Šta je Cepelin – uspon, pad i povratak na svetsko nebo

Ne, ovde nećemo pisati o bendu Led Zeppelin, već o nekada popularnoj letelici. Pročitajte u nastavku šta je Cepelin i sve uspone i padove koje su ove letelice imale od prvog leta pa do danas. Cepelini su nekada davno predstavljali budućnost komercijalnog letenja, jer su predstavljale sredstvo za prevoz kako pošte tako i putnika. Danas sve češće imaju totalno drugačiju namenu. Saznajte kakvu!

Danas su popularni outdoor rc blimp modeli na daljinsko upravljanje i oni se koriste kao vid reklame, ali i kao metod za snimanje iz vazduha. Međutim, ove letelice nisu oduvek bile korišćene u te svrhe.

Početak prošlog veka pripadao je ogromnim vazdušnim brodovima, pa vam u daljem tekstu otkrivamo njihovu fascinantnu istoriju.

Cepelin menja balone

Ideju za konstrukciju cepelina imao je Leonardo da Vinči, međutim, nikada je nije realizovao. Pronalazači su nastojali da smisle nešto bolje od balona koje je nosio vetar i bilo ih je jako teško usmeravati u određenom pravcu.

Krajem devetnaestog veka, konstruktor srpskog porekla Ognjeslav Kostović napravio je prvi cepelin ali on nikad nije poleteo zato što se zapalio pre uzletanja sa zemlje.

Grof Ferdinand fon Cepelin je dobio vrlo sličnu ideju nakon što je otišao u Severnu Ameriku kako bi posmatrao građanski rat, gde su obe strane koristile balone.

Divovska letelica grofa Cepelina

Neki izveštaji pokazuju da je grof dobio nacrt vazdušnog broda aluminijumske konstrukcije od hrvatskog pronalazača Dejvida Švarca.

Sama ideja o letelici koja će biti dovoljno velika da primi veći broj putnika ili da nosi veći teret oduševila je Cepelina, te je rad na realizaciji ove ideje započeo već 1899. godine.

Cepelinov rad se prepoznaje po ogromnim brodovima i po tome što je njihov oblik podsećao na cigaru, kao i po tome što je njihova metalna konstrukcija spolja bila presvučena platnom.

Gondola u kojoj je bila smeštena posada bila je smeštena unutar ili ispod okvira, gde su ponekad bili smešteni i putnici.

Prototip LZ1 prvi put je poleteo 2. juna 1900. godine na jezeru Konstanca i bio je dugačak čak 128 metara. U ovo doba grofa Cepelina su smatrali ludim ekscentrikom, ali je on svejedno napustio vojsku i usredsredio se na dizajniranje vazdušnih brodova.

Ove letelice je trebalo da donesu prevlast u vazduhu Nemačkoj tokom Prvog svetskog rata, jer su cepelini korišćeni za špijuniranje neprijateljske teritorije i čak za bombardovanje.

Međutim, poraz koji je doživela Nemačka u ovom ratu pauzirao je dalji razvoj cepelina sve do 1920.-ih godina.

1928. godine desio se prvi transatlantski let Graf Cepelina od Fridrihshafena do istočne obale SAD, prilikom čega je doživeo oštećenje.

Bilo je vrlo rizično leteti cepelinom

Letovi ovim vazdušnim brodovima bili su veoma nebezbedni, jer su na njih dosta uticali udari vetrova, oluje i druge vremenske nepogode. Grof Cepelin je zbog nevremena izgubio 8 brodova od ukupno 24 vazdušna broda koja su napravili.

Takođe, pogon koji je pokretao ove letelice radio je na jedan jako zapaljiv gas – hidrogen. Ali, to nije sprečavalo ljude da ga upotrebljavaju jer je bio jeftin i bilo ga je dosta.

Vrlo brzo je hidrogen zamenjen helijumom, koji je bio otporniji na vatru, ali nije mogao da uzdigne letelicu toliko visoko.

Najveće zalihe nalazile su se u Sjedinjenim Državama, pa kako se ne bi previše koristio – vlada uvodi Akt o očuvanju helijma, kojim ograničava njegov izvoz.

Zbog ovih zabrana, nemački cepelini su morali da koriste hidrogen što je za posledicu imalo velike tragedije.

Era cepelina se završila za 34 sekunde

Hindenburg je bio dugačak čak 245 metara i tada je bio najveći cepelin na svetu. Kako bismo vam dočarali njegovu veličinu, pokušajte da zamislite da se ukrcavate na nešto što je tri puta duže od džambo-džeta i visoko kao zgrada od 13 spratova.

Tokom leta, putnici su mogli da ostanu u jednoj od brojnih kabina, ili da prošetaju salonom ili palubom. Komotno je moglo da se smesti čak 97 ljudi, od toga 61 član posade i 36 regularnih putnika.

Niko nije mogao ni da nasluti da će ova letelica biti obeležena tragedijom koja se desila 1937. godine.

Kada je 6. maja ove godine Hindenburg trebalo da sleti na pristanište Lejkharst u Nju Džerziju, umesto da mirno sleti postala je epicentar katastrofe.

Hiljade ljudi koji su se okupili da prisustvuju veličanstvenom događaju nisu ni pomislili da će biti svedoci ovakve tragedije. Ovom priliko poginulo je 35 ljudi i tada se radijski prenos sletanja pretvorio u direktan prenos užasa.

Ova tragedija bila je razlog sve ređe i ređe upotrebe cepelina, a tome je doprinelo i razvijanje aviona i helikoptera.

Cepelini se ipak vraćaju u modu

Uz korišćenje savremene tehnologije, cepelini se vraćaju na velika vrata i definitivno postaju bezbedniji. Od svojih prethodnika razlikuje se po dimenzijama i materijalima od kojih su napravljeni.

Danas se najčešće proizvode manje verzije cepelina, od 5, 6, 7 pa do 30-ak metara dužine, i imaju drugačiju namenu.

Cepelini se danas koriste za  turizam u mirnom ambijentu uz čuvanje okoline, kao i uz maksimalnu bezbednost.

Pročitajte i kako da napravite savršen selfi dok letite cepelinom, a ako ste već leteli – kakvo je bilo vaše iskustvo?