Sistem upravljačkog računovodstva
Struktura Bilansa stanja:
AKTIVA
Nematerijalna ulaganja
Materijalna ulaganja
Ulaganja u Hartije od vrednosti
|
PASIVA
Sopstveni kapital
|
Zalihe
|
Dugoročne obaveze
|
Potraživanja i plasmani
|
|
Gotovina | Kratkoročne obaveze
|
Ciljevi:
- Opšti – usmeravajući (dugoročni, retko se kvantitativno izražavaju). Dva ograničavajuća cilja: dugoročno zdravo preduzeće i likvidnost.
- Posebni ciljevi – konkretizacija opštih, izražavaju se kvantitativno, definišu se odgovornosti za njihovo izvršenje, kratkoročni.
Primeri:
- Tržišna ostvarenja – opšti cilje može biti dominantno tržišno učešće, posebni – povećanje proizvodnje za 10% u narednoj godini.
- Proizvodnja – opšti: povećati efikasnost, smanjiti troškove; posebni: smanjiti škart po stopi od 5% u narednoj godini.
- Finansije – opšti: obezbediti izvore finansiranja; posebni: stopa prinosa na kapital 15%.
Organizaciona struktura preduzeća:
- Funkcionalna organizaciona struktura – grupisanje srodnih aktivnosti u okviru pojedinih poslovnih funkcija. Ako su preduzeća mala, imaju manji broj delatnosti koji su homogeni, novootvorena preduzeća, tržište stabilno. U suprotnom se javlja
- Diviziona organizaciona struktura – prvo se formiraju relativno samostalni delovi i formiraju divizije. Svaka od njih sadrži svoje funkcije.
Profitni centri:
- Moraju posedovati dovoljnu masu prihoda i rashoda, mora da ima proizvodnju i prodaju.
- Podrazumeva postojanje eksternog tržišta.
- Sprovođenje centara uprave da prenesu ovlašćenja na menadžere.
Investicioni centri – uži organizacioni delovi, relativno troškovno samostalni, čiji menadžeri imaju ovlašćenja da donose odluke i o vrsti i kvalitetu ulaganja i nabavljanja kapitala; širi pojam od profitnih centara.
- Prva tri zahteva za profitne centre se odnose i na investicione.
- Odnosi kod investicionih centara moraju biti jasno izgrađeni između centara.
- Mora biti sposobna uprava da vrši kontrolu.
Profitni i investicioni centri nemaju svojstvo pravnog lica!
Menadžment u institucionalnom smislu:
- Top menadžment – strategijski menadžment ( o ciljevima, o radu, strategijski važne odluke). Zadatak je i periodično, redovno podnošenje osnovnih finansijskih izveštaja o stanju novčanih tokova preduzeća. Menadžment je odgovoran za kvalitet ovih izveštaja. Aktivnost polaganja računa.
- Srednji nivo menadžmenta – taktički menadžment (operacionalizacije, koordinacija, sektorski direktori). Srž upravljačkog procesa. Polazište z donošenje odluka su ciljevi – odluke. Mogu se podeliti na odluke prema:
v Prema prostornom kriterijumu: međupreduzetne odluke ( odnos preduzeća sa tržištem kapitala) i unutarpreduzetne odluke (alokacija kapitala, sredstava)
v Prema vremenskom kriterijumu: dugoročne (strategijske, pokreću značajne izvore sredstava, povećavaju kapacitete preduzeća, odluke koje utču na ljučne ciljeve – profitabilnost, solventnost, likvidnost) i kratkoročne (operativne odluke).
Donošenje pojedinačnih poslovno-finansijskih odluka.
- Najniži nivo menadžmenta – opretivni nivo (konačna operacionalizacija onoga što je odlučeno na višim nivoima). Obuhvata skup upravljačkih aktivnosti koje su podeljene na delotvnorno i efikasno korišćenje raspoloživih sredstava u cilju ostvarenja ciljeva preduzeća. Sistematska upravljačka kontrola.
Smisao – u podsticanju menadžmenta u pravcu donošenja odluka koje će dovesti do ostvarenja ciljeva preduzeća. Dominantno-vrednosna kontrola.
Osnovne karakteristike upravljačkog procesa:
- Sveobuhvatan proces
- Koordiniran proces
- Stalan proces
Osnovne upravljačke aktivnosti:
- Planiranje
- Organizovanje
- Kontrola
- Koordiniranje
- Komunicirnaje
- Motivisanje
Sadržina upravljačkog računovodstva:
I širi pristup:
- Analiza i interpretacija osnovnih finansijskih izveštaja
- Obračun troškova i učinaka sa kalkulasijom
- Računovodstveno planiranje i kontrola
- Različite tipove cost-benefit analiza
II uži pojam:
- Računovodstvo punih troškova
- Računovodstvo odgovornosti
- Računovodstvo odlučivanja, diferencijalnih vrednosti
Obračun troškova po vrstama i po mestima, po nosiocima, obračun kratkoročnog rezultata.
Računovodstvo punih vrednosti – koncept informacija relevantnih za finansijsko računovdstvo, koristi ih i upravljačko, ali nisu dovoljne.
Definicija upravljačkog računovodstva
Skup metoda, tehnika, postupaka obrade istorijskih i projektovanih informacija u cilju pružanja pomoći menadžmentu preduzeća u procesima planiranja, odlučivanja i kontrole kvaliteta donetih odluka.
Sličnosti i razlike:
v Korisnici informaicja
v Karakter i tip izveštaja
v Sloboda izbora (ograničenja)
v Izveštajni period
v Vremenski fokus
v Vrste infromacija
v Kvalitet informacija |
FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO
Eksterni
Globalnog karaktera, preduzeće kao celina
Veoma mala
Zakonom se propisuje godišnji nivo
Istorijskog karaktera
Finansijske, novčane, vrednosne informacije
Dominiraju pouzdanost i relevantnost |
UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVO
Interni
Analitički izveštaji, delovi preduzeća
Veoma velika
Neki mogu imati dnevni nedeljni karakter. Fleksibilni su. Vazne inf.koje gledaju unapred, ali se bave i istorijskim. Finansijske, dopunjene nefinansijskim
Primarni značaj blagovremenost.
|
Upravljački računovođa je nadležan za informacionu strukturu, ne donosi neposredno odluke, ali daje informacije, predstavlja sastavni deo menadžmenta.
Osnovi zadaci jesu:
- Da infromaciono opsluži centralni menadžment
- Da produkuje ključne inromacije za uspeh
- Povezuje pojedinačne planove u master budžet
- Brine o efikasosti sistema
Standardi:
- Kompetentnost – stalno usavršavanje znanja, poznavanje propisa, izveštavanje o bitnim elementima.
- Poverljivost – uzdržavanje od izdavanja bilo kojih informacija, obaveza kontinuiranog upozoravanja podređenih, uzdržavanje od koristi.
- Integritet – uzdravanje od aktivnosti koje bi na bilo koji način mogle da nanesu štetu bilo kojoj interesnoj grupi.
- Objektivnost – istinito, pošteno, potpuno izveštavanje. Potpuno obelodanjivanje svih relevantnih informacija.
- Ponašanje u procesu rešavanja sukoba interesa.