Otkaz na poslu – korisne informacije i kako dati otkaz sa stilom

Otkaz je termin koji modernom čoveku stvara osećaj anksioznosti, a neretko i panike. S obzirom na kapitalistički poredak u društvu, ne čudi što otkaz ugovora o radu ostavlja gorak ukus u ustima. Ipak, otkaz je nekad neophodan i može označiti pozitivnu prekretnicu u vašem životu. Bitno je samo, napraviti jasnu distinkciju između onoga što vi želite i onoga što vam je nametnuto od strane nadređenih, kako biste se u skladu sa tim adekvatno postavili. Pogledajte šta je otkaz tačno, koje vrste postoje i kako dati otkaz sa stilom, u pravom trenutku.

Razlikuje se nekoliko vrsta prekida radnog odnosa koji mogu doneti različite benefite ili gubitke po radnika. U zavisnosti od kompanije, odnosno firme za koju radite, raskid ugovora o radu može biti manje ili više kompleksan. Kako biste bili sigurni da ste u potpunosti ostvarili svoja prava predviđena zakonom, ali da je i sa vaše strane ispoštovan „fer plej”, savetujemo da se upoznate sa protokolima vezanim za otkaz. Sve pojedinosti vezane za otkaz na poslu kao i vašim pravima i obavezama, pročitajte u nastavku teksta.

Vrste otkaza koje mogu uslediti

Postoji mnogo razloga na poslu koji za krajnji rezultat mogu označiti raskid ugovora o radu. Ono što je, na veliku žalost, teško iskoreniti je nepravda na radnom mestu. Kako biste nepravdu izbegli, imajte na umu koje vrste otkaza postoje i u kojim okolnostima su one legitimne. Međutim, ne treba zaboraviti i na aspekt legitimnog davanja otkaza i kada je radnik onaj koji ga zahteva, te se podrobno upoznajte sa ovom tematikom.

Sporazumni raskid ugovora o radu

U slučajevima kada poslodavac donese odluku o raskidu ugovora o radu koji je ranije sa vama sklopio i na osnovu koga ste postali zaposleni u firmi, on će težiti da kao rešenje ponudi sporazumni raskid ugovora.

Odnos između zaposlenog i poslodavca se uvek može završiti pismenim sporazumom, koji označava slobodnu volju obe strane i koji je jasno određen Zakonom o radu. Pre sklapanja ovog pisanog ugovora, neophodno je da poslodavac uputi radnika u sve uslove prekida radnog odnosa, ali i da odredi datum kada će prestanak rada zvanično nastupiti.

Imajte na umu da prihvatanje ovakve vrste ugovora ni u kom slučaju nije obaveza, kao i da može doći sa obe strane. Sporazumni prekid radnog odnosa podrazumeva da je razlog zbog kog je do njega došlo manje važan u odnosu na postizanje dogovora.

Kada je sporazumni raskid ugovora i pravo na naknadu u pitanju, morate se upoznati sa pravnim odredbama koje se za ovaj raskid vezuju. Naime, potpisivanjem sporazuma gubite pravo na novčanu nadoknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje u slučaju nezaposlenosti, kao i pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ništa manje važna stavka je ona koja se odnosi na otpremninu, s obzirom da zaposleni u slučaju pristanka na sporazum, nemaju prava na istu. Ovom informacijom je krucijalno da raspolažete jer se zbog nje zaposleni teško može pozvati na manu volje usled koje je postignut ovaj sporazum.

U slučaju da ste vi oni koji teže sporazumnom otkazu zbog bilo koje vrste sukoba sa poslodavcem, obratite pažnju da vaš pismeni sporazumni raskid ugovora sadrži: tačan datum sa kojim prestaje radni odnos, podatke o neisplaćenim zaradama, podatke o troškovima, datum primopredaje dužnosti, podatke o iskorišćenim danima godišnjeg odmora i ostale podatke kojima se reguliše status zaposlenog.

Kao i za svaku drugi vid prestanka radnog odnosa, i u ovom slučaju poslodavac je dužan da vam isplati naknadu za neiskorišćene dane godišnjeg odmora. Jednom kada potpišete sporazumni otkaz, nemoguće je raskinuti ga jednostavnom izjavom volje.  

Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog

U slučaju da svojom voljom želite da napustite radno mesto, svakako je savet imati predstavu o budućem zaposlenju. Jedno od osnovnih prava zaposlenih je raskid ugovora o radu koji se obavlja pismenim putem, najmanje 15 dana pre datuma koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Sadržaj pismene izjave, kad je u pitanju otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog, da bi važio za legitiman, mora da bude kategoričan, jasan i jednosmislen.

Iako, na prvi pogled pravo radnika, ova vrsta prekida radnog odnosa se često zloupotrebljava. Naime, otkaz od strane radnika označava najjeftiniji i najbrži način da se poslodavac reši zakonskih obaveza i isplaćivanja otpremnine.

Davanje otkaza poslodavcu se na kraju svede na manipulacije kompanije, kada poslodavac ukazuje na povrede radne obaveze, koje u većini slučajeva nisu stvarne. Zaposleni tada, u želji da spase svoj fizički i psihički integritet, pristaje na potpisivanje otkaza, koji ide u prilog radnom mestu zaposlenog.  

Zabeležen je veliki broj slučajeva kada dolazi do „blanko” otkaza, što označava situacije u kojima zaposleni prilikom zasnivanja radnog odnosa potpisuju papir na kom nema tekstualnog sadržaja. Na taj način, poslodavac iznad potpisa svog zaposlenog može dopisati proizvoljan tekst o otkazu.

Kako procenat zabeleženih slučajeva o zloupotrebi otkaza nije nizak, Zakon o radu je definisao zaštitu zaposlenog u toj situaciji. Ta zaštita podrazumeva da u slučajevima kada zaposleni otkaže ugovor o radu zbog toga što je poslodavac učinio povrede obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, tada zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, isto kao i da mu je nazakonito prestao radni odnos. Imajte na umu da se ne možete previše osloniti na ovaj segment o zaštiti s obzirom na njenu nerazumljivost, koja rezultira neupotrebljivošću.

Iz ovog razloga, otkaz radnika nije preporučljiva opcija. Posledice bilo u slučaju davanja ili dobijanja otkaza su slične. Jedino kada je do raskida ugovora o radu došlo nevoljom zaposlenog, onda zaposleni ima veće šanse za vođenje i dobijanje sudskog spora.   

Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca

Članovima 179-191. u Zakonu o radu, jasno su regulisana pravila u slučaju kada dolazi do otkaza ugovora o radu od strane poslodavaca. To je postupak u kom je neophodno ispoštovati sva prava radnika počevši od novčane nadoknade, otkaznog roka i svakog drugog pitanja koje je vezano za ovaj raskid ugovora o radu.

Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca je legitiman u sledećim slučajevima:

• Kada istekne zasnovani rok koji je zasnovan,
• Kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju,
• Sporazumom između zaposlenog i poslodavca,
• Otkazom ugovora o radu od strane poslodavaca ili zaposlenog,
• Na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života,
• Smrću zaposlenog,
• U drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Bitno je znati da su razlozi prestanka radnog odnosa po volji poslodavaca već predviđeni i da se ne mogu dodavati novi, odnosno oni koji zakonom nisu predviđeni. Ovo je ujedno presuda Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega svaki zaposleni u slučaju zloupotrebe ovog otkaza, ima pravo na žalbu.

Otkaz ugovora o radu na određeno

Danas, najveće povrede prava radnika se događaju kada je u pitanju otkaz ugovora o radu na određeno. U slučaju rada na određeno, poslodavac nakon 24 meseca može uručiti zaposlenom otkaz bez ikakvih pravnih posledica. Ipak, kako bi se smanjila zloupotreba prava radnika od strane poslodavaca, ugovor o radu na određeno je moguće zaključiti „uvek kada su u pitanju poslovi čiji je trajanje unapred utvrđeno objektivnim razlozima“. Na taj način je redukovana mogućnost iskorišćavanja radne moći.

Otkaz na bolovanju

Radnik može ostati bez posla dok je na bolovanju, s obzirom da Zakon o radu to dozvoljava u slučajevima kada se radno mesto zaposlenog ukida. Iako, zvanično, zaposleni ne može biti otpušten na bolovanju, dešavaju se situacije kada može biti proglašen tehnološkim viškom.

Otkaz radniku na bolovanju ne smatra se legitimnim, ali ukoliko dođe do prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla usled tehonoških promena, postoji mogućnost da se zbog toga raskid ugovora o radu dogodi. Zaštita od otkaza tokom bolovanja je jasno predviđena samo u slučaju trudnoće i porodiljskog odsustva.

