Izvini, čime se baviš?
Počneš da kopaš po brošurama, informatorima, internetu, na kraju krajeva i oglasima, ako ti ni na kraj pameti nije čime bi zapravo mogao da se baviš i sabereš dva i dva, i zapitaš se kud je ova zemlja otišla.
Svi su neki menadžeri, bilo da su PR, HR, Sales, HoReCa, Community i ostala zavodljiva sranja približne sadržine. I ja ih pitam čime se vi, ljudi, bavite?
Dolazi se do zaključka da poneko od tih zanimanja zapravo i ima smisla, samo uz ovaj prizvuk zapada zvuči još privlačnije nego što zaista jeste. Primera radi, inače moj favorit, je menadžer ugostiteljstva, prosto, narodski rečeno – šef sale! Pitam se čemu nakaradna imena, zašto menjati nešto na šta su se ljudi, radnička, najamnička klasa, ono što mi Srbi zapravo jesmo, navikli?
Zašto menjati ono na šta smo se navikli, uz naše očeve, dede, ujake i ostalu mušku rodbinu i prijatelje koji su bančili po kafanama i svadbama?
Sećam se jednom, pričao mi je deda, dok je sa njegovom građevinskom firmom 80-ih godina bio na terenu u Uroševcu (današnji tzv. Ferizaj, samozvana Kosova Republjik, uz akcenat na „lj“) uveče u kafani sa kolegama posle napornog dana dozivao šefa sale da reguliše iće i piće za njihovim stolom usled nekog nesporazuma sa konobarom. Da uprostim priču, kako bi ga danas dozvali? „Ugostiteljski menadžeru!“ Malo je bezveze, zar ne?
Opet, s’ druge strane, ženska populacija ove naše divne zemlje, se bacila na umereniju varijatnu nekadašnjeg najstarijeg zanata. Suzdržavam se da ne napišem nešto pogrdnije. Sve su neke starlete, estradne umetnice, zečice. I među nežnijim polom takođe ima menadžera, neizostavna činjenica, zamerili bi mi da sam zaboravio.
Estradna umetnica, hm, šta bi to moglo biti? Bojim se da sam jako blizu odgovora, moj konačan odgovor je… Pevačica, pevaljka, šatoruša, svadbarka. Zašto se stidite? I to je legitiman način da se zaradi novac, samo pogrešan sinonim za zanimanje. Zečica, jako jednostavan odgovor, ne bih dužio, ona ne prodaje svoje telo, tj. prodaje, ali na jedan mnogo perfidniji način i za mnogo veće pare i veću slavu, ako se to može tako nazvati. Nekada, pa i sada „prodavačice ljubavi“ nisu volele i uživale slavu današnjih zečica, niti su htele. I svaka im čast, ja ih bar više poštujem, unovče svoj „zanat“ bez sramote i ulepšanih naziva, bilo kakve pompe, niti ima potrebe da se zna za njih.
Sve u svemu, dođosmo i do starleta, najneobičnijeg i najteže objašnjivog zanimanja, meni jako malo znanog, iako te devojke gledamo svaki dan na TV-u. Po mojoj skromnoj proceni, one su negde između gore dve pomenute kategorije – zečice i estradne umetnice. Njihovo zanimanje nije “bog zna šta“ zahtevno. Islikaju se nekoliko puta nage i to je otprilike to, sledeći level, ako se pokaže kao dobra – starleta je zečica. Za pevačicu, složićete se, ipak treba malo vokalnih sposobnosti.
Kad se na kraju sve sabere i oduzme, dođe se do zaključka da ne mogu biti bolji ljudi od onoga kakva im je zemlja i stanje (sranje) u njoj. Ovakvih će uvek biti, dokle god se na njih bude obraćala pažnja i pridavao značaj. I jadni mi, ako se sa ovakvim trendom nastavi i ako starlete budu zauzimale „prime time“ na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, u eminentnoj emisiji na eminentnoj televiziji, nama svima dobro znanoj, u emisiji koju je vodio nekada sjajan voditeljski par, koji propade na ocigled svih nas, zarad trenutno profitabilnog TV transfera, a sada se potuca po emisijama degutantnog karaktera, tačnije o starletama i neuspešnom jutarnjem programu na „najgledanijoj“ televiziji.
