„Zona Zamfirova“ Stevan Sremac
Lik Hadži Zamfira:
- žal za mladošću
- kolo sree – dokaz
Kuća: – U mladosti, imao je veliko bogatstvo; mnoge vinograde; poseduje veliku kuću, koja je viša i lepša od ovih u selu i iako je bila u neprometnoj, maloj i tesnoj ulici, nemoguće je ne primetiti je; sa kapijom jako velikom, izvanrednog rada, isklesana na neobičan način sa dvorištem, veoma prostranim i kućom na dva sprata, jako visoka, sa visokim odžacima; bila je pravi odraz njegovog statusa i njegove imućnosti.
Za čim žali: – posebno mesto u njegovom dvorištu, a i u srcu, zauzimalo je jedno drvo, dafinovo drvo; ono u njemu budi davne uspomene na mladost; miris ovog drveta ga opija i podseća na davne, neprežaljene uspomene i stara vremena; obuzme ga seta, jer je i tada dafinovo drvo isto tako mirisalo (kada ovo drvo procveta Hadži Zamfir se bukvalno ne odvaja od njega, ne odlazi u čaršiju; tu sedi, naređuje, pije kafu, i tih dana je obično dobre volje);
Zona: neizmerno bogatstvo koje je Hadži Zamfir posedovao, nije se ogledalo samo u materijalnim stvarima; imao je divne kćerke , ali je Zona (najmlađa) bila najlepša; po tome se i razlikovao od ostalih čorbadžija (tj. imućnih, bogatih ljudi pod turskom zaštitom);
Sremac koristi komparaciju da iole dočara njenu lepotu i verno je prikazao čitaocima – oči upoređuje sa kadifom, kosu sa svilom, usne sa merdžanom, zube sa biserom, struk sa fidanom.
Ona je bila neverovatno lepa, bogata, razmažena, samim tim, nemilosrdna, pa i demonska! Kad bi prošla čaršijom, svako bi se okrenuo za njom – nezavisno od doba, staleža niti pola – čak su se i žene, makar iz znatiželje i ljubomore okretale za njom!
Svaka pesma koja je imala veze sa lepotom i ljubavlju, bila je upućena upravo njoj, Zoni, ma iz čijih usta izlazila; što joj je dalo za pravo da se ponaša nedostižno.
U kojoj god se situaciji našli, šta god u tom trenutku radili, svi bi se okrenuli za njom zastali sa radom, da bi videli kako se kao paun ponaša – četa caršijom (predsednik suda”mačor” – stegne mu se oko srca).
Mane-Kujundžija, nekoliko puta ulubio tabakeru kad bi ona prošla, a potom se zaneo u misli o prelepoj Zoni.
Kolo srece
Daka naglašava kako im stalno forsiraju njihov stalež, kako su upavo oni čorbadžije; kaže da je svet poput merdevine – dok se neko penje, drugi silazi; pa tako isa njima – bivše čorbadžije – prvi trgovci u čaršiji, sad su zvonari i hlisari – naglašava kako on silazi sa stepenica, a da se njen Manče upravo penje!
Hadži Zafir ga potom upoređuje sa kučetom.
