Fenomen: studiranje na Medicinskom fakultetu i odlazak iz Srbije

Studiranje na medicinskom fakultetu je dobilo sasvim novu dimenziju za naše studente, budući da je svojoj osnovnoj svrsi dodalo jednu novu, svima tako primamljivu novinu. Saznaćete u nastavku o čemu je reč i zašto je mediciski fakultet postao još traženiji i zbog čega će se taj trend nastaviti.

Početni motivi za studiranje na medicinskom fakultetu

Svi oni koji su još kao deca sanjali da budu lekari i leče ljude, a vremenom shvatili da je to njihov životni poziv, sada će imati i dodatni razlog da se posvete svom isplaniranom putu. Dodatnu konkurenciju će im svakako praviti oni koji imaju sklonosti ka medicini, zdravlju, dobrobiti za ljudski rod, ali i svi oni koji žele da dožive davno priželjkivani san: da žive, a ne preživljavaju od svog posla.

Taj san, koja bi trebala da bude realnost svih ili bar većine u našoj zemlji, znači da uopšte ne razmišljaju da li će od svoje plate imati dovoljno za plaćanje svih računa, dažbina, poreza, hrane i kako će preživeti do prvog u mesecu, već da samo vredno rade, a da onda podjednako vredno i uživaju u plodovima svog znanja i rada.

Koja je to dodatna pogodnost studiranja na medicini?

Nakon završetka napornih studija i stečene diplome, naši lekari i ostalo medicinskog osoblje sve češće se odlučuje da ne ostaje u zemlji. Taj obećani eldorado, nažalost, danas je moguće ostvari jedino odlaskom u inostrantsvo, budući da se tamo ceni i adekvatno nagrađuje kvalitetan medicinar.

Tako da je danas diploma medinskog fakulteta u Srbiji postala, prosto rečeno ulaznica za odlazak u beli svet i gotovo sigurno karta za neki bolji život.

Plate lekara u razvijenim zemljama sveta

Kao reper uzećemo stanje u zemlji koja je sinonim za napredak, disciplinu, a ujedno i nosilac je EU kojoj mi i težimo. U pitanju je Nemačka i njena uvek izražena želja da privuče kvalitetnu radnu snagu na svim poljima, a posebno na poljima tehnologije i medicine.

Kao najslikovitiji primer zbog čega nastaje ova pomama za medicinom možda će objasniti sledeća struktura primanja medicinskih radnika u Nemačkoj (u pitanju su prosečne bruto plate na godišnjem nivou):

• Hirurzi – 103.000 EUR
• Anesteziolozi – 92000 EUR
• Lekari opšte prakse – 66.000 EUR

Iz ovoga se lako da zaključiti zašto ovaj fenomen postaje sve jači i prisutniji u našoj zemlji i zbog čega se mladi brže odlučuju za medicinu. Pogotovu ako se zna za podatak da u inostranstvu postoji stalna potražnja za kvalitetnim lekarima.

Najtraženiji među maturantima

Medicinske nauke su kod nas, prema istraživanjima portala prijemni.infostud.com, rađenog 2017. godine (period mart-april, baš pred polaganje prijemnih ispita), najtraženije među maturantima srednjih škola, sa 12,4%. Pretekli su čak i dugi niz godina najtražene informacione tehnolgije koje imaju nepunih 12%, a daleko iza su ekonomija, bankarstvo i finansije sa 7,7% i inženjerske nauke sa 5,9%.

Tako da je ovo još jedan od dokaza porasta interesovanja mladih ka boljem životu, ali nažalost van Srbije.

U čemu je problem medicinara u Srbiji

Studiranje na medicinskom fakultetu iziskuje dosta truda, vremena i više nego na većini drugih fakulteta, uz dodatne specijalizacije, praktično primenjeno znanje, da bi posle diplomiranja mogli da konkurišu za posao u struci.

Za samo studiranje mnogi kažu da je skupo i kompleksno, neki od njih bi rekli i preskupo, kako za same studente i njihove roditelje, tako i za samu državu, koja je uložila dosta u njih i shodno tome ima svoja očekivanja.

Što se tiče samog fakulteta, studijskih programa, školarina, prijemnog ispita, uslova za upis i svega ostalog možete se podsetiti u našem tekstu o medicinskom fakultetu.

Nakon završetka studija počinju novi problemi :

• nedostatak radnih mesta i teško pronalaženje posla.
• kada se i zaposle imaju vrlo skromne plate, koje znatno zaostaju za platama u većem broju razvijenih zemalja, pa i u okruženju.
• rade u ustanovama gde su uslovi rada i lečenja takođe na nivou plata, a verovatno i gori.

