznat kao izuzetno politički angažovan intelektualac. Ipak, vremenom se strast prema politici u njemu gasila, a smanjivši eksponiranje u javnosti, mnogi su počeli da potcenjuju i zaboravljaju na njegovu književnost.

Laza Kostić i njegov književni rad

Laza Kostić je počeo da se bavi književnošću u vreme kada su Jovan Jovanović Zmaj i Đura Jakšić već uveliko stvarali, u jeku romantizma. Već za 10-ak godina, Laza Kostić postaje jedan od glavnih predstavnika romantizma, a Santa Maria della Salute predstavlja, po mišljenju mnogih, vrhunac njegovog stvaralaštva.

Pesmu Santa Maria della Salute Laza Kostić je poslednju napisao u okviru svog stvaralaštva, ali mu je za delo trebalo čak deset godina. Pre nje, Laza Kostić napisao je mnoga književna dela: napisao je oko 150 lirskih pesama, kao i dvadesetak balada, epskih pesama i romansi.

Laza Kostić napisao je 3 drame:

• Maksim Crnojević (1863, objavljena 1866. godine)
• Pera Segadinac (1882)
• Uskokova ljuba ili Gordan (1890)

Laza Kostić je učestvovao u estetičkim raspravama, pisao je veliki broj članaka polemičnog karaktera, skica, predavanja i feljtona. Prevodio je i knjige, a najpoznatiji prevodi koje je Laza Kostić uradio su Šekspirov “Hamlet”, “Romeo i Julija” i “Ričard III”, kao i udžbenik rimskog prava “Pandekta” sa nemačkog jezika.  Napisao je i nekoliko pripovedaka: Maharadža, Čedo vilino i Mučenica.

Ipak, ostao je najpoznatiji i najcenjeniji kao pesnik. Njegove najznačajnije pesme su Međ javom i med snom i naravno labudova pesma – Santa Maria della Salute.