Dubrovačka književnost

Nastaje u XV i XVI veku iz nekoliko razloga. Bili su pod vlašću Venecije uz autonomiju. Blizu su Italije i imaju specifičan geografski položaj. Razvijaju se skoro sve vrste umetnosti, a naročito arhitektura i književnost na narodnom jeziku na latinici.

Narodni jezik
Dijalekti: štokavski i čakavski
Narečja: ijekavsko i ikavsko (dubrovačko).

Karakteristike

–Nije izvršen prelazak L u O
–Sažimanje zamenica
-Umesto Ć imaju TJ
-Umesto Đ imaju DJ
-u suglasničkoj grupi ST izbacuju T

Književni rodovi i vrste:

• Lirska ljubavna poezija
  I mešavina petrarkističke i narodne poezije.
• Zbornici
  II Epska poezija
  – imale hrišćansku tematiku ili su pričale o strahu od Turaka.
  III Maskerate
  1) salonske – maskirani mladići se udvaraju udatima na balovima.
  2) ulične.
  IV Drama
  1) binske ekloge – alegorično prikazuju probleme u društvu, često satirične, ponekad se zovu „male pozorišne scene“.
  2) pastorale – Kratki pozorišni komad. Glavne ličnosti su pastiri, pastirke, vile i satiri (čovek – jarac). Uvek govore o ljubavi između pastira i vile ili satira i pastirke. Prate ih pesma, igra i šale.
  3) farse – grub humor i šale, ismevanje i pravljenje karikatura od nečijeg karaktera ili osobine. Najomiljenije su bile seoske farse – „Novela od Stanca“.
  4) komedije – po ugledu na antičke, savremena tematika i vole je plemići i građani.
  5) tragedije.