adl adl

Loše navike koje nas zapravo čine boljima

0

Iako nas kroz odrastanje uče da su loše navike nešto što treba da korigujemo u svom ponašanju, savremena nauka otkrila je da mala doza loših navika zapravo pomaže da imamo zdrav način života. Ako vam ova teorija ne zvuči baš logično, saznajte zašto nauka naše loše navike ne smatra negativnim.

šokirana devojka

#1 Odugovlačenje

Postoji prilično opširna literatura o tome zašto lenji ljudi odlažu svoje obaveze i kako to da zaustave.

Međutim, naučnici današnjice tvrde da u koncepciju o odugovlačenju ne treba uključivati samo lenjost, već i čekanje pravog trenutka.

Drugim rečima, odugovlačenje može imati i pozitivan rezultat, jer izaziva pronalaženje motivacije, što takođe podstiče kreativnost.

Na taj način, subjekat koji odugovlači može razviti mnogo bolju ideju i kreativnije rešenje kada konačno reši da uradi posao, nego da je to uradio u prvom trenutku kada nije imao nikakvu želju.

Jedan od velikih primera ljudi koji su često odugovlačili rešavanje problema jeste Stiv Džobs, koji je uvek imao velike koristi od odlaganja svojih obaveza.

“Kada bi odložio obavezu, Stiv Džobs bi to vreme koristio da dođe do mnogo inovativnijih ideja, koje su mu uvek donosile mnogo više prednosti u odnosu na ideje koje su već postojale i bile najočiglednije i najpoznatije.” – tvde naučnici.

Dakle, kada odlažete svoje obaveze, to svakako ne znači da treba da spavate ili ispijate kafe, nego da razmišljate o konkretnoj obavezi koju ste odložili.

Na ovaj način vaša negativna navika da odugovlačite postaje pozitivan način da dođete do najboljeg rešenja.

#2 Grickanje noktiju

Ova potpuno nehigijenska navika iznenada se učinila kao sjajan materijal za istraživanje savremene nauke.

via GIPHY

Iako svi znamo da je ovo jedna od najružnijih osobina koju vidimo ili koju posedujemo, nauka je zapravo otkrila da nam ona može pomoći da razvijemo imunitet na neke bolesti.

Istraživači su nedavno pratili uzorak od oko 1.000 dece počevši od uzrasta od pet godina.

Kada su deca imala pet, sedam, devet i 11 godina, istraživači su pitali njihove roditelje da li deca imaju naviku da grickaju nokte ili sisaju palac. Oko trećine dece je imalo jednu ili obe navike.

Kada su deca imala 13 godina, a zatim 32 godine, istraživači su vršili testove alergije. Rezultati su pokazali da su i ljudi koji su u detinjstvu gruckali nokte i oni koji su sisali prst otporniji na alergije i alergene mnogo više od ljudi koji u detinjstvu nisu imali ove loše navike.

Istovremeno, jedan od autora studije savetovao je roditelje da ne podstiču kod dece bilo kakve loše navike, bilo da se radi o sisanju palca ili čak o puzanju.

Iako grickanje noktiju ne izaziva dugotrajno oštećenje, može oštetiti kožu oko noktiju, što vas čini više podložnim za infekcije.

Takođe, ako se sisanje palca nastavlja u periodu kada rastu stalni zubi, to može podstaći nepravilnosti u rastu zuba, što kasnije zaista može biti izazov.

U svakom slučaju, iako navika poseduje ovakve dokaze, ako ste odrasla osoba, vrlo je nehigijenski, neestetski i degutantno da grizete svoje nokte. Zato, ne dozvolite da vas ovaj pozitivan osvrt na ovu negativnu naviku podstakne da nastavite sa njom.

#3 Kašnjenje

Ako ste osoba koja hronično kasni, to zaista može narušiti vaše privatne i poslovne odnose, čineći da izgledate neorganizovano, neodovorno ili još gore – da ne poštujete osobu sa kojom se sastajete.

Međutim, naučnici tvrde da kašnjenje može biti dobro samo za osobu koja kasni, jer ljudi koji misle da sve mogu da stignu i da vreme ne teče dok oni ne obave svoje obaveze, zapravo su mnogo optimističniji i srećniji od ljudi koji su stalno u strahu da ništa neće postići.

“Ljudi koji često kasne mnogo lakše podnose stres, nego ljudi koji ne kasne, ali konstantno žure i izazivaju stres i kada on nije realan” – tvde naučnici.

Oni koji kasne zaista veruju da mogu da stignu i obave sve obaveze u malom vremenskom intervalu. Oni se stvarno nadaju najboljem i očekuju najbolje, što pozitivno utiče na njihov svakodnevni život.

