Dekameron analiza dela – Đovani Bokačo

Dekameron je zbirka priča koju je napisao Đovani Bokačo. Za vreme kuge koja je vladala u Firenci sredinom 14.veka, 7 devojaka odlazi u crkvu Santa Marija Novela. Dogovaraju se da spas potraže na nekom imanji van Firence i priključuju ima se 3 mladića. Njih 10 tamo borave dve nedelje i svakog dana osim petka i subote svako od njih priča po jednu priču. I tako nastaje Dekameron kao zbirka od 100 novela.

• Pisac: Đovani Bokačo
• Književni rod: epika
• Književna vrsta: zbirka novela
• Mesto radnje: Italija
• Vreme radnje: sredina 14.veka

Dekameron prepričano delo

U Dekameronu su sabrane neke čak i već poznate narodne novele. Dekameron za svaki dan ima različitu temu:

I – Nema temu

II – Neprilike sa srećnim krajem

III – O domišljatim ljudima

IV – O nesrećnim  ljubavima

V – O srećnim ljubavima

VI – O onima koji su se sa veštom dosetkom osvetili ili spasili

VII – O ženama koje su prevarile muževe

VIII – O šalama žena na račun muškaraca i obrnuto

IX – Slobodna tema

X –Nema određenu temu

Za vas smo izdvojili iz svakog dana po dve novele. Pročitajte prepričano delo Dekameron po danima.

I dan – Nema temu

Druga novela (Neifile priča)

Jedan Francuz, Abraham, odlazi u Rim da poseti papu jer je želeo da pređe u Hrišćanstvo. Njegov prijatelj Đanoti ga je godinama ubeđivao da pređe iz Jevrejstva u Hrišćanstvo. Đanoti se plašio da će njegov prijatelj da se predomisli kada vidi koliko je sveštensto pokvareno. Iako je video kakvi su sveštenici, Abraham je prešao u Hrišćanstvo. Kada ga je Đovani pitao zašto je prešao kada je video kakvo je stanje sa sveštenicima u Rimu, Abraham mu govori da je Hrišćanstvo prava religija jer se širi i protiv izopačenosti njenih religijskih vođa.

Treća novela (Filomena priča)

Sultan Saladin saznaje da mu je riznica prazna. On poznaje jednog bogatog jevrejina Melčizedeka koji bi mogao da mu pozajmi novac, ali misli da je jevrejin škrt i da mu ne bi pozajmio novac. Sultan Saladin je hteo da se poigra sa Melčizekom i pita ga da li su stvarno svaki verski zakoni prava Božja reč. Melčizedek mu je pametno odgovorio pričom o trgovcu. Trgovac je imao 3 sina, ali samo jedan skupoceni prsten. On je odlučio da svakom sinu pokloni prsten i među njima da podeli imanje. Morao je da napravi još dva prstena kako bi svakom sinu dao jedan, tako da je onaj prvobitni prsten izgubio vrednost i ni jedan sin nije dobio više od ostalih.

Melčizek je ovom pričom hteo da objasni sultanu da je svaki verski zakon Božja reč i da se svaka vera treba jednako poštovati. Sultan Saladin je bio oduševljen pričom i zamolio je Melčizedeva da mu pozajmi novac. I tako su turski sultan i jevrejin postali veliki prijatelji.

II dan – Neprilike sa srećnim krajem

Sedma novela (Panfil priča)

Jedan sultan iz Babilona je odlučio da pošalje jednu od svojih kćeri, kralju Algarveu. Sultanova kći Alatiel, je trebala da ode kod svog budućeg muža preko mora. Prošle su četiri godine i Alatiel je uživala, provodila se i spavala sa muškarcima. Nakon toga se vratila ocu, rekavši mu je da je i dalje nevina. Otac je odlučio da je ponovo pošalje kralju Algarveu i ona se na kraju uda za njega.

Deveta novela (Filomena priča)

Radnja devete novele se odvija u Đenovi. Bernabo Ženovski je bio prevaren i izgubio je sav svoj novac. On je mislio da ga je njegova žema prevarila i naredio je da je ubiju. Ona je odlučila da pobegne i da otkrije ko je pravi krivac. Obukla se u mušku odeću i otišla je u Aleksandriju da radi u palati sultana. Ona je saznala da je njenog muža prevario Ambrođuolo. Pozvala je svog muža da dođe po nju, a varalica je bio kažnjen. Bernabu i njegovoj ženi je vraćen novac i vratili su se u Đenovu.

