Vrste transakcija koje se regulišu u platnom bilansu i neravnoteža u platnom bilasu

Vrste platnog bilansa su:

1. Tekući – u kome se evidentiraju sve transakcije vezane za robe, usluge i faktore proizvodnje (doznake radnika iz inostranstva, dividende, kamate, profit).
2. Kapitalni – evidentiraju se sve transakcije vezane za kapital (krediti, pokloni, portfolio plasmani, direktne strane investicije) i devizne rezerve.

Transakcije mogu biti:

I

1. Jednostrane (poklon)
2. Dvostrane (prava i obaveze)

II

1. Zvanične – RS potražuje ili plaća nešto u inostranstvu
2. Privatne – svi drugi rezidenti (fizička i pravna lica)

III

1. Dobrovoljne
2. Prinudne (plaćanje ratne odštete)

IV

1. Autonomsne – odnose se na uvoz ili izvoz – transakcije u skladu sa poslovanjem rezidenata.
2. Kompezatorne – one se javljaju kada se u platnom bilansu pojavljuje deficit. On se pokriva iz kredita (MMF) ili iz deviznih rezervi.

 

Neravnoteža platnog bilansa može biti:

1. Kratkoroćna – vrlo često se javlja i posledica je elementarnih nepogoda, kolebanja cena ili promenama kamtne stope na svetskom tržištu.
2. Dugoročna neravnoteža (fundamentalna) – loša privredna struktura, zastarela tehnika i tehnologija, troškovi visoki, kao i cene, produktivnost niska. Fundamentalna neravnoteža nije dobra za privredu.

Sava Obradović – ukazao na faktore koji izazivaju neravnotežu platnog bilansa:

1. Ubrzan stepen privrednog razvoja
2. Strukturni poremećaj u privredi – neadekvatno korišćenje privrednih resursa (vode, plodno zemljište – kod nas). Zapostavljanje proizvodnje robe široke potrošnje – mora se uvoziti.
3. Monetarne promene (ne možemo da uvozimo).

 

Teorija apsorpcije: dao je Sidni Aleksander – posmatramo samo proizvodnju (y) i potrošnju (A)

Ako je y=A – uravnotežen platni bilans

Ako je y>A – suficit u platnom bilansu (izvozimo)

Ako je y<A – deficit u platnom bilansu (uvozimo)