Otpremnina u slučaju otkaza – prava radnika

Isplata otpremnine od strane poslodavaca zavisi od razloga prekida radnog odnosa. U slučajevima kada se radnik proglasi tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom, kao i prilikom prekida radnog odnosa zbog odlaska u penziju – propisano je pravo na otpremninu. U situacijama kada je do prestanka radnog odnosa došlo iz drugih razloga, poslodavac nije dužan da isplati otpremninu.

Visina otpremnine se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, ali ne sme biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod kog ostvaruje pravo na otpremninu. Kada je reč o određivanju navršenih godina, merodavan je onaj period tokom kog je zaposleni imao zaključen ugovor o radu, a to se ne odnosi na staž osiguranja koji je stekao po tom osnovu.

Drugi mogući parametar kada je otpremnina u slučaju otkaza u pitanju, odnosi se na obračun prosečne mesečne zarade zaposlenog isplaćene u poslednja tri meseca. Ta zarada uključuje sva primanja iz radnog odnosa koja imaju karakter zarade.

Otkazni rok po Zakonu o radu

Otkazni rok je predviđen i regulisan zakonom, a odnosi se na period između usmenog saopštenja otkaza i napuštanja radnog mesta. Predviđen otkazni rok kad radnik daje otkaz traje najmanje 15 dana, ali uzimajući u obzir opšti akt ili ugovor o radu, on može da se produži i na maksimalnih 30 dana.

Kako je zakonski otkazni rok obavezan kada ga daje zaposleni, vrlo je važno da se on i ispoštuje. U slučaju da zaposleni to ne učini, poslodavac ima zakonski osnov za naknadu štete od zaposlenog koji je zanemarivanjem svoje obaveze prouzrokovao štetu na radnom mestu. Da ne bi dolazilo do bilo koje vrste sukobljavanja, otkaz bez otkaznog roka nije pogodna opcija. Takođe, od velike je važnosti da se na pisanoj izjavi o otkazu navede tačan datum.

Kada zaposleni kome je ugovor o radu otkazan jer ne ostvaruje potrebne uslove rada, i on ima otkazni rok po Zakonu o radu, koji se utvđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staža osiguranja. U ovom slučaju otkazni rok počinje da teče narednog dana od dostavljanja rešenja o otkazu. Zaposleni može prekinuti sa radom i pre isteka roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u utvrđenoj visini.

Mnoge zbunjuje podatak koliko traje otkazni rok, stoga podsećamo da se u ovaj rok računaju radni dani, dani vikenda, praznika i drugo. To znači da Zakon o radu otkazni rok izriče na trajanje 15 kalendarskih dana, a ne radnih kako može delovati na prvo pominjanje. Takođe, dobro je napomenuti da ugovorom o radu, mogu unapred biti definisane odredbe otkaznog roka, te da se potpisivanjem istog pri zasnivanju radnog odnosa, obavezujete da poštujete uslove nametnute voljom poslodavca.

Otkaz na poslu voljom radnika

Kada donesete odluku da je vreme za davanje otkaza, vrlo je važan i način na koji ćete to učiniti. Za početak, bitno je da utvrdite sve svoje razloge zbog kojih je došlo vreme da nastavite dalje svoju karijeru na drugom radnom mestu. Zbog činjenice da mnogi ne znaju kako dati otkaz poslodavcu, straha od promene i nagomilanog stresa, često na radnom mestu ostajemo duže nego što bismo to želeli. Ukoliko svakodnevno idete na posao sa mišlju kada dati otkaz, to je najjasniji znak da je vreme za promenu. U nastavku ćemo se konkretno pozabaviti problematikom koja se bavi pitanjem kada i kako se daje otkaz.

Zašto je teško dati otkaz na poslu?

Svaka promena je teška, čak i kada je ona prečica do sreće. Promena je ponekad parališući strah koji nas sprečava da donesemo odluke, kako na privatnom tako i na poslovnom planu. Da je promena posla stres koji ne smemo zanemariti upozorava veliki broj stručnjaka. U zavisnosti od fleksibilnosti osobe, otkaz može imati različitu težinu.

Dati otkaz ili ne?

