adl adl

Sukob oko kolonija I stvaranje blokova

0

Početkom 20. veka, kolonijalno pitanje postaje glavno svetsko pitanje. Sile koje su imale kolonije, imale su mogućnost za brz ekonomski razvoj. Sile koje su kasno nastale (Italija, Nemačka) nemaju kolonije, i to im smeta. Zemlje koje ne poseduju kolonije se udružuju.

1879. Nemačka i Austrougarska, a tri godine kasnije se priključuje i Italija i obrazuje se „Blok centralnih sila“ , jak blok stvoren sa ciljem da iznudi novu podelu sveta, pre svega novu podelu kolonija. Svima su bile jasne namere tog bloka, i odlučuju da prave svoj savez, kako bi se zaštitile. I 1907. završeno je stvaranje „Atante“ , bloka Velike britanije, Francuske i Rusije. Atanta što znači trojni savez. Blok oformljen radi zadržavanja starog poretka, stare podele sveta. Status kvo.

Stvaranje ova dva bloka bilo je opasno po svetski mir. Početkom dvadesetog veka nastaje opasna situacija po svet. Nastaje dosta kriza, ali rat je izbegnut, sve do 1914. tj do „Prvog svetskog rata“. Tri najveće krize:

1905. i 1906. prva i druga Marokanska kriza, sukob Nemačke i Francuske, oko dominacije u Maroku.

Aneksiona kriza 1908, vezana za dogadjaje u B i H. Do 15. veka B i H je jedna posebna država, najviše vezana za Srbiju. Pokorena od Turaka u 15. veku. U 15. veku Turska dramatično slabi, a balkanske zemlje se oslobadjaju. Sve zemlje se oslobadjaju, a u Bosni, Srbi stalno dižu ustanke protiv Turaka. Muslimani se ne bune protiv Turaka.

1875. Srbi dižu ustanak u Hercegovini koj se širi i na Bosnu. Ponovo je pokrenuto „istočno pitanje“.

1876. otpočinje rat Srbije i Crne Gore protiv Turske.

1877. Rusija koristi krizu da reši istočno pitanje kako bi njoj odgovaralo i otpočinje rat protiv turaka. Ratuje uspešno, dolazi skoro do Istambula. Nemačkoj i Austrougarskoj ne odgovara uspeh Rusije na balkanu, jer planiraju i sami da zauzmu Balkan zbog prodora na bliski istok. Vrše pritisak na rusiju da izadje iz rata.

1898. čuveni Berlinski kongres, želja za rešenje istočnog pitanja kako bi svi bili zadovoljni. Učestvovali predstavnici Francuske, Nemačke, Austrougarske, Velike Britanije, Rusije i Turske. Na ovom kongresu priznate su Srbija i Crna Gora i ulaze u red samo 25. samostalnih država tada. Austrougarskoj je dozvoljeno da izvrši okupaciju B i H. B i H je idalje pod formalnom upravom Turske, vojna upravu ima Austrougarska. Sam prvi svetski rat izbija zbog nerešenih pitanja oko B i H. Na tridesetogodišnjicu Berlinskog kongresa, 1908. godine Austrougarska je uradila nešto za šta nema prava. Proglasila je aneksiju B i H. Ovo je izazvalo pobunu Atante. Srbija je takodje negodovala. Britanija i Francuska se povlače, nisu imale interese da ratuju zbog B i H, usamljena Rusija se takodje povlači, i Srbija je morala da prihvati aneksiju. Šest godina kasnije atentat na Franca Ferdinanda, izvršio ga je Gavrilo Princip. Okrivljena je Srbija za atentat i Austrougarska kreće u rat sa Srbijom. Atanta se ne slaže sa tim, nastaju nemiri u evropi i počinje prvi svetski rat.

Ostavite komentar