Šta su to pasivne kuće i koje benefite donose?

Pasivne kuće nisu samo jedan od vodećih svetskih standarda energetske efikasnosti, već i konstrukcijski koncept napravljen za izgradnju udobnih, ekološki prihvatljivih i pristupačnih domova.

Koncept pasivnih kuća je osnovan od strane Passivhaus Instituta u Darmstadtu u Nemačkoj 1996. godine. Pasivne kuće su bile jedan od pionirskih koncepata za izgradnju niskoenergetskih kuća, a danas su vodeći građevinski standard. Dizajn je fokusiran na najbolje moguće iskorišćenje „pasivnih“ uticaja u kući – poput sunca, senke i ventilacije – umesto na aktivne sisteme grejanja i hlađenja kao što su klimatizacija i centralno grejanje. Zajedno sa vrlo visokim nivoima izolacije i hermetičnosti, kojem doprinose pvc prozori i vrata, ovo omogućava pasivnom domu da koristi 90 posto manje energije od tipičnog stana.

Kuće i zgrade koje su građene po sistemu pasivnih kuća nude vrhunski komfor u zatvorenom prostoru zbog postojanih temperatura i dobrog kvaliteta vazduha. Takođe imaju dodatnu prednost smanjenja spoljne i unutrašnje buke zbog visokog nivoa izolacije.

Koji su kriterijumi za gradnju pasivnih kuća?

Da bi postigla standard pasivne kuće, zgrada mora ispuniti nekoliko kriterijuma:

• Grejanje prostora: Potreba za energijom za grejanje prostora ne sme preći 15 kVh/m2 životnog prostora godišnje ili 10V/m2 pri najvećoj potražnji. Ovo je u suprotnosti sa 100 V/m2 potrebnih u tipičnoj kući.
• Primarna energija: Ukupna energija potrebna za sve kućne primene (grejanje, topla voda i električna energija za domaćinstvo) ne sme preći 60 kVh/m2 životnog prostora godišnje.
• Nepropusnost vazduha: Pasivne zgrade su vrlo hermetične – to omogućava sistem same gradnje i pvc prozori i vrata – i ne bi smele da imaju više od 0,6 promene vazduha na sat pri 50 paskala pritiska.
• Toplotna udobnost: Prostorije u kojima se boravi treba da budu prijatne tokom cele godine, a temperatura ne treba da prelazi 25 stepeni više od 10% sati u datoj godini.

Kako se gradi pasivna kuća?

Gradnja pasivne kuće u mnogome podseća na gradnju standardnog životnog objekta – koriste se isti materijali kao i u klasičnoj gradnji. Ogromna pažnja se posvećuje zaptivenosti. Od temelja do krova ne smeju postojati vazdušni džepovi koji bi doveli do gubitka energije.

Pri gradnji pasivne kuće potrebno je ispuniti određene kriterijume, kako bi maksimalni efekat bio postignut:

• Ako je moguće poželjno je da kuća bude orijentisana južno, kako bi koristila solarnu energiju za zagrevanja.
• Cela spoljašnja površina kuće treba da bude manja od zapremine unutrašnjosti, kako bi se postigla maksimalna kompaktnost.
• Ako gradite pasivnu kuću neka gradnja bude što jednostavnija. Komplikovane konstrukcije su pogodnije za javljanje toplotnih džepova.
• Kuća mora posedovati dobru termo izolaciju, koja će sprečiti pregrevanje odnosno ishlađivanje unutrašnjosti. Pre nego se pristupi nanošenju izolacionih materijala, treba se pobrinuti da su zatvoreni svi džepovi na kojima bi moglo doći do mešanja toplog i hladnog vazduha. Termo izolacija zidova treba da bude debljine od 20 do 30cm, a nakon njenog postavljanja koeficijent gubitka toplote ne sme da prelazi 0.15 W/m2.
• Naročitu pažnju treba pokloniti ugradnji pvc prozora, naročito ako na kući postoje krovni prostori, jer se na ovim mestima javljaju toplotni mostovi preko kojih se gubi energija. Prozori su i inače mesta na kojima se dešavaju najveći gubici toplote, jer imaju 6-7x slabije termoizolacione karakteristike nego zidovi. Za pasivne kuće najbolji su odabir pvc prozori sa staklima sa komorama koje su ispunjene termoizolacionim gasom argonom. Kvalitetni pvc prozori će sprečiti toplotne gubitke, a tokom toplog dela godine će doprineti zagrevanju tzv. efektom staklene bašte.

Kako se pasivne kuće greju i hlade?

Pasivne kuće ne poseduju klasična grejna tela, poput radijatora ili peći koje se lože. Željena temperatura u prostorijama se vrši zagrevanjem odnosno hlađenjem spoljašnjeg vazduha, pre nego što ga sistem pusti u unutrašnjost kuće.

Recimo da je sezona grejanja – sistem pasivne kuće će uzeti vazduh iz spoljašnje sredine. Vazduh će proći izmenjivač toplote i biće zagrejan na željenu temperaturu. Pre nego što svež i zagrejan vazduh bude pušten u unutrašnjost kuće, vazduh koji je bio unutra i ustajao je biće izbačen van. Prilikom mimoilaženja topli vazduh iznutra će deo svoje toplote preneti vazduhu koji tek treba da dospe u unutrašnjost kuće.

Tokom letnje sezone hlađenje sistem rada je isti, samo što se svež vazduh rashlađuje, umesto da se zagreva. Svež i ustajali vazduh se smenjuju, prenoseći jedan drugom čak 80% temperature.

Pasivne kuće leti nije potrebno hladiti klima uređajima, a zimi zahtevaju minimalno dogrevanja. Sistem pasivnih kuća upotpunili bi sistemi grejanja na vodu koja se crpi iz velikih dubina, a zatim se zagreva putem solarne energije. Na ovaj način kuća postaje 100% ekološki prihvatljiva i 100% energetski efikasna.

Da li su pasivne kuće isplative?

Da. Pasivne kuće ne zahtevaju ništa drugačije građevinske materijale negoli obične kuće, razlikuju se samo u konceptu gradnje. Uštede na računima za toplotnu energiju će isplatiti uložen novac, a nakon desetak godina moći ćete da kažete da vaša kuća „zarađuje“ novac tako što štedi značajne sume. Pridružite se milionima ljudi širom sveta koji su prihvatili koncept pasivnih kuća, a sada uživaju u blagodetima svoje investicije.