Statistika medicine koja mnogo toga (ne)otkriva

Mnogi se slažu da je statistika kao bikini, da mnogo toga otkriva, a ustvari pokriva prave stvari, pa ćemo pokušati da vam sledećim podacima pokažemo kako to izgleda na primeru medicine :

• • 20.054 lekara u Srbiji prema RZS (2016.)
  • 4.202 kandidata je polagalo prijemni na 5 medicinskih fakulteta u zemlji
  • 2.277 je broj slobodnih mesta na tim fakultetima
  • 1.000 je broj lekara koje Srbija godišnje dobija, dakle manje od polovine upisanih
  • 856 lekara je 2016. godine dobilo sertifikat dobre prakse, što je neophodan dokument koji omogućava lekarima da rade u inostrantsvu, 2015. je ta brojka bila – 826, a do 1.11.2017. – 740
  • 2,8 lekara na 1.000 stanovnika (2016.)
  • 43 godine prosečna starost stanovnika, 6. u Evropi po tome
  • ½ studenata se odlučuje za medicinu da bi sticalo znanja, dok ¼ njih kao razlog upisivanja studija na medicini se odlučuje zbog mogućnosti rada ili specijazacije u inostranstvu.

Dakle da sumiramo ovu statistiku : danas u Srbiji, koja je među najstarijim nacijama u Evropi i svetu, imamo samo oko 20.000 lekara, odnosno 2,8 na 1.000 stanovnika.

Svake godine dobijemo oko 1.000 novih lekara, iako se godišnje upisuje oko 2,3 puta više njih, a prijavljuje čak 4 puta više.

Za poslednje 3 godine je oko 2500 njih dobilo sertifikat dobre prakse i samim tim i mogućnost da nastavi sa svojim radom u inostranstvu, što je ako se pogleda koliko njih godišnje odškolujemo zaista podataka koji tera na razmišljanje.

Kako rešiti ove probleme

Akcenat je na sledećem: neko ko se bavi zdravljem ljudi, ko ih dijagnostikuje, leči, neguje, spašava, operiše i pruža sve ostale usluge koje su čoveku neopodne ne bi trebao da vodi računa o svojim egzistencijalnim problemima, jer će se to neminovno uticati na kvalitet same usluge, a to može da proizvede mnogo dalekosežnije posledice.

Za početak, potrebno je zadržati one najbolje u zemlji, pružiti im pravu šansu, ali ih i adekvatno nagraditi za njihov trud i rad. Uz to treba i proširiti broj lekara i ostalog medicinskog osoblja, jer tu dosta zaostajemo za Evropom i svetom.

Dugoročno, treba napraviti dobar sistem koji će:

• zadržati i poboljšati sistem školovanja studenata
• one najbolje polako odmah uvoditi u postojeći zdravstveni sistem, ali i ostalima pružiti adekvatne šanse po završetku studiranja
• sve zdravstvene ustanove srediti i medicinko-tehnički opremiti
• Glavno rešenje treba da bude davanje plata kakve zaslužuju svojim radom, a koje će biti dovoljne da reše sve svoje egzistencijalne probleme, počevši od stambenog, koji je jedan od ključnih problema svih u Srbiji, pa i lekara.

Primeri iz okruženja

Primer dobrog pristupa vidimo već u neposrednom okruženju, kod komšija u Hrvatskoj, preciznije u opštoj bolnici u Sisku, gde su rešili da se na svaki način zadrže postojeće, ali i privuku nove lekare. Oni su potrudili da na svaki način privuku lekare, tako što će rešiti njihovo stambeno pitanje davanjem opremljenog stana na besplatno korišćenje dokle god rade kod njih, ali i niz drugih pogodnosti koji će im pomoći u što bržoj adaptaciji.

Drugi primer je takođe iz okruženja, ali ovog puta istočno od nas u Rumuniji, gde je njihova Vlada odlučila da od ove godine poveća plate svim lekarima i medicinskim radnicima za čak 300%, kako bi ih zadržala i zaustavila odliv.

Zaključak

Sve ovo pišemo iz razloga da bismo podstakli na razmišljanje, pre svega nadležnih, ali i svih ostalih, da bi se što pre krenulo u pravcu rešavanja ovog gorućeg problema, sa nadom da ćemo uspeti da ono najbolje zadržimo u zemlji i da studiranje na medicinskom fakultetu postane sinonim za zadržavanje studenata u zemlji. Da se ne bi obistinila ona čuvena krilatica koja je poslednjih nekoliko meseci često, rekli bismo i previše, spominjana “neće imati ko da nas leči”.