Iz tog razloga ova negativna nauka ima i tračak pozitivnosti u sebi, ali samo za osobu koja kasni. Verujemo da osobe koje vas čekaju na to ne gledaju pozitivno.

#4 Žaljenje

Iako niko ne želi da bude u prisustvu osobe koja stalno ima razloga da se žali, širi depresiju i negativnu atmosferu, nauka je otkrila i dobre strane ove nesimpatične navike.

Naučnici tvrde da osobe koje se žale drugima vrlo često mnogo brže dođu do rešenja svojih problema, nego ljudi koji sve probleme čuvaju za sebe.

via GIPHY

Ipak, vrlo je važno da žalba bude efikasna, odnosno da bude upućena ljudima koji realno mogu da pomognu i koji su deo rešenja, a ne ljudima koji nisu povezani sa situacijom.

Iz tog razloga osoba koja se žali veoma brzo postane srećnija od osoba koje se nikad ne žale.

Sigurno ste i sami naišli na ljude koji konstantno kukaju, a imaju mnogo uspešniji život od drugih. Sada znate i zašto je to tako.

#5 Žvakanje žvake

Sigurno već znate u kojim situacijama žvakanje žvake nije primereno i nemojte to praktikovati tada.

Međutim, žvaka može biti velika pomoć u nekim trenucima, tvrdi nauka.

Kod ljudi koji pate od anksioznosti i napada panike, žvakanje žvake može biti sredstvo za umirivanje. Kada žvaćemo žvaku, mozak registruje da unosimo hranu, a kada unosimo hranu, znači da nam ne preti realna opasnost, jer možemo da jedemo.

Na ovaj način, napad panike se postepeno smiruje, samo zahvaljujući žvakanju žvake, koja smanjuje lučenje hormona stresa i podstiče pozitivno raspoloženje.

Osim toga, naučno je dokazano i da žvakanje žvake određenog ukusa dok učite i žvakanje istog ukusa dok radite ispit može pomoći da se brže setite naučenog gradiva.

Dakle, nemojte žvakati žvaku na razgovoru za posao, ali u situacijama kada je žvaka dozvoljena, slobodno iskoristite prednosti žvakanja žvake koje je nauka i dokazala.

#6 Tračarenje

Tračarenje nije deo lepih manira, ali veoma je važno da svi priznamo da svi to radimo.

via GIPHY

Istraživanja sugerišu da ogovaranje pomaže ljudima da se osećaju bolje.

Iako je ovo samo igra našeg ega, koji želi da pričamo o drugima, kako bismo se sami osećali važnijim i boljim, izgleda da ona zapravo radi i da zaista pomaže da se osetimo bolje, makar u trenutku kada pričamo sa nekim o nekome.

Kada je rađeno istraživanje na ljudima koji su imali zadatak da ogovaraju i na drugoj grupi, kojima je ova aktivnost bila zabranjena, dokazano je da grupa koja ogovara ima niži krvni pritisak i normalan rad srca, za razliku od grupe koja nije ogovarala, ali je imala visok pritisak i ubrzan puls.

Ovo svakako nije razlog da povredite nekoga svojim tračevima ili da budete neiskreni prema prijateljima, ali imajte na umu da je zdravo da imate svoje mišljenje o svemu, dok god to ne ugrožava druge ljude.

#7 Psovanje

Ovo je definitivno jedna od navika koje su najviše kažnjavane tokom čitavog detinjstva svakoga od nas.

Međutim, nauka danas dokazuje da psovanje ima pozitivan efekat na naše telo. Kada se iznerviramo, naš organizam se mnogo brže i efikasnije smiri ako tu nervozu izbacimo verbalno psovkama.

Ovaj primer se najbolje vidi kod aktivnih vozača, koji veoma često opsuju iznervirani nekom situacijom i isto tako se brzo vrate u pozitivno raspoloženje. Nauka tvrdi da su za to zaslužni “izduvni ventili” u vidu psovki.

Naravno, morate veoma da pazite kada i šta izgovarate.

Nikada neće biti pristojno i po Bontonu da psujete, ali uvek može biti olakšavajuće da opsujete ako niko ne može da vas čuje.

Iako se nauka na kreativan način bavi našim lošim navikama, još uvek se one smatraju neprihvatljivim za odrasle, vaspitane, pristojne ljude, koji rade na sebi i svom uspehu.

Ako imate neke od ovih loših navika, zapitajte se da li su vam one stvarno korisne ili ipak treba da ih iskorenite.

Da li ste znali da ove loše navike mogu imati pozitivan učinak? Koja je vaša loša navika koja vam pomaže u svakodnevnom životu?

Ostavite komentar