III dan – O domišljatim ljudima

Šesta novela (Fiameta priča)

Rikardo Minutolo smišlja lukav plan kako bi spavao sa ženom Filipela Figinolfija. Rekao joj je da će se njen muž i njegova žena naći u hamamu. Ona je otišla u hamam da bi to sprečila. Otišla je u sobu gde je mislila da njen muž treba da se nađe sa Rikardovom ženom. U sobi je bio Rikardo i ona je spavala sa njim misleći da je on njen muž Filipel.

Osma novela (Lauretina priča)

Feronda je uzeo neki prah i ljudi su ga sahranili jer su mislili da se ubio. On se probudio u grobu i sveštenik ga je izvukao i stavio u tamnicu rekavši mu da se nalazi na čistilištu. Taj sveštenik je to uradio jer je sve vreme spavao sa Ferondovom ženom. Nakon što ga je sveštenik pustio na slobodu, saznaje da mu je žena trudna i on je mislio da je to njegovo dete. Feronda je odgajao dečaka kao da je njegov sin.

IV dan – O nesrećnim ljubavima

Druga novela (Pampinea priča)

Jedan katolički kaluđer Alberto je želeo da spava sa jednom ženom. On je nju ubedio da je u nju zaljubljen anđeo Gabrijel. Nakon toga joj je rekao da je on anđeo Gabrijel i spavali su. Posle toga je pobegao kroz prozor da ga njena rodbina ne bi ubila. Dok je bežao odlučio je da se sakrije u jednu kuću i tu da prenoći. Sutradan se prerušio i hteo da pobegne dalje, ali su ga na trgu prepoznali i zatvorili.

Deveta novela (Filostrat priča)

Ser Giljom de Rusilon je saznao da ga njegova žene vara sa ser Giljom de Kabestan. On je odlučio da joj se osveti i ubio je ljubavnika svoje žene. Da bi stvar bila još mučnija po nju, servirao joj je ljubavnikovo srce za večeru. Kada je saznala da je pojela ljubavnikovo srce ona se bacila kroz prozor. Na kraju je bila sahranjena sa njenim ljubavnikom.

V dan – O srećnim ljubavima

Druga novela (Emilia priča)

Gostanca je saznala da je njen voljeni Martuči mrrtav. Kada je to čula odlučila je da isplovi na more sama u jednom malom čamcu. Slučajno je došla u grad Sus. Ona je tamo srela Martučija i sva srećna  jedva dočekala da ga vidi. Kada ju je ugledao odlučio je da je oženi. Na kraju su se sa njegovim novcem vratili i živeli srećno u Lipariju.

Deveta priča (Dana priča)

Mladi plemić Federigo se zaljubljuje u Mona Đovanu iako zna da je udata. U želji da privuče njenu pažnju priređuje gozbe i takmičenja i kupuje joj poklone. Na kraju mu ostaje samo jedan soko i imanje.

U međuvremenu umire Mona Đovanin muž. Mona Đovana se seli na imanje pored Federigovog i odlučuje da ga poseti. Želela je da ga zamoli da joj pokloni sokola, jer je njen sin teško bolestan i misli da će ga spasti ako mu ispuni želju. Ona dolazi sa svojom sluškinjom, a Federigo želi da je ugosti, zakolje svog sokola i ispeče ga. Posle ručka ništa Mona Đovana mu traži sokola, a Federigo počinje da plače. Ona ga prekorava zbog toga i vraća se na svoje imanje. Posle 2 nedelje umire joj sin. Njena braća odlučuju da je udaju za bogataša, ali im se ona suprotstavlja i kaže da joj je draži Federigo od bogatstva. I na kraju ostaju njih dvoje i  žive srećno u večnoj ljubavi.

VI dan – O onima koji su se veštom dosetkom osvetili ili spasili

Sedma novela (Filostrat priča)

Muž Madone Filipe je saznaoda ga ona vara. Kada je bila na sudu ona se sama branila. Uspela je da se opravda i promeni zakone o preljubi. U to vreme su zakoni bili oštriji za žene koje su varale i ona je to uspela izjednači.

Osma novela (Emilia priča)

Fresku je dojadilo uobraženo ponašanje njegove nećake. Hteo je da je spusti na zemlju. Rekao joj je da se više ne gleda u ogledalo, jer je mučenje gledati gadne ljude.

VII dan – O ženama koje su prevarile muževe

Prva novela (Emilia priča)

U toku noći ljubavnik žene Đanija Loteringija dolazi i kuca im na vrata. To je čuo Đani i budi svoju ženu. Ona ga ubeđuje da je to neko čudovište i da treba da se mole da bi oterali. Ljubavnik je shvatio šta se dešava i odlazi.