Jedni raskid ugovora o radu mogu videti samo kao novu životnu priliku i uzbuđenje, drugi mogu osetiti samo strah koji može biti kočnica za dalje napredovanje. Glavni problem može biti i kontradiktornost kod ljudi i njihove želje za promenom zaposlenja. Čovek uvek želi da nadograđuje svoje sposobnosti i da proširuje svoje granice, ali je sa druge strane rob navika. U zavisnosti od toga koji osećaj će osećaj prevagnuti, donosi se i odluka.

Ipak, imajte u vidu da su promene sastavni deo života i da iako nije lako da se opredelite za životnu prekretnicu, činjenica i da razmišljate o njoj znači da ste opterećeni i nezadovoljni. Preuzeti odgovornost za svoj život je težak zadatak, ali je ujedno najkorisnija stvar koja će vas ojačati. Na prvom mestu, morate glasno sebi reći – želim dati otkaz!

Kako dati otkaz sa stilom?

Kada jednom odlučite da je vreme za otkaz na poslu, bitno je i kako ćete to uraditi. Da bi bez bilo kakve mrlje otišli sa posla, bitno je da ovaj delikatan zadatak obavite sa stilom. Nekada je sam proces davanja otkaza teži od same odluke. Razlog tome je što znate da donosite dobru odluku za sebe, ali se donekle osećate kao da izdajete poverenje onih koji su vam posao dodelili, ali i kolega sa kojima ste delili zaduženja. Da biste bili osoba koju bi svako sutra preporučio, morate da vodite računa da ispoštujete ceo protokol.

Budite samouvereni i profesionalni

Za početak, bitno je da prva osoba koja sazna za vaš otkaz na poslu bude vaš nadređeni, stoga nemojte dozvoliti sebi da pričate o tome sa bilo kim, ma koliko vam bile bliske kolege. Ovo je situacija koja se najčešće loše interpretira i koja vam najlakše može biti zamerena.

Dobra ideja je pripremiti govor koji će biti direktan i koji će imati jasnu nameru.

Budite iskreni jer su obmane transparentnije nego što vam se čini. Nikako ne budite ljuti ili negativni u svom nastupu, bez obzira na razloge vašeg otkaza. Čvrsto pružite ruku i zadržite prijatan osmeh na licu. Ne zaboravite da način davanja otkaza isključivo govori o vama i u skladu sa tim se treba i da se ponašate.

Spremite otkazno pismo

Otkazno pismo je još jedan vid uvažavanja vašeg nadređenog, frime za koju ste radili i ukazanog poverenja. Ovo pismo treba da bude kratko i opšte. U njemu treba na profesionalan način istaknete svoju odluku, ali je poželjno i naglasiti da vam je bila čast da budete deo tima. Neka razlozi za raskid ugovora o radu budu na vama, odnosno navedite ih samo ako ćete moći na diplomatski način da objasnite svoju odluku. Otkazno pismo ponesite sa sobom na razgovor i dajte ga na kraju sastanka. Ovaj vid učtivosti je izuzetno cenjen u današnje vreme.

Ispoštujte poslodavca  

Zrelo je da dok traje otkazni rok pripemite tlo za vašu zamenu i da ne ostavljate nedovršene zadatke. Ne treba zaboraviti da Zakon o radu otkazni rok smatra obaveznim, stoga je poštovanje istog osim kurotazije i neophodnost. Za vreme trajanjanja roka, nastavite da se ponašate profesionalno i potrudite se da ne komentarišete okolnosti sa kolegama. To će se protumačiti kao izuzetno loš gest, pogotovo u slučaju da su drugi zaposleni zadovoljni uslovima na poslu. Vaš otkaz je lična stvar i ne treba ga isticati ni kao pozitivnu ni kao negativnu odluku.

Ne zaboravite da bilo da se otkaz ugovora o radu događa vašom voljom ili voljom poslodavca, postoji određen model ponašanja koji želite da ispratite. Uvek budite dosledni sebi, i ne dozvolite da stagnirate, ili još gore, nazadujete. Cenite svoj rad i nikada ne prestajte sa ličnim usavršavanjem, a svaku dodatnu veštinu uvrstite i u svoj CV.
Ipak, kao osnovni cilj, postavite sebi upoznavanje sa Zakonom o radu i članovima koji određuju vašu poziciju. Samo na ovaj način, nećete biti uskraćeni za svoja prava. U situacijama kada bi to i moglo da se dogodi, svojom edukovanošću ćete biti u prilici da adekvatno odgovorite na novonastalu situaciju.