Vrste društvenih normi
Vrste društvenih normi
Tehničke norme
- Norme prema vrsti sankcije
Tehničke norme se oslanjaju na prirodne zakone. Te norme propisuju način ponašanja ljudi prema prirodi, da bi se postigla neka pozitivna promena ili rezultat. Tehničke norme nemaju klasičnu sankciju, već kažnjava priroda.
Kod normi prema vrsti sankcije, zavisi ko izriče sankciju, neorganizovano ili organizovano društvo i prema tome dele se na moralne, običajne i pravne. Za kršenje pravne norme sankcije izriče država, a za moralne i običajne neorganizovano društvo.
Moralne norme su autonomne, zato što im se subjekat pokorava po stopstvenoj volji. Subjektivni, moral pojedinca, a objektivni je moral zajednice u kojoj pojedinac živi. Objektivni i subjektivni moral često se ne podudaraju. Za nepoštovanje moralnih normi nema sankcija od države, već pojedinac kažnjava sam sebe kroz grižu savesti.
Nauka o moralu zove se etika.
Običaji: verski, povodom rodjenja, svadbe, pogrebni, ispraćaji. Običajne norme su pravila koja su nastala usled, dugotrajnog ponavljanja odredjenog ponašanja u odredjenim situacijama, pa se to ponašanje uzima kao obavezujuće. Bitan uslov za nastanak običaja jeste stabilnost društvenih odnosa tj. Da nema ratova, migracija.
Za običaje je karakteristična konzervativnost. Sleduju sankcije neorganizovanog društva:ogovaranje, bojkot, izbegavanje. Neke norme država prihvata kao svoju sankciju, pa nastaje običajno pravo.
Pravna norma je pravilo koje propisuje država i za čije nepoštovanje odredjuje sankciju, npr. novčanu kaznu. Jelčnek je utvrdio da je pravo minimum morala, pravne norme treba da budu uskladjene sa moralnim normama kojima se društvo već pokorava dobrovoljno. Tako se postiže potpunija primena prava. Moral je širi pojam od prava.
