Šta je neplaćeno odsustvo i kako funkcioniše?

Postoje brojni razlozi zašto u nekom trenutku zaposleni ne mogu obavljati svoja svakodnevna zaduženja. Svaki zaposleni u toj prilici ima pravo poslodavcu da zatraži neplaćeno odustvo, bez potrebe da otvara bolovanje. Neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa predstavlja neke od temelja radnog prava, koji su regulisani i članovima Zakona o radu (članom 78 i 79).

Neplaćeno odsustvo garantuje Zakon o radu

Svaku potrebu na neplaćeno odsustvo Zakon o radu je uredio pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu – i sva prava i obaveze koja se tiču takvog podneska ratifikovana su po međunarodnim konvencijama.

Pravo na neplaćeno odsustvo poslodavac može zaposlenom da odobri bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), a za vreme tog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa (mirovanje radnog odnosa), osim ako za pojedina prava i obaveze nije drukčije određeno zakonom, odnosno ugovorom.

Zahtev za neplaćeno odsustvo sa posla podnosi zaposleni

Zahtev za neplaćeno odsustvo sa posla treba da podnose zaposleni u firmi, a on, osim validnog razloga za odsustvo, treba da navede i period u kojem bi to odsustvo koristio. Imajte u vidu da vremenska distanca u kojoj bi trajalo neplaćeno odsustvo nije propisana zakonom, ali i da zaposleni ne može zahtevati od poslodavca da mu odobri mirovanje radnog odnosa.

Mirovanje radnog odnosa zakon o radu propisuje isključivo kao mogućnost poslodavca a ne i njegovu obavezu. Dakle, poslodavac ima svu slobodu da proceni razloge zbog kojih zaposleni traži neplaćeno odsustvo, a nakon procene opravdanosti zahteva – može da odobri ili ne odobri neplaćeno odsustvo svom zaposlenom.

Na odluku poslodavca, pored opravdanosti zahteva, svakako će uticati i činjenica hoće li odsustvo zaposlenog ometati efikasnost firme, proces i tempo rada u njoj.

Kada je poslodavac dužan da odobri neplaćeno odsustvo?

Iako se država maksimalno trudi da zaštiti i zaposlenog, ali i interese preduzetnika, postoje situacije kada Zakon o radu neplaćeno odsustvo u potpunosti stavlja kao obavezu poslodavca i apsolutno pravo zaposlenog. Takve situacije nisu veoma česte, ali treba imati u vidu koje su, i da bračni partner takođe može imati korist od toga.

• Dok dete ne napuni tri godine majka ili otac imaju pravo na neplaćeno odsustvo. U njihovom slučaju period bez naknade zarade traje dve godine. Ovo pravo mogu da koriste i hranitelji i usvojitelji.

•  Kod odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka. U ovom slučaju, dok je (muž) na odsluženju vojnog roka, i njegov bračni partner može da zatraži neplaćeni godišnji odmor.
• Kada se zaposleni upućuje na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva. I u ovom slučaju, životni saputnik ima pravo da svom poslodavcu podnese zahtev za mirovanje radnog odosa, uz dužnost poslodavca da to i odobri.
•  Privremenom upućivanju na rad kod drugog poslodavca.
• Imenovanje zaposllenog na druge javne, državne funkcije koje zahtevaju privremeni prestanak rada kod trenutnog poslodavca (sindikati, političke organizacije i sl.).
•  Izdržavanju kazne zatvora, odnosno vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Šta sve donosi rešenje o neplaćenom odsustvu? 

Firma koji zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo, sama donosi rešenje o negovom prihvatanju, koje obavezno sadrži period u kojem će zaposleni ovo odsustvo koristiti.

Treba znati da rešenje o mirovanju radnog odnosa povlači obavezu vašeg poslodavca da, na osnovu tog rešenja, u roku od tri dana, u registru socijalnog osiguranja izvrši odjavu zaposlenog sa osiguranja, za period koji je naglašen u rešenju. 

Ne možete dobiti ili dati otkaz

Za vreme trajanja perioda koje pokriva neplaćeno odsustvo, zaposleni je i dalje formalno-pravno u radnom odnosu kod poslodavca. Ovo je bitan dodatak zakonu jer se time isključuje mogućnost zasnivanja novog radnog odnosa tj. zaključivanja novog Ugovora o radu sa drugim poslodavcem. Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom poslodavac ne može da da otkaz, i ne sme na njegovo mesto zaposliti novu osobu.

Gubite pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje

Poslodavac za vreme neplaćenog odsustva ne može da vrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, s obzirom da je osnovica doprinosa za zaposlene zarada, odnosno plata, koja zakonom uređuje radne odnose opštim aktom i ugovorom o radu. 

U tom smislu, firma u kojoj radite je u obavezi da vas kod PIO fonda odjavi sa penzijskog i invalidskog osiguranja za period za koji je odobreno neplaćeno odsustvo, i to u roku od tri dana od dana nastale promene. U trenutku kada istekne rešenje o mirovanju radnog odnosa, u istom tom roku potrebno je da poslodavac izvrši ponovno prijavljivanje u osiguranju.

Neplaćeno odsustvo i zdravstveno osiguranje

Kada je u pitanju zdravstveno osiguranje za vreme dok traje neplaćeno odsustvo, poslodavac ostaje u obavezi da ispunjava sve doprinose za zdravstveno osiguranje zaposlenog. Niko ne želi da njegova firma snosi kaznene posledice ili mnogo više naplate od zdravstvenog osiguranja, ukoliko dođe do povrede prava njihovog zaposlenog. 

Kako treba da izgleda zahtev za mirovanje radnog odnosa

Primer forme zahteva za neplaćeno radno odsustvo nije izričito propisan, ali je najsigurnije da se podnese u pismenoj formi. U zahtevu je potrebno obrazložiti razlog podnošenja zahteva (obično pozivanjem na neki od gore navedenih primera)  i priložiti dokaz o nastupanju takvog razloga (npr: odluku nadležnog organa o imenovanju na javnu funkciju, aneks ugovora o radu kada se radi o upućivanju na rad kod drugog poslodavca i slično).

Kada je u firmi doneto rešenje o neplaćenom odsustvu, obrazac u obliku rešenja mora biti obrazložen i mora biti pravno utemeljen. Zaposleni ima mogućnost i pravo da pokrene spor pred nadležnim sudom protiv rešenja, ukoliko smatra da mu je povređeno neko pravo, i to u roku od 60 dana od dana kada mu je rešenje dostavljeno. 

Ukoliko se zaposleni ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana kada prestane da važi mirovanje radnog odnosa, poslodavac ima mogućnost da otkaže ugovor o radu. Ukoliko poslodavac uskrati zaposlenom pravo da se na rad vrati, biće kažnjen novčanom kaznom.

Cilj i važnost ova dva instutucionalna zakona koja regulišu radno pravo je da pruže, u jednakoj meri, zaštitu i radniku, odnosno zaposlenom, i poslodavcu koji pomaže državu svojim preduzetništvom. Svi kolektivni i pojedinačni akti u firmi obavezno moraju biti u skladu i sa zakonom, pa se nadamo da smo vam približili pravo na neplaćeno odsustvo koje, iako legitimna mogućnost, nije zaživelo u iskustvima radnika.