Aiesec priče – Iskustvo koje me je promenilo

Kada se prisećam početka svog studentskog života, uvek mi se u glavi pojavi slika devojke koja je napunila 19 godina, upisala fakultet koji je želela i ozbiljno shvatila proces studiranja. Želela sam najbolji prosek, najbolje ocene i najviše znanja. Satima ne bih izlazila iz sobe jer sam svaku knjigu spremala od korice do korice jer skripte nikako nisu dolazile u obzir. Učila sam, povremeno izlazila i završila prvu godinu u junu sa odličnim prosekom. Ali nešto mi je falilo. Tada nisam znala šta. Znala sam samo da i pored hiljade pročitanih stranica za ispit, ja se nisam osećala pametnije, spremnije za život i zadovoljnije.

Krajem prve godine, srela sam stariju drugaricu sa fakulteta na ulici i ona je počela da mi priča kako je član jedne studentske organizacije AIESEC, kako je upoznala mnogo ljudi i kako se prilično promenila od tada. Naravno, slušala sam njeno Aiesec iskustvo sa trećinom pažnje jer sam žurila kući da spremam ispite i čisto iz poštovanja prema njoj, rekla sam joj da mi pošalje link za prijavu za članstvo. Iste večeri sam popunila prijavu mehanički, a nisam imala nikakvu predstavu ni za šta sam se prijavila. Usledio je poziv, zatim nekoliko krugova selekcije i ja sam postala član studentske organizacije.

Neka ti udica bude uvek bačena. U jezeru u kojem najmanje očekuješ, pojaviće se riba.

Moje prvo Aiesec iskustvo – izgubljenost, mnoštvo ljudi, sastanci, timski identiteti, zagrljaji i tepanje koje nikako nisam razumela. I tako je krenuo prvi mandat zatim drugi i treći kao član različitih timova, ne samo zbog različitog opisa posla, već zbog različitih ljudi, atmosfere u timu, moje uloge kroz koju sam davala doprinos ovoj organizaciji. Isprva sam mislila da sam nevidljiva – niko ne vidi da se trudim, niko ne vidi da počinjem da delim svoje slobodno vreme na vreme za AIESEC i ono što ostane za odmor. Ali onda su usledile pohvale, nagrade, aplauzi i priznanja. I odjednom sam se osetila važnom, osetila sam se kao deo nečega velikog, kao deo koji ima svoju ulogu, cilj i plan kako da to ostvari. Osetila sam se da pripadam tu, baš tu.

Vremenom sam postala i tim lider. Ja sam bila odgovorna za 3 osobe, za njihov razvoj. Ja sam bila ta koja treba da ih usmerava, da im pruža prilike koje će obogatiti i upotpuniti njihovo Aiesec iskustvo. Međutim bila sam i ona koja je počela da propušta vežbe na fakultetu kako bi provodila više vremena sa svojim timom. Ja koja godinu dana pre toga ne bih propustila nijedne vežbe makar došla i sa visokom temperaturom u najgorim uslovima. AIESEC je postao veliki deo mog studentskog života, čak šta više Aiesec iskustvo je promenilo moj život pružajući mi šestu brzinu i novi tok.

Svako Aiesec iskustvo kroz koje sam prošla do sada, a član ove organizacije sam već skoro 2 godine, je prošlo veoma brzo, bilo je izuzetno intenzivno i svako je ostavilo neki trag. I sada kad se osvrnem na protekli period, više mi nije važno da li sam se bavila pozivanjem institucija, slanjem studenata na praksu ili potisivanjem ugovora. Iz svega toga sam naučila mnogo praktičnih stvari, izašla iz okvira psihologije i proširila svoje znanje informacijama iz ekonomije. Ali kad se sve to završi, ono što meni ostaje je neverovatan osećaj promene, ogromnog uticaja koji su imali ljudi oko mene, osećaj da sam baš ja doprinela nečijem razvoju, a što je najbolje od svega, osećaj da sam kroz to razvijala i sebe. Ja sam osoba koja je kroz ovo iskustvo upoznala novu sebe, potencijale za koje nisam ni pretpostavljala da se kriju u meni. Ja sam izašla iz svoje konfor zone, iz knjiga za koje mi nikad nije ponestalo koncentracije da ih aktivno čitam. Ja sam upoznala delove sebe koji bi mi ostali možda nepoznati da nisam onog dana popunila prijavu za članstvo. I znate šta me takođe ispunjava? To što sam uspela da primenim psihologiju – nauku koja me toliko fascinira u svakodnevnom životu, radeći sa ljudima iz AIESEC – a! Doživela sam da su sve one stranice koje sam satima spremala za ispite ipak bile od koristi!

Ovo je moje Aiesec iskustvo na koje sam izuzetno ponosna. Nekima se možda dopadne, nekima možda bude dosadno, ali niko ne može da donese konačan zaključak o nečemu što nije sam iskusio. Zato pozivam baš tebe, koji sad ovo čitaš da započneš svoju priču i doživiš najlepša iskustva koje sebi možes da pokloniš u toku studentskog života!

Popuni svoju prijavu do 27. 01. 2016. godine i postani deo AIESEC – a, najveće studentske organizacije na svetu. Srećno!