Otkaz od strane poslodavca: koji su razlozi dozvoljeni i kako se štite prava zaposlenog?
Reč otkaz za mnoge znači period bez prihoda, prekid radnog staža i mogući gubitak pojedinih prava iz rada, pa se zato doživljava kao posebno neprijatan trenutak u karijeri. Prema zakonu iz oblasti radnog prava, radni odnos može da prestane iz više razloga, ali se najčešće prekida tako što poslodavac donese odluku o raskidu ugovora o radu.
Zbog činjenice da je upravo otkaz od strane poslodavca jedan od najzastupljenijih načina prestanka zaposlenja, kao i zato što se u praksi često pokreću postupci zbog sumnje u nezakonit prekid ugovora, u nastavku donosimo pregled okolnosti u kojima poslodavac može da otpusti radnika.
Koji razlozi mogu da dovedu do otkaza od strane poslodavca?
Radni odnos se može okončati u okolnostima koje su jasno predviđene Zakonom o radu. To znači da poslodavac ne može jednostrano da prekine ugovor bez opravdanog povoda i propisane procedure, jer zakon štiti prava zaposlenog.
Najčešći osnovi za otkaz su:
- da zaposleni nema kvalifikacije neophodne za posao koji obavlja,
- da postoji pravnosnažna presuda za krivično delo povezano sa radnim mestom,
- da se zaposleni ne vraća na posao nakon odsustva u roku koji je određen,
- da duže vreme radi neuredno ili nesavesno,
- da koristi radnu poziciju suprotno propisima ili prekoračuje ovlašćenja,
- da ošteti ili nepravilno koristi sredstva rada,
- da odbija obaveznu zaštitnu opremu,
- da krši ugovorne obaveze i pravila ponašanja na radu.
Kada postoji sumnja u zloupotrebu bolovanja ili prisutnost alkohola na radnom mestu, poslodavac ima pravo da traži medicinski pregled. Odbijanje može biti osnov za otkaz.
Razlog mogu biti i tehnološke i ekonomske promene u organizaciji posla, kao i situacije kada zaposleni odbije ponuđenu izmenu ugovora o radu u skladu sa zakonom.
Kako izgleda postupak otkaza nakon utvrđene povrede radne obaveze
Nakon prikupljanja podataka i dokaza, zaposlenom mora biti omogućeno da iznese sopstveno objašnjenje, usmeno ili pismeno. Ovo predstavlja deo postupka koji obezbeđuje da odluka ne bude doneta pre nego što se saslušaju sve okolnosti.
Ako analiza pokaže da je radna obaveza prekršena, poslodavac može da pokrene postupak raskida ugovora o radu. Ipak, pre donošenja konačne mere, poslodavac razmatra druge mogućnosti kao što su pisano upozorenje, dodatna obuka ili raspoređivanje na drugo radno mesto.
Kada zaposleni i posle upozorenja i mogućnosti da unapredi radni učinak nastavi sa propustima, poslodavac ima zakonsku osnovu da okonča radni odnos ili primeni neku od predviđenih sankcija.
Ukoliko zaposleni smatra da otkaz nije zasnovan na stvarnim razlozima i da su interne mere sprovedene na način koji odstupa od propisa, sledeći korak je obraćanje stručnom pravniku radi procene daljih mogućnosti. U takvim situacijama biće potrebna pravna pomoć, pa tako, ako radite u vojvođanskoj prestonici, ovde vam može pomoći najbolji advokat za radno pravo u Novom Sadu, posebno kada je potrebno pokrenuti sudsku zaštitu zbog nezakonitog otkaza.
Kako izgleda zakonski postupak prestanka radnog odnosa u Srbiji
Kada se donosi odluka o raskidu ugovora o radu, postupak mora da se vodi tako da bude u skladu sa zakonom i internim pravilima poslodavca. To uključuje nekoliko uzastopnih koraka.
Na početku, potrebno je prikupiti sve relevantne činjenice koje potvrđuju da je radnik prekršio obaveze iz ugovora ili pravila ponašanja na radu. Zatim se proverava pravna osnova prekida radnog odnosa, zbog čega se poslodavac najčešće konsultuje sa pravnom službom ili spoljnom podrškom, kako bi se izbegle greške koje kasnije mogu biti predmet spora.
Radnik mora biti obavešten o razlozima za prekid ugovora o radu, uz navođenje dokumenata na koje se poslodavac poziva, kao i roka u kojem zaposleni može da da odgovor na obaveštenje. Nakon toga radnik ima pravo da uloži prigovor u periodu koji ne može biti kraći od osam dana.
Pošto se odluka donese, poslodavac obračunava sva neisplaćena potraživanja, uključujući naknadu za neiskorišćeni odmor ili druge pripadajuće iznose. Konačan prekid radnog odnosa mora biti potvrđen pisanim rešenjem koje sadrži razloge otkaza i pouku o pravnim sredstvima koja zaposlenom stoje na raspolaganju. Rešenje se radniku dostavlja lično, bilo u sedištu poslodavca ili na adresu prebivališta.
Šta ne sme da bude povod za otkaz?
Zakon o radu precizira da postoji niz situacija u kojima poslodavac nema pravo da prekine radni odnos. To obuhvata slučajeve kada zaposleni privremeno nije u mogućnosti da radi zbog bolesti, povrede na radu ili profesionalnih oboljenja.
Takođe, otkaz ne može biti vezan za korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva radi nege ili dodatne nege deteta, kao ni zbog služenja vojnog roka. Zaposleni ne sme da izgubi posao zbog ličnih uverenja, pripadnosti određenoj grupi ili učestvovanja u zakonitim aktivnostima u okviru radničkih organizacija. Pored toga, obraćanje nadležnim institucijama, sindikatu ili drugim organima radi zaštite prava iz radnog odnosa ne može da bude osnov za raskid ugovora.
Pre odluke o raskidu ugovora, poslodavac mora tačno da utvrdi da li ponašanje zaposlenog uopšte predstavlja osnov za otkaz i pod koji zakonski osnov spada, jer pogrešna procena često završava sudskim sporom zbog neosnovanog otkaza. Zato je korisno uključiti pravnu podršku pri utvrđivanju razloga i vođenju postupka. Za još korisnih saveta, pogledajte naš sajt!
