„Dekameron“ – Đovani Bokačo

4

O Đovaniju

Bokačo je rođen u Italiji u XIV veku u Čertaldu i poreklom je iz mešovitog braka. Predstavnik je italijanske renesanse. Školovao se u Firenci i Napulju, gde je stekao izuzetno obrazovanje. Kretao se u aristokratskim krugovima, boravio je u kraljevskoj biblioteci i dobro upoznao život aristokrata. U ranoj mladosti je bio zaljubljen u Mariju (nezakonitu kćer kralja Roberta Anžujskog). Transponovao je ljubav prema njoj u lik gospe Fijamete o kojoj je napisao mnogo književnih dela i u stihu kao i u prozi. Divio se Danteovom delu i smatrao da je on „Bog na zemlji“. Družio se sa Petrarkom koji mu je bio veliki uzor. Pisao je na narodnom ali i na latinskom jeziku („Rasprava u slavu Dantea“). Za njegovo stvaralaštvo se kaže da je obimno i poližanrijsko.
Pisao je:

  • romane
  • spevove
  • novele
  • poeziju
  • poeme
  • književna dela
  • kritike

„Dekameron“

To je delo o deset dana (10 x 10 osoba priča po jednu priču). Zbirka od 100 novela koja ima okvirnu priču.

Povod za pisanje: tačan istorijski podatak da je sredinom XIV veka u Firenci pomrlo od kuge više od 100.000 ljudi.
U najstrašnijem periodu – 7 mladih devojaka odlazi u crkvu Santa Marija Novela na službu obučene u crno. Dogovaraju se da spas potraže na nekom poljskom dobru van Firence, priključuje im se 3 mladića i zajedno odlaze na imanje. Tamo borave 2 nedelje i svakog dana osim petka i subote svako od njih priča po jednu priču:

I – Nema temu
II – neprilike sa srećnim krajem
III – o domišljatim ljudima
IV – nesrećne ljubavi
V – srećne ljubavi
VI – brzi i duhoviti odgovori
VII – o preljubi
VIII – o šalama žena sa muškarcima
IX – nema temu
X – velika i plemenita dela.

Značaj: Daje optimističku sliku svetu, veliku duhovnu i telesnu ljubav, realistično opisuje ljubav, junaci nalaze smisao u ovozemaljskom životu.

V dan, IX priča – Federigo i Mona Đovana

Književni rod: epski
Književna vrsta: novela
Tema: Ljubavne nezgode koje se srećno završavaju.
Siže:
Kraljica Dana prepričava priču koju je čula od najboljeg pripovedača u Firenci (na taj način je zainteresovala slušaoce). Mladi plemić Federigo se zaljubljuje u Mona Đovanu iako zna da je udata. U želji da privuče njenu pažnju priređuje gozbe i takmičenja i kupuje joj poklone. Na kraju mu ostaje samo jedan soko i poljsko imanje. U međuvremenu umire Mona Đovanin muž, a nasledstvo ostavlja sinu tj. ženi. Mona Đovana se seli na imanje pored Federigovog i odlučuje da ga poseti i zamoli da joj pokloni sokola jer je njen sin teško bolestan i misli da će ga spasti ako mu ispuni želju. Ona dolazi sa svojom sluškinjom, a Federigo želi da je ugosti, ništa negovoreći, zakolje svog sokola i ispeče ga. Posle ručka ništa nesluteći Mona Đovana traži sokola, a Federigo počinje da plače. Ona ga prekorava zbog toga i vraća se na svoje imanje. Posle 2 nedelje umire joj sin. Njena braća odlučuju da je udaju za bogataša, ali im se ona suprotstavlja i kaže da joj je draži Federigo od bogatstva. Njih dvoje žive srećno u večnoj ljubavi.

Analiza likova

Federigo
– najbolji mlad vitzez u Toskani
– čuven po svojim manirima i junačkim podvizima
– veran svojim osećanjima
– uporan
– lakomislen, jer nemilice troši novac
– ima samopouzdanja
– Iskren i osećajan.

Mona Đovana
– najlepša i najljupkija dama u Firenci
– čestita
– ima plemićke manire
– brižna majka
– smerna i pravedna
– osećajna i ima samopouzdanja

Komentari4 коментара

Ostavite komentar