Druga novela (Filostrat priča)

Peronela i njen muž su hteli da prodaju bačvu. Ona je bila u kući sa ljubavnikom kada je došao muž i ona je sakrila ljubavnika u bačvu. Peronel joj je rekao da je našao kupca bačve i ona mu jer rekla isto, i da je sada kupac unutra i da proverava bačvu. Njen ljubavnik je rekao da želi da kupi bačvu, ali da Peronel prvo mora da je opere. Dok je Peronel ribao bačvu njegova žena i ljubavnik su se zabavljali.

VIII dan – O šalama žena na račun muškaraca i obrnuto

Sedma novela (Pampineina priča)

Jedan mladi student je, čekajući jednu devojku u koju je bio zaljubljen, ostao na snegu cele noći. On je posle te noći planirao kako da joj se osveti. Njegova osveta je bila da je ostavi ceo jedan vreli dan golu na tornju. Nju su ceo dan napadale muve i peklo ju je sunce.

Osma novela (Fiameta)

Jedan čovek je saznao da ga žena vara sa drugim. Da bi se osvetio tom muškarcu udružio se sa njegovom ženom i zaključali su ga u kovčeg. Da bi osveta bila još gora njih dvoje su, dok je njen muž bio zaključan u kovčegu, spavali na tom kovčegu.

IX dan – Slobodna tema

Prva novela (Filomena priča)

Jedna žena koja je imala dva ljubavnika htela je da ih se otarasi. Madona nije bila zaljubljena ni u jednog ni u drugog. Smislila je zadatke za njih za koje je znala da ne mogu da odrade. Jednom je rekla da legne u grob i da glumi da je mrtav, a drugom je rekla da izvadi njegovo telo. Ni jedan nije mogao da uradi šta mu je tražila tako da je ona imala razlog da raskine sa njima.

Deveta novela

Kod kralja Solomona dolaze dva mladića da se posavetuju. Jedan je želeo da zna šta treba da učini da ga ljudi zavole. Drugi dečko je hteo da sazna kako da natera ženu da ga sluša. Prvom je Solomon rekao da on mora prvo da voli, da bi njega ljudi voleli. I on je stvarno otišao i pokazivao ljubav drugima i oni su ga zavoleli.

Drugom mladiću je kralj rekao da ode do Guščijeg mosta. Kada je mladić otišao tamo video je magarca koji ne prelazi most sve dok ga gazda ne izudara. On je shvatio poruku i otišao kući i pretukao ženu jer nije htela da mu napravi večeru. Od toga dana ona ga sve slušala, pravila mu doručak, a kad se vrati kući sa posla uvek ga je čekala večera.

X dan – Nema određenu temu

Četvrta novela (Laureta priča)

Kada je Meser de Karisendi saznao da su ženu koju on voli sahranili jer su mislili da je mrtva, odma ju je otkopao. Kada se oporavila porodila se i rodila je sina. Meser je odlučio da nju i njenog sina vrati njenom mužu, Nikoluciju.

Peta novela (Emilia priča)

Jedna bogata žena, Madona Dianora je želela da ima vrt koji će biti lep i pun cveća cele godine. Meser Ansaldo je našao prizivača duhova koji je uspeo da joj napravi takav vrt. Njen muž je dozvolio Madoni da se zahvali Meseru, ali kada je prizivač duhova to sazna otišao je.

Đovani Bokačo – kratka biografija

Bokačo je rođen u Italiji u 14. veku u Čertaldu i poreklom je iz mešovitog braka. Predstavnik je italijanske renesanse. Školovao se u Firenci i Napulju, gde je stekao izuzetno obrazovanje. Kretao se u aristokratskim krugovima, boravio je u kraljevskoj biblioteci i dobro upoznao život aristokrata. U ranoj mladosti je bio zaljubljen u Mariju (nezakonitu kćer kralja Roberta Anžujskog). Transponovao je ljubav prema njoj u lik gospe Fijamete o kojoj je napisao mnogo književnih dela i u stihu kao i u prozi. Divio se Danteovom delu i smatrao da je on „Bog na zemlji“. Družio se sa Petrarkom koji mu je bio veliki uzor. Pisao je na narodnom ali i na latinskom jeziku („Rasprava u slavu Dantea“). Za njegovo stvaralaštvo se kaže da je obimno i poližanrijsko.

Najpoznatija dela:

• Dekameron
• Ljubavna vizija
• Dijanin lov
• Filokolo
• Korbačo