adl adl

Velike sile u 19. I početkom 20. Veka

1

Velike sile su: Velika Britanija, Francuska, Italija, Nemačka i SAD.

Velika britanija i Franckuska

Ove dve zemlje veoma su slične, povezuje ih činjenica da su dve vodeće zapadno evropske dežave. Razdvaja ih samo uzak kanal, Lamanš. Vodeće dve kolonijalne sile, pre svega Velika Britanija. Britansko kolonijalno carstvo iznosilo je oko 30.000.000km2 na vrhuncu moći. Britanske kolonije nalazile su se u Africi, Severnoj Americi. Indija, cela Australija i Novi Zeland bile su Britanske kolonije. Francuska takodje ima kolonije, severna Afrika, sem Egipta, južna Azija. U 19. Veku obe države doživljavaju veliki i brz ekonomski razvoj. Jeftina radna snaga i sirovine iz kolonija, kao i veliko dodatno tržište. Obe imaju parlamentarni državni sistem, ali ipak postoji razlika, Britanija je monarhija, a Francuska republika.

Italija i Nemačka

One ne postoje do 1870. Kao samostalne države. Nisu ostvarile nacionalno ujedinjenje. Današnji prostor Italije bio je podeljen na četiri dela:

  1. Kraljevina dve Sicilije ili Napoljska kraljevina. Vlada francuska porodica Burboni.
  2. Sa sedištem u Rimu, Papska država
  3. Lombardija i Venecija pod Austrijskom vlašću
  4. Sardinijska kraljevina (pijemont) oni su ujedinili Italiju. Dve kljućne ličnosti ujedinjenja, Sardinijski kralj Vitorio Emanuel i Garibaldi.

1866. Pijemont oslobadja Lombardiju i Veneciju od Austrijanaca.

1870. Garibaldijeve trupe prodiru u Rim, uništavaju papsku državu i tada je Italija prvi put jedinstvena, nastaje Kraljevina Italija. Prvi kralj je Vitorio Emanulel I. Kada je umro sahranjen je u Partenonu.

Nemača je bila podeljena na desetine malih država. Izdvojila se Pruska, iz svih tih malih država. Pruska je bila jaka država u Evropi u to doba. Uujedinjenju Nemačke Pruska ima glavnu ulogu, njen vladar kralj Viljem, kancelar Bizmark. Bizmark je smislio i sproveo tj. Ostvario ujedinjenje. Rekli su da se ujedinjenje mora ostvariti, „gvoždjem i krvlju“, planirali su da ostvare najmoćniju državu. Imali su dva neprijatelja tj protivnika, Austriju i Francusku i morali su da ih poraze.

1866. Austrijsko – Pruski rat. Rat je završen pobedom pruske. Austrija slabi, a Francuska, ključni protivnik, potučena je u Francusko – Pruskom ratu 1870. Potučeni su za 2 meseca. Zaključen mir u Januaru 1970. U Versaju, Francuzi su morali da prihvate ponižavajući mir, velika ratna odšteta, ustupili su  Nemačkoj Alzas Loren (strazbur). Tad je stvoreno veliko nemačko carstvo. Drugi rajh – ovaj period. Prvi vladar je kralj Viljem.  Nemačka i Italija su se ujedinile i postale jake, ali nemaju kolonije. To ih vodi u rat sa Velikom Britanijom i Francuskom.

 

Rusija

Rusija je bila i ostala najveća zemlja po teritoriji. Evroazijska zemlja, prostire se na dva kontinenta, većim delom u Aziji, u 19. Veku na tri kontinenta, ali su Aljasku prodali za 3.000.000$. Najduže je čuvala feudalni poredak, sve do 1917. Feudalci, glavni, upravljaju državom. Bilo je promena, nije srednjovekovni feudalizam. Polovinom 19. Veka ukinuti su kmetovski odnosi, seljaci postaju slobodni ljudi. Rusija je bila monarhija, carevina. Car iz porodice Romanov. U 19. Veku dolazi do odredjenog razvoja kapitalističke privrede. Industrija, banke … Stvara se mala ruska buržoazija, koja postepeno jača i uništava feudalizam.

Sjedinjene Američke Države

Nastale krajem 18. Veka, oslobodjena od Britanske kolonijalne vlasti, u ratu za nezavisnost, pod vodjstvom Džordža Vašingtona, pobedio britance i napravio svoju državu. Od početka do sada je federacija. Doživljavaju veliki ekonomski razvoj tokom 19. Veka, idnustrijski razvoj zahvata severne delove, jug je živeo od poljoprivrede. Na velikim južnjačkim posedima radili su crni robovi. Iako su bili kapitalistički organizovani, zadržali su robovlasničke odnose, na rasnoj osnovi. Najznačajniji dogadjaj, gradjanski rat, severa i juga, traje od 1861 – 1865, veliki broj žrtava, obogaljeni, stradala je privreda. Može se još zvati i rat izmedju Unije(sever) i konfederacije(jug). Zastava severa je današnja, a juga andrijin krst sa trinaest zvezdica. Ovo je bio sukob dve elite. Jedna je sever, krupna buržoazija, bankari, industrija, a druga je jug, bogati zemljoposednici i robovlasnici. Došlo je do borbe za vlast. Na severu tokom 19. Veka jedna po jedna država ukida ropstvo. Na seljačkim gazdinstvima robovi opstaju i donose ogromnu zaradu tako da nema ukidanja. Povod za rat bio je biranje Abrahama Linkolna za predsednika SAD. On lično je biio protiv ropstva. I generalno je bio naklonjen severu. Jugu to nije odgovaralo, ali nisu mogli to da spreče zbog manjka stanovništva. Jug ne želi da se podvrgne Linkolnu, a ne mogu da ga spreče. Ostaje samo da se ocepe, i počinju jedna po jedna fa se ocepljuju. I tako odvojene medjusobno udružuju u konfederaciju. Linkoln i sever, ne dozvoljavaju stvaranje konfederacije i žele da vrate jug, tu dolazi do sukoba i gradjanskog rata. Sever je imao prednost. Razvijena industrija, vojna industrija. Začudo južnjaci zbog veće motivacije prve tri godine pobedjuju. 1863. Dobrovoljci od države dobijaju komad zemlje. Sever pobedjuje i jug kapitulira. Očuvan je teritorijalni integritet, Linkoln je pobedio, ali je izvršen atentat dva, tri meseca kasnije. Tajna organizacija Kju Kluks Klan, niče na jugu pošto nisu mogli otvoreno da se suprotstave. Oni nastavljaju borbu protiv crnaca ali više protiv severa.

Komentari1 коментар

Ostavite komentar